Pređi na sadržaj

Finale Evropskog prvenstva u fudbalu 2016.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Finale Evropskog prvenstva 2016.
Zvaničan poster za finalnu utakmicu
DogađajEvropsko prvenstvo 2016.
Portugalija Francuska
1 0
Datum10. jul 2016. (2016-07-10)
StadionStad de Frans, Sen Deni
Igrač utakmicePepe (Portugalija)[1]
SudijaMark Klatenburg (Engleska)[2]
Posećenost75.868[3]
Vremesunčano
28°C
vlažnost vazduha: 38%[4]
← 2012
2020 →

Finale Evropskog prvenstva 2016. godine bila je fudbalska utakmica koja se odigrala 10. jula 2016. na Stad de Fransu u Sen Deniju, Francuska, kako bi se odredio pobednik Evropskog prvenstva 2016. godine.[5] Selekcija Portugalije porazila je domaćina Francusku s rezultatom 1 : 0 posle produžetaka. Jedini pogodak na meču postigao je Eder.[6]

Ovom pobedom je Portugalija postala deseti osvajač Evropskog prvenstva u istoriji. Ovo je bilo drugi put da Portugalija učestvuje u finalu Evropskog prvenstva; prvi put je igrala u finalu 2004. kad je izgubila od Grčke.[7] Francuska je postala druga zemlja domaćin koja je izgubila u finalu Evropskog šampionata (pored pomenute Portugalije) i doživela je prvi poraz u značajnom kontinentalnom takmičenju koje se održavalo u njihovoj zemlji još od Evropskog prvenstva 1960. gde su završili četvrti.[1] Ovo finale je ukupno bilo peto koje se završilo nerešenim rezultatom nakon prvih devedeset minuta igre i drugo finale gde je pobednik bio odlučen u produžecima, nakon finala iz 1960.

Kao pobednik Evropskog prvenstva, Portugalija je igrala Kup konfederacija naredne godine, koje se igralo u Rusiji.[8]

Stadion[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Stad de Frans
Stad de Frans je ugostio finaliste takmičenja.

Finale se odigralo na Stadionu Francuske (franc. Stade de France) u predgrađu Pariza Sen Deni. Uefa se 25. aprila 2014. opredelila da taj stadion ugosti finaliste predstojećeg Evropskog prvenstva.[9] Glavni grad Francuske je prethodno bio domaćin dva finala Evropskog prvenstva i to 1960. i 1984. (oba finala su bila odigrana na Parku prinčeva).

Stadion je otvoren 1998. godine. Iste godine je odigrano Svetsko prvenstvo. Na njemu se tad odigralo devet mečeva, uključujući i finale. Stad de Frans predstavlja nacionalni stadion i na njemu su se odigrala i igraju mnoga finala domaćih takmičenja poput Kupa Francuske i Liga kupa Francuske u fudbalu. Stadion je višenamenski pa se na njemu igra i finale Topa 14, najjače ragbi junion lige u Francuskoj i Evropi. Stadion nema stalnog korisnika pa on služi kao drugi domaći stadion za pariške ragbi timove Stad Frans i Rasing 92 koji na njemu igraju neke od svojih ligaških mečeva. Na Stadionu Francuske se takođe igraju i nacionalne utakmice fudbalske i ragbi junion reprezentacije.

Kup konfederacija iz 2003. godine se igrao na ovom stadionu. Igrala su se i finala Lige šampiona i to 2000. i 2006. Što se tiče ragbija, na Stad de Fransu su se igrala Svetska prvenstva u ragbiju (1999, 2007). Jedan je od stalnih stadiona Kupa šest nacija od 1998. godine, a na njemu je održano i finale Kupa evropskih šampiona u ragbiju 2010. godine.

Stadion Francuske je takođe bio domaćin Svetskog prvenstva u atletici na otvorenom 2003. godine a od 1999. ovde se održava Atletski miting Areva. Na stadionu se takođe održava moto-sport — bio je domaćin takmičenja Trka šampiona 2004, 2005. i 2006.

Stad de Frans, prema Uefinoj kategorizaciji, ima četiri zvezdice. Bio je najveći stadion na Evropskom prvenstvu, a u Evropi je po kapacitetu na šestom mestu sa kapacitetom od 81.338 mesta. Finalni meč je bio ukupno sedmi koji je odigran na Evropskom prvenstvu.[10][11][12]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Francuska je prethodno odigrala dva finala Evropskog šampionata: protiv Španije 1984. kao domaćin i protiv Italije u Holandiji 2000. Portugalija je jednom bila učesnik finala; izgubila je protiv Grčke kao domaćin 2004. godine.

