Pređi na sadržaj

Fets Domino

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fets Domino
Domino (1962)
Lični podaci
Ime po rođenjuAntoan Dominik Domino ml.
Druga imena
  • Fets
  • Fet Men
Datum rođenja(1928-02-26)26. februar 1928.
Mesto rođenjaNju Orleans (Luizijana), SAD
Datum smrti24. oktobar 2017.(2017-10-24) (89 god.)
Mesto smrtiHarvi (Luizijana), SAD
Zanimanje
  • kantautor
  • muzičar
Porodica
SupružnikRouzmeri Hol Domino (v. 1947 —  s. 2008)
Deca8
Muzički rad
Aktivni period1947—2007
Veb-sajtwww.fatsdominoofficial.com

Muzička karijeraŽanrovi

Instrumentiklavir, vokaliIzdavačke kuće

Veb-sajt

www.fatsdominoofficial.com

}} Antoan Dominik „Fets” Domino ml. (engl. Antoine Dominique "Fats" Domino Jr.; Nju Orleans, 26. februar 1928 — Harvi, 24. oktobar 2017) bio je američki pijanista i kantautor, jedan od pionira rokenrola. Dominova poniznost i stidljivost možda je bila jedan od razloga zašto se njegov doprinos ovom žanru nije dovoljno uviđao.[1]

Tokom svoje karijere, Domino je prodao više od 65 miliona ploča odnosno muzičkih zapisa.[2] Imao je 35 dela koja su se našla među top 40 američkog čarta Bilbord hot 100, a pet od njegovih svih dela do 1955. prodato je u više od milion kopija, te sertifikovano kao zlatno.[3] U razdoblju između 1955. i 1960. godine, imao je jedanaest top 10 hitova.[4]

Njegov muzički stil je zasnovan na tradicionalnom žanru ritam i bluz, praćen saksofonima, basom, klavirom, električnom gitarom i bubnjevima.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Antoan Dominik Domino ml.[5] je rođen i odrastao u Nju Orleansu (Luizijana, SAD), kao najmlađe od osmoro dece Antoana Kalistea Domina (1879—1964) i Meri-Donatil Gros (1886—1971). Porodica Domina ima francusku kreolsku pozadinu, a luizijanski kreolski je bio njegov maternji jezik.[6]

Antoan je rođen u kući, uz pomoć svoje bake (akušerka). Ime mu je prvobitno bilo pogrešno napisano na rodnom listu, kao Entoni (engl. Anthony).[7] Njegova porodica je nedugo pre toga iz Vačerija bila stigla u njuorleansko susedstvo Donji Najnt vord.[8] Otac mu je radio na hipodromu i povremeno je svirao violinu.[9][10]

Pohađao je školu „Luis B. Makarti” manje od četiri razreda, napustivši je da bi započeo posao kao pomagač dostavljača leda.[5] Domino je naučio svirati klavir oko 1938. godine, od svog pašenoga[11] — džez gitariste Harisona Vereta.[3][12][13]

Muzičar je bio venčan sa Rouzmeri Domino od 1947. do njene smrti 2008. godine; otac je osmoro dece: Antoan III, Anatol, Andre, Antonio, Antoanet, Andrea, Anola i Adonika.[1][14] Čak i nakon svog uspeha nastavio je da radi u starom susedstvu, Donjem Najnt vordu, sve do uragana Katrina kada se morao preseliti u predgrađe Nju Orleansa.[15][16]

Počeci karijere (1947—1948)[uredi | uredi izvor]

Već sa 14, Domino je nastupao u barovima Nju Orleansa.[4][17] Godine 1947, Bili Dajamond — frontmen grupe iz Nju Orleansa — prihvatio je poziv da posluša izvođenje mladog pijaniste u obližnjem lokalu. Domino je nastupio dovoljno dobro pa ga je Dajamond pozvao da se priključi njegovom bendu — Solid sendersima, u Hajdavej klubu u Nju Orleansu, gde bi on tada zarađivao 3 dolara za sviranje klavira.[10] Dajamond mu je dao nadimak „Fets” (engl. Fats — dosl. „debeli”), pošto ga je Domino podsećao na renomirane pijaniste Fetsa Volera i Fetsa Pikona, ali i zato što je imao dobar apetit.[18][4]

Snimanje za Imperijal rekords (1949—1962)[uredi | uredi izvor]

Domino je potpisao ugovor za izdavačku kuću Imperijal rekords 1949. godine, otpočevši tako saradnju sa vlasnikom Luom Čadom; ovde je dobijao honorare na osnovu prodaje koja se ostvari a ne naknadu za svaku pesmu. On i producent Dejv Bartolomiju napisali su The Fat Man, ublaženu verziju pesme o zavisnicima o drogi koja nosi naslov Junkers Blues; njihov rad je prodat u milion kopija do 1951. godine.[5] Uz običnu klavijaturu i Dominovo vokalno „va-va” iznad snažnog bekbita, The Fat Man se uveliko smatra prvom rokenrol izvedbom koja je donela toliku zaradu.[19][20] Godine 2015, pesma je ušla u Gremijevu dvoranu slavnih.[11]

