Fizičko vaspitanje

Rekviziti za fizičko vaspitanje jedne škole u Koloradu.

Fizičko vaspitanje je bitna komponenta vaspitnog procesa. U savremenoj pedagoškoj literaturi nalaze se različita objašnjenja fizičkog vaspitanja. Pojedini autori ga nazivaju zdravstvenim vaspitanjem, a neki fizičkom kulturom. Ta različitost je rezultat različitog pristupa pojedinih autora.

Definicije fizičkog vaspitanja od strane pojedinih autora

• ukupnost intencionalnih uticaja na fizički (telesni) razvitak ličnosti, (Bakovljev, 1997),
• specifično vaspitno područje, koje doprinosi razvoju čoveka u celini; fizičko vaspitanje nije samo podsticanje rasta i razvoja, razvijanje telesnih sposobnosti i unapređenje zdravlja, već i znalačko korišćenje sistema fizičkih vežbi, igara i sportova, kojima se utiče na celokupni razvoj čoveka, (Jovanović, 1998),
• fizičko vaspitanje je sistematski i organizovan proces sticanja motoričkih veština, znanja i sposobnosti, jačanja zdravlja i razvoja

psiho-fizičkih snaga i sposobnosti vaspitanika, (Krulj, Kačapor, Kulić, 2001),

• komponenta koja doprinosi razvijanju fizičkih sposobnosti i očuvanju zdravlja, (Branković, Ilić, 2003),
• pri definisanju fizičkog vaspitanja potrebno je definisati i pojmove: fizički razvoj, fizička aktivnost i fizička kultura,
• u tom kontekstu, fizičko vaspitanje je oblik fizičke kulture, a ostvaruje se u institucijama sistema vaspitanja i obrazovanja, od predškolskih ustanova, preko osnovnih i srednjih škola, pa do visokoškolskih institucija.

Fizičko vaspitanje je povezano sa intelektualnim, moralnim, radnim i estetskim vaspitanjem.

Zadaci fizičkog vaspitanja

Razlike u definisanju fizičkog vaspitanja, doprinele su i različitom postavljanju zadataka fizičkog vaspitanja od strane pojedinih autora: Zadaci fizičkog vaspitanja prema Bakovljev, M. , (1997):

1. potpomaganje normalnog razvoja organizma,
2. jačanje zdravlja,
3. snaženje i čeličenje organizma,
4. osposobljavanje za raznovrsnu pokretljivost,
5. stvaranje higijenskih navika,
6. obezbeđivanje aktivnog odmora.

Zadaci prema Jovanović, B.,(1998):

1. zdravstveno-higijenski zadaci,
2. obrazovni zadaci,
3. vaspitni zadaci,
4. rekreativni zadaci.

Faktori realizacije fizičkog vaspitanja:

1. porodica
2. predškolska ustanova
3. škola
4. sportska društva
5. organizacije za fizičku kulturu
6. klubovi i organizacije
7. sredstva masovnog informisanja (komunikacije)

Oblici realizacije fizičkog vaspitanja: letovanja, zimovanja, logorovanja, planinarenja, nastava u prirodi, sportske i rekreativne aktivnosti i dr.

Principi, metode i sredstva fizičkog vaspitanja

Principi: (prema: Branković, Ilić, 2003):

1. svesnosti i aktivnosti
2. očiglednosti
3. postupnosti i sistematičnosti
4. individualizacije
5. trajnosti

Metode: (prema Branković, Ilić, 2003):

1. metoda žive reči, objašnjavanja
2. metoda pokazivanja
3. metoda ilustracije
4. praktičnog vežbanja
5. sportskog treninga
6. takmičarski metod

Sredstva: (prema Branković, Ilić, 2003):

1. gimnastičke vežbe
2. sportske aktivnosti
3. sportske igre

Fizički razvoj i fizičko vaspitanje dece predškolskog i mlađeg školskog uzrasta

• ontogeneza je individualni razvoj živog bića, od oplođene jajne ćelije (embriona), do potpunog razvoja i sve do svršetka života;
• ontogenetski razvoj naziva se još i fizički (telesni) razvoj i on je pod uticajem kako genetskih (naslednih), tako i sredinskih faktora.