Dve reprezentacije su se prethodne srele 24 puta. Prva utakmica između njih bila je 1926. kada je Francuska dobila sa 4 : 2 u Tuluzi. Sve do ovog finala iz 2016, Francuska je bila uspešnija na 18 utakmica, a Portugalija na 5, dok je jedanput bilo nerešeno. Poslednja pobeda za Portugalce bila je 1975. u prijateljskom meču. Od tada je Francuska na svih deset narednih susreta izašla kao pobednik. Sva njihova tri takmičarska sastajanja u polufinalima EP 1984, EP 2000. i Svetskog prvenstva 2006. završena su u korist Francuza.[13]

Put do finala[uredi | uredi izvor]

Napomena: U utakmicama ispod je prvo naveden rezultat finaliste, a potom rezultat protivnika.
Portugalija Faza takmičenja Francuska
Protivnik Rezultat Grupna faza Protivnik Rezultat
 Island 1 : 1 Prvo kolo  Rumunija 2 : 1
 Austrija 0 : 0 Drugo kolo  Albanija 2 : 0
 Mađarska 3 : 3 Treće kolo  Švajcarska 0 : 0
Trećeplasirani u Grupi F
Tim U P N I DG PG GR B
Mađarska Mađarska 3 1 2 0 6 4 +2 5
Island Island 3 1 2 0 4 3 +1 5
Portugalija Portugalija 3 0 3 0 4 4 0 3
Austrija Austrija 3 0 1 2 1 4 −3 1
Poredak u grupi
Pobednik u Grupi A
Tim U P N I DG PG GR B
Francuska Francuska 3 2 1 0 4 1 +3 7
Švajcarska Švajcarska 3 1 2 0 2 1 +1 5
Albanija Albanija 3 1 0 2 1 3 −2 3
Rumunija Rumunija 3 0 1 2 2 4 −2 1
Protivnik Rezultat Eliminaciona faza Protivnik Rezultat
 Hrvatska 1 : 0 (p.s.n.) Osmina finala  Republika Irska 2 : 1
 Poljska 1 : 1 (p.s.n.) (5 : 3 p.) Četvrtfinale  Island 5 : 2
 Vels 2 : 0 Polufinale  Nemačka 2 : 0

Pred meč[uredi | uredi izvor]

Lopta[uredi | uredi izvor]

Lopta korišćena u nokaut fazi i finalu takmičenja nosila je naziv Adidas Fracas, a nju je osmislio i dizajnirao nemački Adidas.[14] Lopta je bila predstavljena tokom trajanja šampionata, a zvanično je bila izdata 20. juna. Prvi put su se koristile više od jedne lopte na nekom Evropskom prvenstvu (ne računajući finala). Lopta je bila plave, bele i crvene boje po uzoru na francusku zastavu, a na lopti su se videle i cifre koje formiraju broj „2016” kao i natpis „EURO”. Dizajn lopte koja je korišćena u finalu bio je vrlo sličan lopti Adidas Beau Jeu (u doslovnom prevodu „prelepa igra”) koja se koristila u grupnoj fazi takmičenja.[15][16][17]

Moljci[uredi | uredi izvor]

Pre no što je meč počeo, na teren su doleteli moljci, koji su pripadali vrsti gama sovice (lat. Autographa gamma). Leptiri su pravili probleme igračima, trenerima i organizatorima. Stručnjaci su objasnili da su moljci došli na teren jer su radnici na stadionu ostavili upaljena svetla dan pred finalne utakmice. Ti moljci u letnje vreme odlaze ka hladnijim predelima. Naime, vetrovi koji su tad duvali vodili su ih ka Stad de Fransu, a privukla ih je jaka svetlost sa stadiona što je urokovalo da se veliki broj njih prizemlji na teren.[18][19][20]

Mark Klatenburg je sudio finale.

Arbitri[uredi | uredi izvor]