Domino je objavio niz hit pesama sa Bartolomijuom (takođe koautor mnogih pesama), saksofonistima Herbertom Hardestijem i Alvinom „Redom” Tajlerom, basistom Frenkom Fildsom, te bubnjarima Erlom Palmerom i Smokijem Džonsonom. Drugi značajni i dugogodišnji muzičari u Dominovom bendu bili su saksofonisti Redži Hjuston,[21] Li Alen[22] i Fred Kemp, Dominov verni vođa sastava.[23]

Domino peva Blueberry Hill u Šouu Eda Salivana (1956)

Domino je zagazio u pop mejnstrim pesmom Ain't That a Shame (pogrešno Ain't It a Shame), koja je došla do top 10. Ovo je bio prvi od njegovih radova koji se našao na Bilbordovom čartu pop singlova (16. jula 1955), debitujući na broju 14.[24] Blaža kaver verzija Peta Buna dosegla je broj 1,[25] dobivši veći radijski eter u doba rasne segregacije. Godine 1955, Domino je zarađivao 10.000 dolara sedmično na turnejama, prema izveštaju u memoarima umetnika Čaka Berija. Domino je na kraju imao 37 Top 40 singlova, ali nijedan nije dospeo na prvu poziciju pop top-liste.[4]

Dominov debi album, Carry On Rockin, koji je sadržao nekoliko njegovih hitova i numera koje još nisu bile izašle kao singlovi, izdala je kuća Imperijal (kataloški broj 9009) novembra 1955, a reizdanje je doživeo kao Rock and Rollin' with Fats Domino godine 1956.[26] Reizdanje je došlo do broja 17 na listi Bilbordovih pop albuma.[27]

Godine 1956, njegovo izvođenje pesme Blueberry Hill (koju su 1940. izveli Vinsent Rouz, Al Luis i Lari Stok i koju su prethodno snimili Džin Otri, Luj Armstrong i dr.) bilo je na 2. mestu liste Bilbord džuboks dve nedelje[28] i na 1. mestu R&B chart-a 11 nedelja. Ovo je bio najveći hit,[25] koji je prodat u 5 miliona kopija širom sveta (1956. i 1957). Pesmu su naknadno snimili Elvis Presli, Litl Ričard i Led zepelin.[29] Nekih 32 godine kasnije, pesma je ušla u Dvoranu slavnih Gremija.[11]

Domino je imao i drugih hit singlova u periodu između 1956. i 1959. godine, uključujući When My Dreamboat Comes Home (Pop, broj 14), I'm Walkin' (Pop, broj 4), Valley of Tears (Pop, broj 8), It's You I Love (Pop, broj 6), Whole Lotta Loving (Pop, broj 6), I Want to Walk You Home (Pop, broj 8) i Be My Guest (Pop, broj 8).[30]

Domino se pojavio u dva filma koja su izašla 1956: Shake, Rattle & Rock![31] i The Girl Can't Help It.[32] Dana 18. decembra 1957, njegovo hit izvođenje The Big Beat prikazano je u programu American Bandstand Dika Klarka.[11]

Dana 2. novembra 1956, desila se pobuna na koncertu Domina u Fejetvilu (Severna Karolina). Policija je upotrebila suzavac da rastera neposlušnu publiku. Domino je iskočio kroz prozor da bi izbegao gužvu; on i dvojica članova njegovog benda bili su neznatno povređeni.[33] Tokom njegove karijere, četiri velika nereda su se desila na koncertima koje je imao, „delimično zbog integracije”, prema njegovom biografu Riku Kolmanu. „Ali takođe je činjenica da su imali alkohol na ovim nastupima. Tako su mešali alkohol, plus plesanje, plus rase zajedno po prvi put na mnogo ovih mesta.”[34] U novembru 1957, Domino je gostovao u TV programu Eda Salivana; ovde nije bilo nikakvih nemira.[35]

Iste godine, članak „Kralj rokenrola” (engl. King of Rock ’n’ Roll) u magazinu Eboni predstavio je Domina, koji je rekao da je bio na putu 340 dana godišnje, zarađujući i do 2.500 dolara za noć i ukupno zaradivši 500.000 dolara; Domino je čitaocima takođe rekao da ima 50 odela, 100 pari cipela i potkovičastu ukrasnu pribadaču od 1.500 dolara.[28]

Domino je imao postojanu seriju hitova za Imperijal početkom 1962, uključujući Walking' to New Orleans (1960; Pop, broj 6) koautora Bobija Čarlsa i My Girl Josephine (Pop, broj 14) iste godine. Išao je na turneju po Evropi 1962. i upoznao Bitlse, koji će ga kasnije navesti kao inspiraciju.[36] Po povratku, održao je prvi od svojih brojnih nastupa u Las Vegasu.[11]

Imperijal rekords je prodat početkom 1963,[37] a Domino je napustio ovu izdavačku kuću. „Držao sam se s njima dok nisu prodati”, rekao je 1979. godine. Sveukupno, snimio je preko 60 singlova za Imperijal, sa 40 pesama među top 10 na R&B chart-u te 11 u top 10 na Pop chart-u. Dvadeset sedam su bili hitovi na dve strane.[38]

Snimanje nakon napuštanja Imperijala (1963—1970-e)[uredi | uredi izvor]

Domino (1972)