Rast je kvantitativno povećanje veličine tela (visine, težine), a Razvoj je kvalitativna promena u građi pojedinih organa i tkiva -funkcionalno sazrevanje organa (mozga, jetre, bubrega, tkiva...). Rast i razvoj ne idu uvek uporedo, jer postoje periodi u kojima dete brže raste, a funkcionalno sporije sazreva, i obrnuto. Rast i razvoj zavise od unutrašnjih (endogenih) faktora: nasleđe, rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, pol... i od spoljašnjih (egzogenih) faktora: geografske i klimatske prilike, godišnje doba, uslovi života, ishrana, motorička aktivnost, bolesti povrede tj. od uticaja sredine. Razvoj deteta – pojam, kojim se označavaju sve kontinuirane, kvantitativne i kvalitativne promene u strukturama i funkcijama organizma, a koje su povezane sa sazrevanjem (rastom, zrenjem i starenjem) i učenjem. U skladu sa tim Razvoj može biti:

1. Fizički – povećanje visine, težine, mišićne mase, spretnosti, brzine...
2. Psihički – kvalitativne promene u saznajnim, voljnim i emocionalnim procesima i psihičkim kvalitetima ličnosti,
3. Socijalni – ogleda se u promenama u društvenom ponašanju deteta;

Socijalizacija je proces od velikog značaja za socijalni razvoj deteta, kako bi se ono razvilo u ljudsku jedinku i uspešno uključilo u društvenu zajednicu.

Fizički razvoj i vaspitanje dece ranog i predškolskog doba

Rano detinjstvo je, po većini autora period od navršene 1. godine života, do 6/7. godine, tj. do polaska deteta u školu. Većina autora ovaj period deli na:

• rano detinjstvo – od 1. do 3. godine i
• predškolsko dete – od 3. do 6/7. godine.

Fizički (telesni) razvoj dece ranog doba (od 1. do 3. godine):

Fizički (telesni, anatomsko-fiziološki) razvoj deteta zavisi od: nasleđa, sredine i aktivnosti deteta. Na razvoj, isto tako, utiču : ishrana, nasledne bolesti, emocionalna klima u porodici i sl. Na ovom uzrastu, dečje kosti su male, hrskavičave i meke, a u toku razvoja okoštavaju i koštano tkivo postaje gušće. Mišići su kratki, meki i slabi, da bi u toku razvoja postali duži, čvršći i snažniji. Glava deteta ubrzano raste, a maksimum dostiže oko 9. godine života deteta. Trup, noge i ruke naglo rastu u ovom periodu, pa dete do kraja 3. godine je već sigurnije u kretanju(hodanju) i spretnije u hvatanju.Nervni sistem se naglo razvija do 6. godine, a posle tog perioda, razvoj je sporiji.Mozak deteta od 6. godina ima oko 90% svoje konačne težine i razmere, a od 9-10- godine dostiže razmere kao kod odraslog čoveka. Srce je srazmerno malo, u početku teško svega 25g, a posle pete godine dostiže petostruku težinu. Disanje se normalizuje već u 2. godini, a od 7. godine nastaje kombinovani prsni i trbušni tip disanja.

Fizički (telesni) razvoj dece predškolskog doba (od 3. do 6/7. godine)

U ovom periodu dete se i dalje fizički razvija, dobija sve više na visini i težini. Do kraja ovog perioda, dete se samo kreće, samo jede, samo se oblači, ima kontrolu pražnjenja (do 4. godine uz pomoć odraslih, a do 6. godine obavlja sve potpuno samo). Do kraja ovog perioda, dete postepeno sve manje spava (10-11 sati spava sedmogodišnje dete), ali dosta sanja; snovi su uglavnom prijatni, ali mogu biti i za dete neprijatni. U ovom periodu, najčešće oboljevaju disajni organi dece: grlo i pluća, a češća su i stomačna oboljenja, zarazne bolesti (boginje, zaušci...). Noćno mokrenje (enureza) javlja se samo kod one dece (posle 3. godine) koja imaju organske smetnje (bolesti bešike, npr.) ili psihičke probleme (strah, ljubomora...). Utvrđeno je da dečaci manje obolevaju od devojčica. Sluh i vid su izuzetno važni za dečji razvoj pa je neophodno proveriti da li dete ima nekakvih smetnji u vezi sa funkcionisanjem organa čula sluha i vida.

Fizički razvoj i vaspitanje dece mlađeg osnovnoškolskog doba

Srednje detinjstvo (od 6/7. god. do 10/11. god.) Srednje detinjstvo obuhvata period od od prvog do četvrtog razreda osnovne škole.

Telesni razvoj Visina dece:

• dete od 7 godina prosečno je visoko 127-130 cm,
• dečaci su u proseku samo u 7. godini viši od devojčica, dok u 8. i 9. godini prosečno su izjednačeni sa devojčicama, a od 10. godine

devojčice su više od dečaka;

Težina dece:

• dete od 7. godina u proseku je teško 20-22 kg,
• dete od 10 godina u proseku je teško 26-27 kg,
• devojčice su do 10. godine lakše od dečaka, a nakon toga, naglo postaju teže od dečaka,
• u ovom periodu deca postaju fizički sve snažnija,
• kosti postaju sve krupnije, ali proces okoštavanja još traje,
• kičma postaje jača i grudni koš se dalje razvija,
• česte su deformacije skeleta usled nepravilnog držanja tela i hodanja,
• mišićna masa postaje naglašenija, a mišići se izdužuju,
• mlečni zubi ispadaju i rastu stalni zubi,
• ekstremiteti se izdužuju,
• razlike među polovima počinju da se formiraju i uočavaju u telesnim oblicima.

