Filipike

Demostenova bista ( Luvr, Pariz)

Filipika je vatreni, osuđujući govor ili tirada, izrečena da se osudi određeni politički akter. Izraz je najpoznatije povezan sa dva poznata govornika antičkog sveta: Demostenom iz drevne Atine i Ciceronom iz starog Rima. Sam termin je izveden iz Demostenovih govora iz 351. p. n. e., koji osuđuju imperijalističke ambicije Filipa Makedonskog.

Istorijat

Grčka

Prvobitne „filipike“ je predstavio Demosten, atinski državnik i govornik u klasičnoj Grčkoj, koji je izveo nekoliko napada na Filipa II Makedonskog u 4. veku pre nove ere. Stručnjaci su doveli u pitanje njegove namere iza filipika.

Demostenu su pripisana prva, druga i treća filipika. Četvrta filipika je takođe sačuvana ali je spornog autorstva.

Rim

Ciceron je svesno modelovao sopstvene osude Marka Antonija na Demostenovim govorima, i ako je prepiska Marka Junija Bruta Mlađeg i Cicerona istinita [ad Brut. ii 3.4, ii 4.2], barem peti i sedmi govor su se u Ciceronovo vreme nazivali Filipikama.

Nakon Cezarove smrti, Ciceron je privatno izrazio žaljenje što Cezarove ubice nisu uključile Antonija u svoju zaveru, i on je svoje napore usmerio na diskreditaciju Antonija. Ciceron je čak promovisao nezakonite akcije, kao što je legitimizacija privatne vojske Gaja Oktavija, ili Oktavijana. Sve u svemu, Ciceron je napisao četrnaest filipika za manje od dve godine. Ciceronov fokus na Antonija, međutim, doprineo je njegovom padu jer nije uspeo da prepozna pretnju Oktavijana. Ciceronovi napadi na Antonija nisu bili ni oprošteni ni zaboravljeni, što je rezultiralo da je Ciceron bio zabranjen i ubijen 43. p. n. e.. Njegova glava i ruke bili su javno izloženi na rimskom forumu kako bi se obeshrabrili svi koji bi se suprotstavili novom Oktavijanovom trijumviratu Marka Antonija i Lepida.