Domino je prešao u Ej-Bi-Si paramaunt rekords 1963. godine. Izdavačka kuća je zahtevala da snima u Nešvilu (Tenesi) umesto u Nju Orleansu. Dodeljen mu je novi producent (Felton Džarvis) i novi aranžer (Bil Džastis). Dominova dugogodišnja saradnja sa producentom, aranžerom i čestim koautorom Dejvom Bartolomijuom, koji je pratio praktično sve njegove hitove u Imperijalu,[37] naizgled je bila pri kraju. Džarvis i Džastis su izmenili Dominov zvuk u određenoj meri, a značajno je uvođenje vokalne pratnje hora kantripolitenskog stila u većinu njegovih novih muzičkih dela. Izdao je 11 singlova za Ej-Bi-Si paramaunt, od kojih se nekoliko našlo u top 100 ali samo jednom u top 40 (Red Sails in the Sunset, 1963). Do kraja 1964, britanska invazija je izmenila ukuse publike koja kupuje muziku, a Dominovom vremenu na top-listama došao je kraj.[39]

Uprkos nedostatku uspeha na top-listama, Domino je nastavio sa stabilnim periodom snimanja do otprilike 1970. godine; Ej-Bi-Si paramaunt je napustio sredinom 1965. i počeo snimati za Merkju rekords, kada je napravio lajv album i izdao dve pesme. Studijski album je planiran ali otkazan, sa samo četiri snimljene numere. Mala izdavačka kuća Dejva Bartolomijua, Brodmur (kada se ujedinio sa Bartolomijuom) izdala je mnogo savremenim soulom prožetih singlova, ali album je izdat u inostranstvu 1971. da bi se ispunio ugovor sa Riprajz rekordsom. On se prebacio u ovu izdavačku kuću posle Brodmura; imao je top 100 singl, kaver hita Bitlsa Lady Madonna.[5]

Domino se 1969. godine pojavio u televizijskom specijalu Mankisa pod nazivom 33⅓ obrtaja po mankiju (engl. 33⅓ Revolutions per Monkee). Ostao je popularan kao izvođač nekoliko decenija. Imao je kameo ulogu u filmu Any Which Way You Can Klinta Istvuda, snimljenom 1979. i objavljenom 1980. godine; pevao je kantri pesmu Whiskey Heaven, koja je kasnije postala osrednji hit.[11][40] Život i karijera Fets Domina predstavljeni su u dokumentarcu Džoa Laura iz 2015, Veliki bit: Fets Domino i rođenje rokenrola (engl. The Big Beat: Fats Domino and the Birth of Rock 'n' Roll).[41]

Pozna karijera (1980-e—2005)[uredi | uredi izvor]

Domino nastupa uživo u Njujorku (možda 1980-e)

Godine 1986, Domino je bio jedan od prvih muzičara koji su primljeni u Dvoranu slavnih rokenrola.[42][5] Takođe, dobio je Gremi za životno postignuće (1987).[2] Dominov poslednji album za velikog izdavača, Christmas is a Special Day, izašao je 1993. godine.[43]

Domino je živeo u veleposedničkoj kući u susedstvu pretežno radničke klase, u Donjem Najnt vordu, gde su ga često viđali u njegovom roze kadilaku. Godišnje je nastupao na Festivalu džeza i baštine u Nju Orleansu, te na drugim lokalnim manifestacijama. Dobio je Gremi za životno postignuće 1987. godine.[44]

Poslednja turneja mu je bila u Evropi, tri sedmice 1995.[45] Nakon što se razbolio dok je bio na turneji, Domino je odlučio da više neće napuštati oblast Nju Orleansa, pošto je imao pristojnu zaradu od honorara i nije voleo turneje — tvrdeći da hranu koju voli ne može naći nigde drugde.[15] Iste godine, uručena mu je nagrada Rej Čarls za životno postignuće, od Fondacije Ritam i bluz.[11]

Godine 1998, predsednik Bil Klinton mu je dodelio Nacionalnu medalju za umetnost.[46][47] Domino je odbio poziv da nastupa u Beloj kući.[15]

Godine 2004, magazin Roling stoun ga je stavio na 25. mesto svoje liste „100 najvećih umetnika svih vremena” (engl. 100 Greatest Artists of All Time), u eseju koji je napisao Doktor Džon.[48]

Domino i uragan Katrina[uredi | uredi izvor]

Grafiti na Dominovoj kući iz vremena kada su bile glasine da je umro tokom uragana Katrina (2005)
Dominov ured, jun 2007

Kada se uragan Katrina približavao Nju Orleansu avgusta 2005, Domino je odlučio da ostane kod kuće sa svojom porodicom — delimično zato što mu je supruga, Rouzmeri, bila slabog zdravlja. Njegova kuća se nalazi u oblasti koja je bila teško poplavljena.