Razvoj unutrašnjih organa:

• težina mozga dostiže težinu kao i kod odraslog čoveka,
• nervni sistem, u celini, manje je razvijen nego kod odraslih,
• žlezde sa unutrašnjim lučenjem imaju veliku ulogu u ovom periodu,
• hormoni hipofize izazivaju brzo rašćenje, a hormoni polnih žlezda stvaraju na deci postepeno sekundarne polne odlike,
• srce raste sporije i rad srca još nije ustaljen, što se vidi u promeni krvnog pritiska,
• jetra se povećava,
• bubrezi rade brže nego u odraslog čoveka,
• disanje je plitko i brzo, jer grudni koš još nije dovoljno razvijen.

Profil nastavnika fizičkog vaspitanja

Važan uticaj na učenike u školskom radu, a samim tim i u nastavi fizičkog vaspitanja, ima nastavnik. Od načina na koji radi i znanja kojima vlada umnogome zavisi uspešnost njegovih učenika.

Promenama društvenih ciljeva i potreba menjali su se zahtevi nastave, tako i uloga nastavnika, menjaju se kvalifikativi i reference koje uslovljavaju njegovu podobnost za obavljanje nastavničkog poziva. U savremenoj nastavi pred nastavnikom je niz raznovrsnih obaveza koje su znatno prevazišle tradicionalnu nastavu, usmerava se na organizaciju samog nastavnog procesa, ali i na formiranje celokupne učenikove ličnosti.

Kako bi se obaveze zaista ostvarile od nastavnika se očekuje da bude:

• stručnjak u svojoj oblasti;
• pedagog, vaspitač;
• društveni radnik.

Mora da ima dovoljno stečenog znanja iz osnovnih prirodnih i društvenih nauka i znanje za njihovu primenu u nastavi fizičkog obrazovanja; znanja iz oblasti vežbanja, uključujući i neposredno vežbanje. Treću grupu znanja čine opšta znanja od interesa za širi pedagoški i uže stručni rad, tu se ubrajaju poznavanje prosvetnih institucija, sistema obrazovanja, psiholoških znanja i prepoznavanje psiho-socijalnih osobenosti učenika i društveno-ekonomskih odnosa. Važna grupa znanja su iz područja didaktike i metodike. Ono što se smatra najbitnijom karakteristikom nastavnika je sposobnost plasiranja znanja ka učenicima.

Iskusan nastavnik zna da se ne sme oslanjati samo na prethodno naučeno, već da mora stalno da se usavršava i prati nova postignuća u oblasti obrazovanja i nastave, da stiče nova iskustva, proširuje i produbljuje svoja znanja.

Pored znanja koja poseduje od izuzetne je važnosti i sama ličnost nastavnika. Za pozitivne osobine uzimaju se odmerenost, uspešnost u obavljanju radnih i životnih zadataka, pravednost, strpljivost, poverenje, iskrenost i dr.

Spremnost učenika da prihvati znanja zavisi ponajviše od autoriteta nastavnika, od toga koliko je pošten i voljen među učenicima. Nastavnik koji je u stanju da svoja potencijalna znanja i umeća na najefikasniji način koristi u rešavanju konkretnih zadataka. Osim toga, učenici posebno cene nastavnika koji je spreman da svima sa podjednakom pažnjom pomogne u radu, nastavnika koji je objektivan i nepristrasan, dosledan i principijelan, koji ume da podstakne i podrži njihove napore.

Literatura

• Bakovljev M. (1998), Osnovi pedagogije, Sombor, Učiteljski fakultet
• Marinković A., Fiskulturni bukvar
• Stanojević Ivan, Petrović Dragomir, Marinković Aleksandar, Fizičko i zdravstveno vaspitanje
• Martha H. Verbrugge, Active Bodies: A History of Women's Physical Education in Twentieth-Century America. New York: Oxford University Press, 2012.
• Branko Krsmanović, Teorija i metodika fizičkog vaspitanja, Luka Berković, Fakultet fizičke kulture, Univerzitet, Novi Sad, 1999.
• Dragoljub Višnjić, Dragan Martinović, Metodika fizičkog vaspitanja, BIGZ Publishing, Beograd, 2005.
• Dragoljub Višnjić, Aleksandar Jovanović, Krasamenko Miletić, Teorija i metodika fizičkog vaspitanja, D. Višnjić, Beograd, 2014.

Spoljašnje veze

•  „Educational Athletics”. Encyclopedia Americana. 1920.