Dana 8. jula 2016, Sudijski odbor Uefe odlučio je da će 41-godišnji engleski sudija Mark Klatenburg suditi finale Evropskog prvenstva. Prve pomoćnike je činio njegov standardni tim — Sajmon Bek i Džejk Kolins, a dodatni asistenti bili su Entoni Tejlor i Andre Mariner. Mađar Viktor Kašai je bio četvrti sudija, a rezerva mu je bio zemljak Đerđ Ring. Klatenburg je postao tek drugi arbitar koji je sudio i finale Lige šampiona i finale Evropskog prvenstva u istoj sezoni, nakon što je to uradio Pedro Proensa 2012. godine. Pored spomenuta dva takmičenja, sudio je još jedno finale te sezone — finalnu utakmicu engleskog FA kupa između Kristal palasa i Mančester junajteda. Klatenburg je postao priznati Fifin sudija 2007. godine i smatrao se za jednog od najboljih sudija u Evropi. Takođe je delio pravdu na utakmici za zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine a delio je pravdu i na UEFA superkupu 2014. U svojoj zemlji, pored finala FA kupa, redovno je sudio u Premijer ligi a delio je pravdu i u finalu Liga kupa 2012. i Komjuniti šildu 2013. godine. Pored Artura Elisa (koji je bio sudija u finalu iz 1960) i Artura Holanda (koji je bio sudija u finalu iz 1964), Klatenburg je treći engleski arbitar koji je sudio finale Evropskog šampionata. Finalni meč je bio ukupno četvrti koji je Klatenburg sudio na EP 2016.[2]

Nasilje[uredi | uredi izvor]

Nekoliko sati pre početka finala, došlo je do sukoba između navijača koji su se nalazili kod Ajfelovog tornja. Policija je pokušavala da skloni navijače zbog velike gužve i pretrpanosti koja je nastala.[21] Policajci su čak izveli omanju kontrolisanu eksploziju blizu kompleksa stadiona dok su navijači palili kante za smeće. Premda se situacija tokom meča smirala, neredi su opet počeli između navijača izvan stadiona. Područje oko Ajfelove kule i Jelisejskih polja je privremeno proglašeno opasnim, pa je policija izdala saopštenje da se lokalno stanovništvo neko vreme ne opućuje do pomenutih znamenitosti.[22]

Završna ceremonija[uredi | uredi izvor]

Pre početka utakmice, u 20.45 časova, održana je ceremonija zatvaranja takmičenja. Nastupili je mnoštvo poznatih izvođača među kojima su bili i članovi Hora Radio Fransa. Nastupili su i pripadnici Pariške vatrogasne brigade kao i Francuske republikanse garde. Francuski di-džej David Geta i švedska pevačica Sara Larson izveli su zvaničnu numeru takmičenja This One's for You.[23]

Utakmica[uredi | uredi izvor]

Detalji[uredi | uredi izvor]

Portugalija 1 : 0 (p. s. n.) Francuska
 Izveštaj
Gledalaca: 75.868[3]
Portugalija[4]
Francuska[4]
G 1 Rui Patrisio Žuti karton 120+3’
O 21 Sedrik Soares Žuti karton 34’
O 3 Pepe
O 4 Žoze Fonte Žuti karton 119’
O 5 Rafael Gereiro Žuti karton 95’
S 14 Vilijam Karvaljo Žuti karton 98’
S 16 Renato Sanšes Izašao iz igre — zamenjen 79’
S 23 Adrijen Silva Izašao iz igre — zamenjen 66’
S 10 Žoao Mario Žuti karton 62’
N 17 Nani
N 7 Kristijano Ronaldo (k) Izašao iz igre — zamenjen 25’
Izmene:
N 20 Rikardo Kvarežma Ušao u igru 25’
S 8 Žoao Motinjo Ušao u igru 66’
N 9 Eder Ušao u igru 79’
Trener:
Fernando Santos
G 1 Igo Loris (k)
O 19 Bakari Sanja
O 21 Loran Kosjelni Žuti karton 107’
O 22 Samuel Umtiti Žuti karton 80’
O 3 Patris Evra
S 18 Musa Sisoko Izašao iz igre — zamenjen 110’
S 15 Pol Pogba Žuti karton 115’
S 14 Blez Matuidi Žuti karton 97’
S 8 Dimitri Pajet Izašao iz igre — zamenjen 58’
N 7 Antoan Grizman
N 9 Olivije Žiru Izašao iz igre — zamenjen 78’
Izmene:
S 20 Kingsle Koman Ušao u igru 58’
N 10 Andre-Pjer Žinjak Ušao u igru 78’
N 11 Antoni Marsijal Ušao u igru 110’
Trener:
Didje Dešan
Igrač utakmice:

Portugalija Pepe[1]

Pomoćne sudije:[2]

Engleska Sajmon Bek

Engleska Džejk Kolins

Četvrti sudija:

Mađarska Viktor Kašai

Dodatne pomoćne sudije:

Engleska Entoni Tejlor

Engleska Andre Mariner

Rezervi pomoćni sudija: Mađarska Đerđ Ring

Pravila:[24]
  • 90 minuta regularnog dela utakmice;
  • 30 minuta produžetaka, ukoliko je rezultat posle regularnog dela nerešen;
  • ukoliko je rezultat i posle produžetaka nerešen, izvodi se penal-serija;
  • dozvoljene maksimalno tri izmene po ekipi.