Pričalo se da je Domino umro tokom ovog uragana,[49] a njegov dom su vandalizovali ispisavši sprejem poruku „RIP Fats. You will be missed” (u prevodu: „RIP Fets. Nedostajaćeš nam”). 1. septembra, agent za talente Al Embri objavio je da se nije čuo sa Dominom još od kada je uragan pogodio oblast. Kasnije istog dana, Si-En-En je objavio da je Domina spasao helikopter Obalne straže. Sve dotad, čak ni članovi njegove porodice nisu znali gde je još od početka oluje.[50] Embri je potvrdio da su Domino i njegova porodica spaseni. Porodica je potom odvedena u sklonište u Baton Ružu, nakon čega ih je pokupio Džamarkus Rasel — starting kvorterbek fudbalskog tima sa Državnog univerziteta u Luizijani i momak Dominove unuke. Pustio ih je da ostanu u njegovom stanu. Vašington post je objavio da su 2. septembra napustili Raselov dom nakon što su tri noći prespavali na kauču. „Izgubili smo sve”, rekao je Domino prema izveštavanju Posta.[51]

Do januara 2006, rad na raščišćavanju i obnavljanju Dominovog doma i ureda bio je otpočeo. (v. tkđ. Obnova Nju Orleansa) U međuvremenu, Dominova porodica je boravila u Harviju (Luizijana).[52]

Predsednik Džordž V. Buš ih je lično posetio i zamenio Nacionalnu medalju za umetnost koju je predsednik Bil Klinton prethodno dodelio Dominu.[53] Zlatna dela su zamenili RIAA i Kapitol rekords, u čijem vlasništvu je bio katalog Imperijal rekordsa.[54]

Kasniji period[uredi | uredi izvor]

Domino je imao zakazan nastup na Festivalu džeza i baštine u Nju Orleansu 2006. godine. Međutim, bolovao je tada od anksioznosti i bio je primoran na otkazivanje nastupa,[55] s tim da se pojavio na bini i pozdravio publiku.[56]

Godine 2006, Dominov album Alive and Kickin' (2006) izdat je da bi se pomoglo Fondaciji Tipitina koja podržava siromašne lokalne muzičare i pomaže u očuvanju njuorleanskog zvuka.[57][58] Album se sastoji od neobjavljenih snimaka iz 1990-ih[59] i dobio je veliko kritičko odobravanje.[60]

Dana 12. januara 2007, Domino je dobio nagradu za životno postignuće od magazina OffBeat, na godišnjoj dodeli nagrade „Best of bit” koja je održana u Kući bluza u Nju Orleansu.[61] Kasnije istog meseca, načelnik Nju Orleansa Rej Nejdžin proglasio je 27. januar 2007. za „Dan Fets Domina”.[62][63]

Domino (2006) sa Nacionalnom medaljom za umetnost koju je zamenio Džordž V. Buš 29. avgusta 2006, nakon što je originalna medalja koju mu je dodelio predsednik Bil Klinton izgubljena u poplavama od uragana Katrina

Domino se vratio na scenu 19. maja 2007, u muzičkom lokalu „Kod Tipitine” u Nju Orleansu; nastupao je pred velikim brojem publike. Ovo mu je bio poslednji javni performans.[11] Koncert je snimljen za TV prezentaciju iz 2008. pod nazivom Fats Domino: Walkin' Back to New Orleans.[55] Ovo je bio humanitarni koncert, sa mnogobrojnim umetnicima; i Domino je donirao svoju zaradu u ove svrhe. Kasnije iste godine, Vangard je objavio novo izdanje — Goin' Home: A Tribute to Fats Domino, sa njegovim pesmama koje su snimili Elton Džon, Nil Jang, Tom Peti, Robert Plant, Vili Nelson, Nora Džouns, Leni Kravic i Lusinda Vilijams.[4] Deo sredstava je planiran da ode u Fondaciju kako bi se obnovio Dominov izdavački ured koji je oštetio uragan.[64]

Septembra 2007, Domino je uvršten u Muzičku dvoranu slavnih Luizijane.[65] Takođe je uveden u Dvoranu slavnih Muzeja muzike Delta u Ferideju (Luizijana).[66]

Maja 2009, Domino je imao neočekivan nastup pred publikom „Domino efekta” (engl. Domino Effect), koncerta sa Litl Ričardom i drugim umetnicima; cilj je prikupljanje sredstava za ponovnu izgradnju škola i igrališta koje je oštetio uragan Katrina.[67]

Oktobra 2012, Domino se našao u trećoj sezoni TV serije Tremej; igrao je sam sebe.[11] 21. avgusta 2016, ušao je u Muzičku dvoranu slavnih ritma i bluza. Ceremonija je održana u Detroitu (Mičigen). Ostali uvršteni su bili Dion Varvik, Kati Hjuz, Smoki Robinson, Prins i Suprims. On je dobio nagradu za životno postignuće Rej Čarls koju dodeljuje Fondacija ritma i bluza (1995). Njegova pesma The Fat Man ušla je 2015. godine u Dvoranu slavnih Gremija.[11]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Domino je preminuo 24. oktobra 2017. godine, u svojoj kući u Harviju (Luizijana), u 89. godini života. Umro je prirodnom smrću, prema izveštaju iz mrtvačnice.[68][69][70]

Uticaj i legat[uredi | uredi izvor]

Domino je bio jedna od najvećih zvezda rokenrola tokom 1950-ih i jedan od prvih ritam i bluz umetnika koji su stekli popularnost s belačkom publikom. Njegov biograf Rik Kolman tvrdi da su Dominove pesme i turneje na rokenrol zabavama te decenije spojili crnačku i belačku omladinu koja je jednako cenila njegovu muziku, što je bio faktor u slamanju rasne segregacije u Sjedinjenim Američkim Državama.[71] Sam umetnik nije definisao svoj rad kao rokenrol; izjavio je: „Nije bio ništa drugo do isti ritam i bluz koji sam svirao dole u Nju Orleansu.”[37]

