Filipo Incagi

Filipo Incagi
Filipo Incagi 2011. godine
Lični podaci
Nadimak	Pipo
Datum rođenja	(1973-08-09)9. avgust 1973.
Mesto rođenja	Pjačenca, Italija
Visina	1,81 m
Pozicija	Napadač
Juniorska karijera
1982—1985 1985—1991	San Nikolo Pjačenca
Seniorska karijera
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1991—1995 1992—1993 1993—1994 1995—1996 1996—1997 1997—2001 2001—2012	Pjačenca → Albinolefe → Verona Parma Atalanta Juventus Milan	39 21 36 15 33 122 202	(15) (13) (13) (2) (24) (58) (73)
Reprezentativna karijera
1993–1996 1997–2007	Italija do 21 Italija	14 57	(3) (25)
Trenerska karijera
2012—2014 2014—2015 2016—2018 2018—2019 2019—2021 2021—2022 2022—2023 2023—	Milan 2 Milan Venecija Bolonja Benevento Breša Ređina Salernitana
Nagrade Fudbal Svetsko prvenstvo 2006. Nemačka Italija Evropsko prvenstvo 2000. Belgija/Holandija Italija

Filipo Incagi (ital. Filippo Inzaghi; Pjačenca, 9. avgust 1973) bivši je italijanski fudbaler i trenutni trener prvoligaša Salernitane. Igrao je na poziciji napadača. Nastupao je i za reprezentaciju Italije i postigao 25 golova u 57 utakmica odigranih u dresu „azura”. Nadimak mu je „Superpipo”. Na utakmici finala Lige šampiona 2007. godine, postigao je oba gola u pobedi Milana nad Liverpulom 2:1. Njegov mlađi brat je Simone Incagi, takođe bivši fudbaler.

Igračka karijera

Klupska

Krenuo je sa fudbalom 1991. u rodnoj Pjačenci, no tamo je odigrao tek dve utakmice pre pozajmljivanja u Albinolefe, gde je u trećoj ligi postigao 13 pogodaka u 21 utakmici. Sezonu nakon toga otišao je u Helas Veronu, postigavši opet 13 golova, no ovaj put u 36 utakmica, iako u višem rangu. Potom se vratio u Pjačencu, gde je ovaj put bio u prvom planu. Te sezone je postigao 15 golova u 37 utakmica. Preselio se potom u Parmu, čime je prvi put zaigrao u Seriji A. Tamo se nije proslavio, postigavši tek dva pogotka u 15 utakmica. Parma ga nije zadržala, no on je ostao u elitnoj italijanskoj ligi, te sa 24 pogotka za Atalantu bio najbolji strelac i najbolji mladi igrač lige.

Usledio je potom veliki transfer u Lipijev Juventus. Tamo je proveo 4 godine igrajući u napadu sa Alesandrom Del Pjerom. U 120 utakmica postigao je 57 golova. Sezone 1997/98. postao je prvak Italije i vicešampion Evrope. Dolaskom Davida Trezegea, izgubio je mesto u prvoj postavi, te preselio na San Siro u Milan. Prvi deo sezone kao „rossoner“ proveo je povređen, no odmah je po povratku, u duetu sa Ševčenkom igrao sjajno. U crno-crvenom dresu postao je najbolji italijanski strelac u evropskim takmičenjima, prestigavši Alesandra Altobelija. U Milanu je ostao do kraja karijere 2012. godine i za to vreme osvojio dva „skudeta“, dve Lige šampiona, dva superkupa Italije, dva UEFA superkupa i po jedan kup Italije i Svetsko klupsko prvenstvo.

Reprezentativna

U reprezentaciji je debitovao 8. juna 1997. protiv Brazila. Za „azure“ je igrao do 2007. godine i postigao 25 golova na 57 utakmica. Nastupio je na SP-u 98, EP-u 2000, te na SP-u 2002. Na EP 2004. u Portugalu nije išao, no zbog povrede Kristijana Vijerija uspeo je da se probije do SP 2006. u Nemačkoj, gde je bio je jedan od strelaca zlatne italijanske ekipe.

Najveći igrački uspesi

Reprezentacija Italije

• Evropsko prvenstvo do 21. godine (1) : 1994
• Svetsko prvenstvo (1) : 2006.
• Evropsko prvenstvo : finale 2000.

Pjačenca

• Serija B (1) : 1994/95.

Juventus

• Prvenstvo Italije (1) : 1997/98.
• Superkup Italije (1) : 1997.
• Intertoto kup (1) : 1999.
• Liga šampiona : finale 1997/98.

Milan

• Prvenstvo Italije (2) : 2003/04. i 2010/11.
• Kup Italije (1) : 2002/03.
• Superkup Italije (2) : 2004. i 2011.
• Liga šampiona (2) : 2002/03. i 2006/07. (finale 2004/05).
• Superkup Evrope (2) : 2003. i 2007.
• Svetsko klupsko prvenstvo (1) : 2007.
• Interkontinentalni kup : finale 2003.

Trenerski uspesi

Milan (mladi tim)

• Turnir Vijaređo (1) : 2014.

Spoljašnje veze

• Statistika