Statistika[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Kell, Tom (10. 7. 2016). „Portugal spoil France's party with extra-time win”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Arhivirano iz originala 13. 7. 2016. g. Pristupljeno 10. 7. 2016. 
  2. ^ a b v „Clattenburg named referee for UEFA EURO 2016 final”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 8. 7. 2016. Pristupljeno 8. 7. 2016. 
  3. ^ a b „Full Time Summary – Portugal v France” (PDF). UEFA.org. Union of European Football Associations. 10. 7. 2016. Arhivirano (PDF) iz originala 16. 7. 2016. g. Pristupljeno 10. 7. 2016. 
  4. ^ a b v „Tactical Line-ups – Portugal v France” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 10. 7. 2016. Arhivirano (PDF) iz originala 16. 7. 2016. g. Pristupljeno 10. 7. 2016. 
  5. ^ UEFA Euro 2016 Final Arhivirano 2015-12-16 na sajtu Wayback Machine. UEFA.com.
  6. ^ „Euro 2016 final: Portugal vs. France as it happened”. ESPN. Arhivirano iz originala 13. 7. 2016. g. Pristupljeno 10. 7. 2016. 
  7. ^ „Portugal become tenth different EURO winner”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 10. 7. 2016. Pristupljeno 23. 7. 2016. 
  8. ^ „FIFA Confederations Cup Russia – Teams”. FIFA.com. Arhivirano iz originala 3. 7. 2016. g. Pristupljeno 6. 7. 2016. 
  9. ^ „UEFA EURO 2016 match schedule announced”. UEFA.com. 25. 4. 2014. 
  10. ^ „Saint-Denis city guide”. UEFA.com. Pristupljeno 12. 7. 2016. 
  11. ^ Amit. „Euro 2016 – How is Stade de France stadium?”. Euro 2016. Arhivirano iz originala 6. 9. 2015. g. 
  12. ^ „Redirecting...”. ercrugby.com. Arhivirano iz originala 9. 7. 2009. g. 
  13. ^ „MATCHES → international football match results of France v Portugal”. European Football. Arhivirano iz originala 29. 3. 2015. g. Pristupljeno 8. 7. 2016. 
  14. ^ UEFA.com (20. 6. 2016). „Ball for UEFA EURO 2016 knockout rounds unveiled - UEFA EURO - News - UEFA.com”. UEFA.com. 
  15. ^ „Adidas Fracas Euro 2016 Final Ball Released”. Footy Headlines. 21. 6. 2016. Arhivirano iz originala 16. 7. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2016. 
  16. ^ „New adidas Euro 2016 'Fracas' ball unveiled for knockout stages – days after 'Beau Jeu' BURST”. Daily Mirror. 21. 6. 2016. Arhivirano iz originala 24. 7. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2016. 
  17. ^ „EURO 2016 - Ovo je zvanična lopta”. Sportske.net. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  18. ^ McNulty, Phil (11. 7. 2016). „Portugal 1–0 France (AET)”. BBC Sports. Arhivirano iz originala 10. 7. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2016. 
  19. ^ Barkham, Patrick (11. 7. 2016). „Why the Euro 2016 final was overrun by moths”. The Guardian. Arhivirano iz originala 11. 7. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2016. 
  20. ^ „Konačno rešena misterija najezde moljaca u finalu”. Telegraf.rs. Pristupljeno 30. 6. 2020. 
  21. ^ „Paris police fire tear gas and water cannons in Euro Cup fan zone”. CBC Canada. 10. 7. 2016. Arhivirano iz originala 11. 7. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2016. 
  22. ^ „Euro 2016: French riot police fire tear gas at supporters as fans told not to travel to Eiffel Tower and Champs Elysees”. The Independent. 11. 7. 2016. Arhivirano iz originala 10. 7. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2016. 
  23. ^ „All stops pulled out for closing 'EURO symphony'”. Union of European Football Associations. 10. 7. 2016. Pristupljeno 12. 7. 2016. 
  24. ^ „Regulations of the UEFA European Football Championship 2014–16” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. Arhivirano (PDF) iz originala 16. 6. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2016. 
  25. ^ a b v g „Team statistics” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 10. 7. 2016. Arhivirano (PDF) iz originala 11. 10. 2016. g. Pristupljeno 10. 7. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Европског_првенства_у_фудбалу_2016.&oldid=27825435”