Domino je takođe ostavio veliki trag na muziku 1960-ih i 1970-ih, te bio prepoznat od strane mnogih muzičkih velikana tog razdoblja. Elvis Presli je predstavio Fetsa na jednom od svojih koncerata u Las Vegasu, rekavši sledeće: „Ovaj gospodin je imao ogromnog uticaja na mene kada sam počinjao.” Presli je ovaj komentar dao i u intervjuu iz 1957: „Mnogo ljudi izgleda da misli da sam ja počeo ovaj posao. Ali rokenrol je bio tu dugo vremena pre nego što sam ja naišao. Niko tu muziku ne može pevati kao obojeni ljudi. Suočimo se s tim: Ja je ne mogu pevati kao što Fets Domino može. Ja znam to.”[5]

I Džon Lenon i Pol Makartni su snimali pesme Domina. Prema nekim izvešćima, Makartni je napisao da je pesma Bitlsa Lady Madonna emulacija Dominovog stila,[72] kombinujući ga sa hitom Hamfrija Litltona iz 1956. pod nazivom Bad Penny Blues. Domino je isto tako snimio ovu pesmu 1968. godine.[4] Domino se vratio na listu „Hot 100” po poslednji put 1968. svojom pesmom Lady Madonna.[10] Ova numera, kao i neki kaveri dveju drugih pesama Bitlsa, našli su se na njegovom repriznom albumu Fats Is Back koji je producirao Ričard Peri, sa još nekoliko hitova koje je snimio bend a koji su uključivali njuorleanskog pijanistu Džejmsa Bukera.[73]

Domino je bio prisutan među publikom od 2.200 ljudi na prvom koncertu Elvisa Preslija u hotelu Las Vegas Hilton, 31. jula 1969. godine. Na pres-konferenciji posle nastupa, kada se novinar obratio Presliju rekavši da je „Kralj”, Presli je mahnuo prema Dominu koji je prilazio pozornici. „Ne”, rekao je Presli, „ovo je pravi kralj rokenrola”.[74]

Džon Lenon je snimio kaver za Dominovu kompoziciju Ain't That a Shame na svom albumu Rock 'n' Roll iz 1975, koji je posvetio muzičarima koji su imali uticaja na njega.

Američki bend Čip trik snimio je Ain't That a Shame na svom lajv albumu iz 1978. Cheap Trick at Budokan i objavio pesmu kao drugi singl sa albuma. Dostigla je 35. mesto na Bilbord hot 100. Navodno, ovo je bio Dominov najdraži kaver.[75] Ostaje obeležje njihovih lajv nastupa, uključujući njihov koncert za 25. godišnjicu (koji je snimljen kao album i DVD Silver) te uvođenje u Dvoranu slavnih rokenrola 2016. godine.[76]

Jamajčanski rege umetnik Jeloumen snimio je kavere za mnoge pesme Domina, uključujući Be My Guest i Blueberry Hill.[77]

Ričard Hel, rani inovator pank roka, snimio je kaver Dominove pesme I Lived My Life sa svojim bendom — Voidojdsi.[78] Dža Vubl, post-pank basista najpoznatiji po svojoj saradnji sa Džonijem Rotenom, objavio je solo izvedbu za Blueberry Hill.[79]

Ska bend sa Jamajke po imenu Džastin Hajnds i Dominosi, osnovan 1960-ih, dobio je naziv po Dominu koji je Hajndsov omiljeni pevač.[80]

Godine 2007, razni umetnici su se okupili da odaju počast Dominu; snimili su lajv sesiju samo sa njegovim pesmama. Muzičari koji izvode na albumu, Goin' Home: A Tribute to Fats Domino, uključuju Pola Makartnija, Noru Džouns, Vilija Nelsona, Nila Janga i Eltona Džona.[81]

Prema Ričiju Anterbergeru, koji piše za Olmjuzik, Domino je bio jedan od najdoslednijih umetnika rane rok muzike, najprodavanija afroamerička rokenrol zvezda 1950-ih, te najpopularniji pevač „klasičnog” stila njuorleanski ritam i bluz. Njegov debi singl koji je prodat u milion primeraka, The Fat Man (1949), jedan je od mnogih koji su navedeni kao prvi rokenrol zvuci.[82] Robert Kristgau je napisao da je Domino bio „najšire omiljen roker ’50-ih”, a o njegovom uticaju je primetio sledeće:

Topao i bezopasan čak i po veoma kongenijalnim standardima Nju Orleansa, zapamćen je uz malo sažaljenja kao znatno manje inovativan od svojih nekomercijalnih zemljaka Profesora Longhera i Džejmsa Bukera. Ali ipak njegov živahni bugi-vugi klavir i laki kreolski hod bili su uopšteno [karakteristični za] Najnt vord, definisali su bit druge linije nalik popu za koji niko nije znao da postoji pre nego što su on i Dejv Bartolomiju stvorili The Fat Man 1949. Ukratko, ovaj stidljivi, učtivi, neharizmatični čovek izmislio je rokenrol Nju Orleansa.[83]

