Pređi na sadržaj

Filip Zimbardo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
dr

Filip Zimbardo
Ime po rođenjuFilip Džordž Zimbardo
Datum rođenja(1933-03-23)23. mart 1933. (91 god.)
Mesto rođenjaNjujork, Njujork,  SAD
Državljanstvoameričko
UniverzitetUnivezitet Stanford
Zanimanjepsiholog, sociolog, antropolog
PartnerKristina Maslax
RoditeljiDžordž Zimbardo
Margaret Bisičija
Veb-sajtZvanični veb-sajt
Potpis

Filip Zimbardo (Njujork, 23. mart 1933) je američki psiholog i profesor emeritus na Univezitetu Stanford. Postao je poznat po svom standfordskom zatvorskom eksperimentu iz 1971. koji je kasnije bio oštro kritikovan i iz etičkih i iz naučnih razloga. Autor je raznih udžbenika uvoda u psihologiju za studente i drugih zapaženih radova, uključujući The Lucifer Effect, The Time Paradox i The Time Cure.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen 23. marta 1933. u Njujorku. Godine 1954. je trostruko diplomirao na Bruklinskom univerzitetu iz psihologije, sociologije i antropologije, dok je master i doktorske studije radio na Jejlu, oba iz psihologije.[1] Bio je profesor na Jejlu, Njujorškom univerzitetu, kao i na Univerzitetu Kolumbija i Stanfordu. Studirao je zajedno sa Stenlijem Milgramom, koji je sproveo čuveni eksperiment na temu slepe poslušnosti autoritetu koji je uticao na sam rad Zimbarda. U Milgramovom eksperimentu, od početno očekivanih 1% ljudi koji bi ispoljili sadističko ponašanje, a koje se krije iza autoriteta koji snosi odgovornost, kroz 16 sličnih istraživanja taj broj je dostigao 90%. Ravnoteža sa pojedinačne poslušnosti autoritetu Milgramovih eksperimenta se u radu Zimbarda pomera na moć institucija koje oblikuju pojedince da se ophode na određeni način.

Karijera i istraživački rad[uredi | uredi izvor]

Zimbardo je najpoznatiji po Stanfordskom zatvorskom eksperimentu (sprovedenom 1971. godine) koji je sa malo novčanih resursa čoveku doneo velika saznanja. Eksperiment se umesto planiranih dve nedelje završio nakon 6 dana, nakon što je pet potpuno zdravih mladića doživelo nervni slom u roku od 36 sati.

Pored ovoga, bavio istraživanjima agresije, konflikta, mira, stidljivosti, primenjene i socijalne psihologije, stavovima i verovanjima, psihologijom zdravlja, interpersonalnim procesima, ličnošću i individualnim razlikama, ubeđivanjem i socijalnim uticajima, političkom psihologijom i dr.[2] Ima 699 radova i 2526 publikacija na petnaest jezika.[3] Njegovo najznačajnije delo je The Lucifer Effect: Understanding how good people turn evil.[4] Počevši od pitanja „Šta se desi pa ljudi skrenu sa puta?“ koje mu se nametalo još od detinjstva usled okruženja u kome je odrastao, pokazao je da granica dobra i zla nije negde daleko, već u nama samima. Izveo je i definiciju zla - da je ono uvežbavanje moći. Lucifer efekat istražuje promenu ljudi kroz 3 faktora: unutrašnjih dešavanja, okruženja i sistema. Ukazuje na mogućnost uma da nas načini ljubaznim ili okrutnim, kreativnim ili destruktivnim, zločincima i herojima. Zimbardo oblikuje 7 socijalnih procesa koji čine da „skliznemo“ pod uticaj zla:

  1. Bezazleno uzimajući prvi, mali korak;
  2. Dehumanizacija drugih;
  3. Uzimanje anonimnog idetiteta i odbacivanje svog;
  4. Prebacivanjem lične odgovornost;
  5. Slepa poslušnost autoritetu;
  6. Nekritička konformacija grupnim normama;
  7. Pasivna tolerancija zla kroz nepreduzimanje akcije i indiferentnost.[5]

