Pređi na sadržaj

Finale Svetskog prvenstva u fudbalu za žene 2003.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Finale Svetskog prvenstva u fudbalu za žene 2003.
2003 FIFA Women's World Cup Final
Houm dipo centar
DogađajSvetsko prvenstvo u fudbalu za žene 2003.
Nemačka Švedska
Njemačka Brazil
2 1
Izveštaj
Datum12. oktobar 2003. (2003-10-12)
StadionHoum dipo centar, Karson
Igrač utakmiceNjemačka Betina Vigman
SudijaKristina Babadak Rumunija
Posećenost26.137[1]
← 1999
2007 →

Finale FIFA Svetskog prvenstva za žene 2003. je bila fudbalska utakmica koja je odredila pobednika FIFA Svetskog prvenstva za žene 2007. na kojem su učestvovale ženske reprezentacije članica FIFA. Igrano je 12. oktobra 2003. i pobedila je Nemačka, koja je u produžecima savladala Švedsku rezultatom 2 : 1.

Turnir su u kratkom roku organizovale Sjedinjene Države, nakon povlačenja Kine zbog izbijanja SARS-a, a finale je održano u Houm dipo centar, malom fudbalskom stadionu u Karsonu, Kalifornija, blizu Los Anđelesa. Obe finalistkinje su završile na vrhu svojih grupa u evropskim kvalifikacijama i sastale su se u finalu UEFA ženskog prvenstva 2001, koju je osvojila Nemačka. Nemačka je ušla u meč kao favorit, pošto je završila na vrhu Grupe C i ostvarila pobedu protiv branioca titule Sjedinjenih Država u polufinalu. Švedska je izašla iz „grupe smrti“ tako što je završila na drugom mestu iza Sjedinjenih Država i pobedila Brazil i Kanadu u ranijim nokaut fazama.

Švedska je na poluvreme otišla sa vođstvom od 1 : 0 nakon gola Hane Ljungberg, ali je početkom drugog poluvremena primila izjednačujući gol Nemačkoj koji je postigla Maren Majnert. Utakmica je ostala nerešena na 1 : 1 i odlučena je zlatnim golom Nije Kincer glavom u osmom minutu nadoknade. Kincerov udarac glavom bio je poslednji zlatni gol koji je postignut u zvaničnoj međunarodnoj utakmici. Nemačka je osvojila bronzanu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 2004. pobedivši Švedsku i ponovila kao šampion Svetskog prvenstva 2007. protiv Brazila.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Finale 2003. označilo je dvanaesti susret između Nemačke i Švedske u međunarodnom ženskom fudbalu i treći put u utakmici FIFA Svetskog prvenstva za žene.[2] Ova dva tima su se sastala u finalima UEFA ženskog prvenstva 1995. i 2001. godine, koje je obe pobedila Nemačka.[3] Nemačka je pobedila u šest prethodnih mečeva protiv Švedske i izgubila preostalih pet, uključujući poraz od 2 : 1 u poslednjem meču na Kupu Algarvea 2002. godine.[4] Nemačka je prethodno završila kao drugoplasirana na Svetskom prvenstvu u fudbalu za žene 1995. godine, dok je Švedska 1991. završila na trećem mestu pobedivši Nemice u utešnoj utakmici.[5]

Put do finala[uredi | uredi izvor]

Nemačka Kolo Švedska
Protivnik Rezultat Grupna faza Protivnik Rezultat
 Kanada 4 : 1 1. utakmica  Sjedinjene Države 1 : 3
 Japan 3 : 0 2. utakmica  Severna Koreja 1 : 0
 Argentina 6 : 1 3. utakmica  Nigerija 3 : 0
Grupa C − pobednik
Poz. Tim
 O Bod.
1  Nemačka 3 9
2  Kanada 3 6
3  Japan 3 3
4  Argentina 3 0
Izvor: FIFA
 Tabela Grupa A − drugoplasirane
Poz. Tim
 O Bod.
1  Sjedinjene Države 3 9
2  Švedska 3 6
3  Severna Koreja 3 3
4  Nigerija 3 0
Izvor: FIFA
Protivnik Rezultat Nokaut faza Protivnik Rezultat
 Rusija 7 : 1 Četvrtfinale  Brazil 2 : 1
 Sjedinjene Države 3 : 0 Polufinale  Kanada 2 : 1

Nemačka[uredi | uredi izvor]