Dominov ritam, sa akcentom na ofbit (kao u pesmi Be My Guest), imao je uticaja na ska muziku.[84]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Diskografija Fets Domina

Albumi[uredi | uredi izvor]

  • Rock and Rollin' with Fats Domino (1955, Imperial)
  • Fats Domino Rock and Rollin' (1956, Imperial)
  • This Is Fats Domino! (1956, Imperial)
  • This Is Fats (1957, Imperial)
  • Here Stands Fats Domino (1957, Imperial)
  • The Fabulous Mr. D (1958, Imperial)
  • Fats Domino Swings (1959, Imperial)
  • Lets Play Fats Domino (1959, Imperial)
  • ...A Lot of Dominos! (1960, Imperial)
  • Sings Million Record Hits (1960, Imperial)
  • Let the Four Winds Blow (1961, Imperial)
  • I Miss You So (1960, Imperial)
  • What a Party! (1961, Imperial)
  • Twistin' the Stomp (1961, Imperial)
  • Just Domino (1962, Imperial)
  • Let's Dance with Domino (1963, Imperial)
  • Here Comes Fats Domino (1963, Imperial)
  • Walking to New Orleans (1963, Imperial)
  • Here He Comes Again (1963, Imperial LP-9248)
  • Fats on Fire (1964, ABC-Paramount)
  • "Surboum" chez Fats Domino (196?, Liberty L 83612, LBY 3002)
  • Live in Las Vegas (1965, Philips)
  • Kings of Beat 3 (1965, Star-Club Records)
  • Fats Domino '65 (1965, Mercury)
  • Getaway with Fats Domino (1965, ABC-Paramount)
  • Fats Domino '65 (1965, Mercury SR-659-C)
  • Fats Domino! (1966, Sunset)
  • Fats Domino (1966, Grand Award Records GA 267 SD)
  • Trouble in Mind (1968, Sunset)
  • Fats Is Back (1968, Reprise)
  • Stompin' (1967, Sunset Records)
  • Fatsound (1968, Liberty LBL 83142E)
  • When I'm Walking (1969, Harmony)
  • Fats (1970, Reprise)
  • Fats Domino - Legendary Masters Series (1970, United Artists)
  • My Blue Heaven (1971, Pickwick/33 Records)
  • When My Dreamboat Comes Home (1973, Pickwick/33 Records)
  • Cookin' with Fats (1973, United Artists)
  • In Concert! (1973, Mercury)
  • They Call Me the Fat Man (1973, Probe 1 C054-94 671)
  • Star Collection (1973, Midi MID 4006)
  • "Hello Josephine" Live at Montreux (1974, Atlantic)
  • Live in Europe (1977, United Artists)
  • Golden Record (1977, United Artists 4 C064-99365)
  • Sleeping on the Job (1979, Antagon Musikgesellschaft)
  • Lady Madonna (1979, Koala Record Co. AW 14162)
  • Blueberry Hill (1979, Koala Record Co. AW 14161)
  • 1980 (1980, F-D Records WB-1200A)
  • Fats Domino Vol. 1 (1981, Joker SM 3895)
  • Alive and Kickin (2006, Tipitina's Foundation)[85]
Trubjut
  • That's Fats: A Tribute to Fats Domino (1996)
  • Goin' Home: A Tribute to Fats Domino (2007)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Light, Alan (23. 2. 2016). „'The Big Beat' Celebrates Fats Domino, Rock's Reclusive Giant”. New York Times. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  2. ^ a b O'Connor, Roisin (25. 10. 2017). „Fats Domino dead: Rock and roll legend dies, aged 89”. The Independent. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  3. ^ a b v Friedlander, Paul (2006). Rock And Roll: A Social History. Boulder, Colorado: Westview Press. str. 28—32.
  4. ^ a b v g d đ Browne, David. „Fats Domino, Rock and Roll Pioneer, Dead at 89”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 10. 12. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  5. ^ a b v g d đ Pareles, Jon; Grimes, William. „Fats Domino, Early Rock 'n' Roller With a Boogie-Woogie Piano, Is Dead at 89”. New York Times. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  6. ^ biography.com
  7. ^ Eagle, Bob; LeBlanc, Eric S. (2013). Blues: A Regional Experience. Santa Barbara, California: Praeger. str. 445. ISBN 9780313344237. 
  8. ^ Sublette, Ned (2009). The Year Before the Flood. Chicago: Lawrence Hill Books. str. 56—60.
  9. ^ „Rock 'n' Roll Legend Fats Domino Dies at 89”. biography.com. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  10. ^ a b v Otfinoski, Steven (2010). African Americans in the Performing Arts. Infobase Publishing. str. 60. ISBN 978-1-4381-2855-9. 
  11. ^ a b v g d đ e ž z i Coleman, Rick (26. 1. 2016). „Fats Domino: Timeline of His Life, Hits and Career Highlights”. PBS. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  12. ^ Coleman, Rick: Blue Monday: Fats Domino and the Lost Dawn of Rock 'n' Roll. . Boston: Da Capo Press. 2006. pp. 19. ISBN 9780306815317. 
  13. ^ „Fats Domino: I found my thrill”. Independent Australia. Pristupljeno 27. 10. 2017. 
  14. ^ News, A. B. C. (25. 10. 2017). „Legendary musician Fats Domino has died at 89”. ABC News. 
  15. ^ a b v Gray, Michael (25. 10. 2017). „Fats Domino obituary: giant of American music”. theguardian.com. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  16. ^ „Fats Domino, Architect Of Rock 'N' Roll, Dead At 89”. 
