Filon Aleksandrijski
Filon Aleksandrijski (grč. Φίλων, lat. Philo, oko 20. godine p. n. e. - oko 40. godine ne.) - judejski naučnik i filozof novoplatonovac. Jedan od osnivača Aleksandrijske egzegetske škole. Osnovni predmet njegovih analiza bilo je Mojsijevo Petoknjižje.[1] Doktrinarna judaistička misao karakteriše dela Filona Aleksandrijskog kao misli koje nastaju pod snažnim uticajem jelinizma. Egzegetski metod Filona iskorišćen je i u delima Origena, blaž. Avgustina, svetog Amvrosija Milanskog i nekih drugih ranohrišćanskih pisaca.
Nasuprot uvreženom shvatanju da filozof treba da se posveti izgradnji sebe i po svojoj savršenosti približi bogu, njegov cilj je bio da dokaže ontološku ništavnost ljudskih bića.[2]
Njegovi radovi objavljeni su: "Philonis Opera quae supersunt", Berlin, 1896-1930; 1962-1963. Ruski prevod: Filon Judejac, "Ο kontemplativnom životu“ - /Smirnov, „Terapeuti i Filonovi radovi“, Kijev, 1909. Takođe i u delu: „Tekst Kumrana“, Moskva, 1971. godina, 1. deo/ Filon je bio Jevrejin iz svešteničkog roda, i živeo je do oko 40. godine posle Hrista. Učio se u Aleksandrijskoj školi i poveo se po duhu Platonove nauke. Zbog toga je i uveo alegorijski smisao pri tumačenju Svetog pisma[3]. (Phot. Cod. 103)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kubat, Rodoljub (2005). „Biblijski teolog — Filon Aleksandrijski — Neki aspekti Filonovog shvatanja Logosa i poistovećenje Logosa sa starosaveznim Anđelom Gospodnjim”. Bogoslovlje. 1—2: 49—65. Pristupljeno 17. 1. 2019.
- ^ „Philo of Alexandria”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno 17. 1. 2019.
- ^ „PHILO JUDÆUS”. Jewish Encyclopedia. Pristupljeno 17. 1. 2019.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