Daje i predlog za rešavanje novonastalog problema, kreiranjem novog javnog zdravstvenog modela koji se fokusira na pojedinca i prepoznaje naznake bolesti. Dolazi do zaključka da su maltretiranje, nasilje i predrasude bolest, a da je herojstvo lek zlu. Takođe pokazuje da je slika o herojstvu iskrivljena kako kod dece tako i kod odraslih, budući da i „obični“ ljudi mogi postati heroji. Primer je Džo Darbi koji je stao na kraj maltretiranjima u Abu Graibu, pokazavši slike starijem oficiru, zbog čega je 3 godine skrivao svoju porodicu i sebe, radi spasavanja sopstvenih života. U heroje ubraja i Kristinu Maslax, koja mu je skrenula pažnju na ekperiment koji se otrgao kontroli i na taj način zaustavila Stanfordski eksperiment, koja je naredne godine postala njegova žena. Heroj treba da izbegava društvene norme, da reaguje kada drugi ćute i ne bude egocentričan, već sociocentričan.

Poslušnost autoritetu[uredi | uredi izvor]

Značaj rezultata postaje sve jasniji kako se susrećemo sa ekstremnim primerima iz stvarnosti koji imaju sličnu suštinu kao i sam Stanfordski eksperiment.

Nakon završenog eksperimenta, trideset i dve godine kasnije, svedočimo užasnim zločinima počinjenim od strane američkih vojnika tokom rata u Iraku, u mestu Abu Graib (20 km od Bagdada), gde se kod zatvorenika odbacio pojam ljudskosti. Zimbardu se pružila mogućnost da istraži detaljnije ova tromesečna dešavanja i vidi preko 1000 slika uslikanih od strane vojnika.[6]

Na zatvorenike su prosipane različite hemijske supstance, između kojih je i fosforna kiselina, bivali su tučeni, muškim zatvorenicima se pretilo silovanjem, električnim šokovima, vojnici su puštali vojne pse na njih, polivali ih ledenom vodom i na druge načine ih demoralizovali.

Dvanaestog novembra 1978, u događaju koji danas poznat kao Džonstaun masakr,[7] u Gvajani je počinjeno masovno samoubistvo cijanidom i valijumom 912 muškaraca, žena i dece kao posledica slepe poslušnosti pojedincu po imenu Džim Džouns (1931–1978). Samonazvani mesija religijskog kulta Peoples Temple, obećavajući utopiju svima onima koji ga prate.

Dostignuća[uredi | uredi izvor]

Godine 2016. Zimbardo dobija počasnu doktoratsku diplomu od Čarls Univerziteta u Pragu. 2012. Dobija Zlatnu medalju Američke psihološke asocijacije za životni rad na polju psihologije. Godine 2003. je, zajedno sa studentima Univerzteta La Sapienza u Rimu osvoji Ig Nobelovu nagradu za psihologiju za njihov rad „Jedinstveno jednostavna ličnost političara“ i dr. Imenovan je za jednog od najuticajnijih živih psihologa.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Verywell”. Pristupljeno 02. 12. 2017. 
  2. ^ „Zimbardo Social Psychology”. Pristupljeno 02. 12. 2017. 
  3. ^ „Worldcat, Identities, Zimardo, Philip G”. Arhivirano iz originala 22. 12. 2017. g. Pristupljeno 02. 12. 2017. 
  4. ^ Zimbardo, Filip. The Lucifer Effect: Understanding how good people turn evil. New York: Random House. Pristupljeno 21. 12. 2017. 
  5. ^ „Philip Zimbardo: Psychology of evil”. Arhivirano iz originala 06. 10. 2018. g. Pristupljeno 6. 10. 2018. 
  6. ^ „Torture at Abu Ghraib”. The New Yorker Magazine. Pristupljeno 02. 12. 2017. 
  7. ^ „The Jonestown Massacre”. ThoughtCo. Pristupljeno 21. 12. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филип_Зимбардо&oldid=27708880”