Fidelizam
Fidelizam je ideologija koja se pridržava i zastupa verovanja i principe Fidela Kastra. Nastala je 1953. godine, početkom Kubanske revolucije.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Nakon neuspele opsade Monkade i Kastrovog hapšenja, mnogi kubanski, ali i američki žurnalisti pisali su o mladom advokatu, komunisti, koji je pokušao da izvrši revoluciju na Kubi.[1] Ipak, Fidel Kastro oštro je demantovao svaku usporedbu i povezivanje njega sa komunizmom. Iako su mu uverenja zaista bila slična komunističkoj ideologiji, Fidel je izbegavao da se izjašnjava kao komunista zbog prerevolucijske Komunističke Partije Kube. Kada je Kastro od njih tražio pomoć i ispričao im svoje planove za izvršavanje revolucije i oslobađanje od Batistinog diktatorskog režima, Komunistička Partija Kube ga je odbila tvrdeći da na Kubi još ne postoje objektivni uslovi za izvršavanje revolucije.[2] Revoltiran ovim odgovorom, Kastro je izbegavao bilo kakvo povezivanje njega sa komunistima.
Nakon hapšenja, Kastro je zahtevao da se njegov dvosatni govor na ročištu zapiše, kako bi kasnije bio štampan i podeljen svuda po Kubi. Tako je i bilo. Nakon dvočasovnog govora, Kastru je dosuđena kazna od 15 godina zatvora. Kasnije u zatvoru je rekonstruisao svoj govor, dodao stvari koje na sudu nije rekao, kao i sam naziv „Istorija će me osloboditi”.[3] Nakon završetka, „Istorija će me osloboditi” ili „Kastrov manifest” bio je tajno štampan i deljen po Kubi, kao i po Kastrovoj želji. 1955. Batista daje amnestiju Kastru i njegovim drugovima, kada se fidelističko i revolucionarno raspoloženje među Kubancima još više pojačava. Par godina nakon revolucije, 2. decembra 1961. Kastro se na nacionalnoj televiziji izjasnio kao sledbenik marksizma-lenjinizma.[4] Smatra se da se od tog dana veoma mali broj ljudi izjašnjavaju kao fidelisti.
Fidelisti na Kubi[uredi | uredi izvor]
Van Kube bilo je veoma malo fidelista. Nakon Kastrovog izlaska iz zatvora i sve većeg broja onih koji su podržavali revoluciju, narod na Kubi delio se na fideliste i antifideliste.[5]
Ideologija fidelizma bazirala se na borbi protiv diktatorkskog režima i samog kapitalizma. Fidel Kastro smatrao je da se protiv kapitalizma mora boriti oružjem i da ne postoji miran način za obaranje diktatora.[6] Upravo zbog toga, on je želeo da svrgne Batistu sa čela države, a sam revolucionarni sentiment je rastao među Kubancima. Iako su bili često nazivani komunistima, fidelisti su sebe deklarisali upravo kao fideliste, što niko od protivnika revolucije nije prihvatio. Nakon štampanja „Kastrovog manifesta” javlja se sve više fidelista i dobrovoljaca, a diktatorski režim Fulgensija Batiste zvanično pada 1. januara 1959. godine kada Kastro i Ernesto Če Gevara ponosno ulaze u Havanu.[7]
Fidelisti danas[uredi | uredi izvor]
Jasno je da danas postoji vrlo malo onih koji sebe nazivaju fidelistima, ali ipak postoji dosta ljudi koji podržavaju i poistovećuju svoja mišljenja sa mišljenjima Fidela Kastra. Danas, najviše onih koji podržavaju Kastra i njegove principe jesu Kubanci, ali se takvi nalaze i diljem zemaljske lopte. Međutim, postoje i mnogi protivnici Kastra i njegovih ideoloških pogleda. No, Kastrovom smrću, broj fidelista se znatno smanjuje, što i dokazuje polagano približavanje Kube kapitalizmu.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Cuban News”. 1953.
- ^ Lalić, Borislav. Fidel Kastro, jedan čovek, jedna revolucija. Novosti.
- ^ History Will Absolve Me (na jeziku: engleski), 2021-02-03, Pristupljeno 2021-02-20
- ^ Editors, History com. „Fidel Castro declares himself a Marxist-Leninist”. HISTORY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-20.
- ^ Čomski, Aviva (2010). Istorija Kubanske revolucije.
- ^ „History Will Absolve Me”. www.marxists.org. Pristupljeno 2021-02-20.
- ^ Kubanska revolucija (na jeziku: srpski), 2021-02-03, Pristupljeno 2021-02-20