  17. ^ Hurtt, Michael (1. 6. 2004). „BackTalk: Fats Domino (Interview)”. OffBeat Magazine. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  18. ^ Coleman (2006). str. 26—28.
  19. ^ Friedlander, Paul (2006). Rock and Roll: A Social History. Boulder, Colorado: Westview Press. str. 28.
  20. ^ Adams, Owen (14. 5. 2007). „How Fats Domino invented rock'n'roll”. The Guardian. Pristupljeno 25. 10. 2017. 
  21. ^ „Reggie Houston – Bio & Press Photos”. reggiehouston.com. Arhivirano iz originala 04. 04. 2019. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  22. ^ „Masters of Louisiana Music: Lee Allen – OffBeat Magazine”. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  23. ^ „Classic Music Hits and Artists – I Oldies Music Store”. iOldies Music Store. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  24. ^ billboard.com
  25. ^ a b „Show 6 – Hail, Hail, Rock 'n' Roll: The Rock Revolution Gets Underway. [Part 2]: UNT Digital Library”. Pristupljeno 25. 10. 2017. 
  26. ^ Strong, Martin C. (2004). The Great Rock Discography: Complete Discographies Listing Every Track Recorded by More Than 1,200 Artists. Canongate U.S. str. 434. ISBN 978-1-84195-615-2. 
  27. ^ Rock and Rollin' with Fats Domino Billboard Albums na sajtu AllMusic (jezik: engleski). Pristupljeno 26. 10. 2017.
  28. ^ a b Fats Domino | Book Excerpt: Blue Monday. Fats Domino and the Lost Dawn of Rock 'N' Roll | American Masters | PBS
  29. ^ independent.co.uk
  30. ^ „Fats Domino Chart History”. Billboard. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  31. ^ „Shake, Rattle & Rock”. IMDb.com. Pristupljeno 1. 11. 2006. 
  32. ^ „The Girl Can't Help It”. IMDB.com. Pristupljeno 1. 11. 2006. 
  33. ^ „Oldies Music”. About.com. Arhivirano iz originala 3. 10. 2010. g. Pristupljeno 26. 4. 2010. 
  34. ^ Robinson, Jennifer. „AMERICAN MASTERS: Fats Domino And The Birth Of Rock 'n' Roll”. kpbs.org. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. „But also the fact they had alcohol at these shows. So they were mixing alcohol, plus dancing, plus the races together for the first time in a lot of these places.” 
  35. ^ Icons of R&B and Soul: An Encyclopedia of the Artists Who Revolutionized Rhythm
  36. ^ Pareles, Jon; Grimes, William. „Fats Domino, Early Rock 'n' Roller With a Boogie-Woogie Piano, Is Dead at 89”. nytimes.com. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  37. ^ a b v „Fats Domino”. Rock & Roll Hall of Fame. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  38. ^ „Fats Domino The Imperial Years”. uncamarvy.com. Arhivirano iz originala 27. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  39. ^ Erlewine, Stephen Thomas. „Fats is Back – Fats Domino”. Allmusic. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  40. ^ Coleman, Rick (1. 2. 1998). „Seven Decades Of Fats Domino”. OffBeat. Arhivirano iz originala 14. 03. 2018. g. Pristupljeno 25. 10. 2017. 
  41. ^ „'The Big Beat: Fats Domino and the Birth of Rock 'n' Roll': Film Review”. hollywoodreporter.com. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  42. ^ Palmer, Robert (25. 1. 1986). „Waldorf Rock 'n' Rolls with Hall of Fame stars”. NY Times. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  43. ^ Fats Domino Dies at 89 | Billboard
  44. ^ O'Connor, John J. (9. 12. 1987). „TV Reviews; 'Grammy Lifetime Achievement Award Show'”. NY Times. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  45. ^ Spera, Keith (2011). Groove Interrupted. New York: St Martin's Press. str. 88–107.
  46. ^ Stern, Christopher (26. 10. 1998). „Clinton salutes dozen with Medal of the Arts. Peck, Roth among winners”. Variety. Pristupljeno 25. 10. 2017. 
  47. ^ Lifetime Honors – National Medal of Arts, NEA.gov
  48. ^ „The Immortals: The First Fifty”. Rolling Stone (946). Arhivirano iz originala 16. 03. 2006. g. Pristupljeno 01. 11. 2017. 
  49. ^ Andrews, Travis M. (26. 10. 2017). „Some declared Fats Domino dead during Katrina. He lived to laugh about it.”. Pristupljeno 27. 10. 2017 — preko www.washingtonpost.com. 
  50. ^ „Fats Domino Found Alive”. New York Amsterdam News. 96.37 (2005): 21. Academic Search Premier. Web. 26. 3. 2012.
  51. ^ Saslow, Eli (2. 9. 2005). „Music Legend 'Fats' Domino Coping with Katrina”. washingtonpost.com. Pristupljeno 1. 11. 2006. 
  52. ^ „Fats Domino dies at 89; gave rock music a New Orleans flavor”. Kansas City Star. 25. 10. 2017. Arhivirano iz originala 25. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  53. ^ „National Medal of Arts Lost in the Hurricanes Is Replaced – NEA”. Arts.gov. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  54. ^ „Fats Domino Holds His Gold Records Once Again”. nola.com. Arhivirano iz originala 05. 09. 2012. g. Pristupljeno 10. 5. 2012. 
  55. ^ a b Spera, Keith (21. 5. 2007). „Fats Domino Returns to New Orleans Stage for First Post-Katrina Concert”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 25. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  56. ^ „Fats Domino cancels Jazz Fest performance”. Today. 7. 5. 2006. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  57. ^ „Fats Domino, 'Alive and Kickin' After Katrina”. 
  58. ^ „Fats Domino – Alive And Kickin'”. Discogs. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  59. ^ Parales, John (28. 2. 2006). „Fats Domino Sets an Example for New Orleans”. NY Times. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  60. ^ Browne, David (25. 10. 2017). „Fats Domino, Rock and Roll Pioneer, Dead at 89”. Arhivirano iz originala 10. 12. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  61. ^ Swenson, John (1. 1. 2007). „Best Of The Beat Lifetime Achievement In Music: Fats Domino”. OffBeat Magazine. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  62. ^ „Fats Domino Fast Facts”. CNN. 25. 10. 2017. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  63. ^ „Best of the Beat Lifetime Achievement in Music: Fats Domino - OffBeat Magazine”. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 27. 10. 2017. 
  64. ^ Chin, Nate (22. 9. 2007). „Stars Join Forces to Salute (and Support) a Rock Legend”. NY Times. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  65. ^ Gremillion, Nick (25. 10. 2017). „Baton Rouge music experts remember legendary musician Fats Domino”. WAFB. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  66. ^ Nash, JD (25. 10. 2017). „Fats Domino Dead at 89”. American Blues Scene. Arhivirano iz originala 3. 11. 2017. g. Pristupljeno 1. 11. 2017. 
  67. ^ Plaisance, Stacey (31. 5. 2009). „Fats Domino makes rare appearance at La. concert”. San Diego Union Tribune. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  68. ^ McConnaughey, Janet; McGill, Kevin. „Fats Domino, rock 'n' roll pioneer and 'Blueberry Hill' singer, dead at 89”. chicagotribune.com. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  69. ^ Pareles, Jon; Grimes, William (25. 10. 2017). „Fats Domino, 89, One of Rock 'n' Roll's First Stars, Is Dead”. nytimes.com. Pristupljeno 25. 10. 2017. 
  70. ^ Leopold, Todd. „Fats Domino dead at 89, medical examiner's office says”. CNN. Pristupljeno 25. 10. 2017. 
  71. ^ Coleman, Rick (2006). Blue Monday: Fats Domino and the Lost Dawn of Rock 'n' Roll. Da Boston: Da Capo Press. str. xviii, 11—12.
  72. ^ Leopold, Todd. „Fats Domino dead at 89, medical examiner's office says”. CNN. 
  73. ^ Oliver-Goodwin, Michael (2010). Heaven Before I Die: A Journey to the Heart of New Orleans. Oakland, CA: Black Shadow Press. str. 215. ISBN 9780557394586. 
  74. ^ Cook 2004, str. 39.
  75. ^ Sullivan, Denise. „Ain't It a Shame”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 09. 08. 2017. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  76. ^ Heldenfels, Rich (29. 4. 2016). „HBO’s Rock and Roll Hall of Fame special a lot of talk, a little music — and Prince”. Akron Beacon Journal. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  77. ^ Simpson, Dave (10. 3. 2014). „Yellowman/Dillinger review – Two reggae legends on the same bill”. The Guardian. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  78. ^ „Recording: I Live My Life by Richard Hell & The Voidoids - SecondHandSongs”. secondhandsongs.com. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  79. ^ „Jah Wobble - V.I.E.P. Featuring Blueberry Hill”. Discogs. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  80. ^ „Justin Hinds”. The Independent. 21. 3. 2005. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  81. ^ Kehe, John. „'Goin' Home: A Tribute To Fats Domino'—Various Artists (Vanguard)”. The Christian Science Monitor. 5. 10. 2007: 13. Academic Search Premier. 26. 3. 2012.
  82. ^ Unterberger, Richie. „Fats Domino”. AllMusic. Pristupljeno 2. 9. 2015. 
  83. ^ Christgau, Robert (25. 12. 1990). „Consumer Guide”. The Village Voice. New York. Pristupljeno 2. 9. 2015. 
  84. ^ Coleman, Rick (2006). Blue Monday: Fats Domino and the Lost Dawn of Rock 'n' Roll. Da Capo Press. str. 210. ISBN 978-0-306-81491-4. 
  85. ^ discogs.com

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Eagle, Bob; LeBlanc, Eric S. (2013). Blues: A Regional Experience. Santa Barbara, California: Praeger. str. 445. ISBN 9780313344237. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Fets Domino na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фетс_Домино&oldid=26220815”