Birgit Pronc je na SP 2003 dala 7 golova i imala 5 asistencija

Nemačka se kvalifikovala tako što je prednjačila u Grupi 4, završivši sa šest pobeda, 30 postignutih golova i jednim primljenim golom.[6] Bili su smešteni u Grupu C zajedno sa Južnoameričkim vicešampionom Argentinom, Severnoameričkim vicešampionom Kanadom i pobednikom interkontinentalnog plej-ofa Japanom.[7][8] Tim, koji je selektirala Tina Tojne Majer i koji je pre početka turnira proglašen za favorita, obično je igrao u formaciji 4–5–1 sa Birgit Princ ili 4–4–2 sa Princ i još jednim napadačem, uz podršku Betine Vigman koja je vodila vezni red i mlađe talente.[9] Nemačka je u četvrtom minutu prve utakmice primila gol od kanađanke Kristin Sinkler, koja je iskoristila slobodan udarac i dala gol glavom, ali je Nemačka pre poluvremena izjednačila iz jedanaesterca koji je dosuđen za igru rukom, a kaznu je izvela Vigman. Nemice su poveli početkom drugog poluvremena udarcem glavom Stefani Gotšlih u 47. minutu, nakon čega su usledili golovi Birgit Princ i rezerve Kerstin Garefrekes i postavivši konačan rezultat od 4 : 1.[10][11]

Tim je pobedio sa 3 : 0 u svom drugom meču protiv Japana, zauzevši prvo mesto u Grupi C sa šest bodova, koristeći svoju fizičku prednost i neprekidne napade. Sandra Minert je pogodila u 23. minutu nakon skoka, a usledili su udarci Birgit Princ u 36. i 66. minutu.[12] Nemačka se plasirala u nokaut fazu na vrhu Grupe C pobedivši Argentinu sa 6 : 1 u svom trećem meču, osvojivši devet poena i nadmašivši protivnike sa 13 : 2. Slom Argentine počeo je u trećem minutu pogotkom Maren Majnert, nakon čega je usledio još jedan za nju, penal za Vigmana i poluvolej za Birgit Princ u prvom poluvremenu. Tim je izgubio defanzivca Stefi Džons zbog povrede kolena u drugom poluvremenu i primio utešni gol Argentini pre nego što je postigao dva gola na kraju meča i povećao prednost.[13]

Nemačka je igrala u četvrtfinalu protiv Rusije, vicešampiona Grupe D, na PGE Parku u Portlandu, Oregon. Tim je vodio 1 : 0 na poluvremenu, nakon gola Martine Miler u 25. minutu. Nemačka se odvojila početkom drugog poluvremena i postigla tri gola u intervalu od pet minuta, uključujući i udarce Minert, zamene Pije Vunderlih i Garefrekesa. Rusija je postigla utešni gol u 70. minutu, ali je Nemačka postigla još tri gola u poslednjih deset minuta, još jedan Garefrekes i dva Princa.[14][15]

U polufinalu, Nemačka se suočila sa Sjedinjenim Državama i pobedila ih rezultatom 3 : 0.[16] Kerstin Garefrekes je glavom posle udarca iz kornera u 15. minutu postigla gol za Nemice, dok su Sjedinjene Države krenule ofanzivno sa formacijom 3–4–3 u drugom poluvremenu ali su prokockale nekoliko šansi za izjednačenje. Amerikanci su gurali napred i ostavljali se otvorenim za kontranapade, tako su i primivši dva gola u nadoknadi vremena, koje su postigle Majnert i Princ.[17][18]

Švedska[uredi | uredi izvor]

Švedska je završila na prvom mestu u Grupi 2, pobedivši u pet mečeva i izgubivši jedan, sa ukupnom gol razlikom od 27-4, od najbolje drugoplasirane Danske.[19][20] Igrali su u Grupi A, koja je nazvana „grupom smrti“ za jaku postavu branioca svetskog šampiona i domaćina Sjedinjenih Država, afričkog šampiona Nigerije i šampiona Azije Severne Koreje.[21][22] Švedska je izgubila sa 3 : 1 u svom uvodnom meču protiv Sjedinjenih Država u Vašingtonu, dva puta primivši u prvom poluvremenu golove koje su postigle Kristin Lili i Sindi Parlou, obe kojima je asistirala Mia Ham. Vodstvo je smanjila na 2 : 1 u 55. minutu preko Viktorije Sendel Svenson, kojim je završila dug pas Hane Ljungberg, ali je američki napadač Šenon Boks postigao gol u 78. minutu i ​​doneo pobedu domaćinu.[23]

Četiri dana kasnije u Filadelfiji, Švedska je pobedila Severnu Koreju rezultatom 1 : 0 ranim golom Svensona u sedmom minutu, izjednačivši ih za drugo mesto u grupi.[24] Švedska je završila na drugom mestu u grupi A i plasirala se u četvrtfinale posle pobede nad Nigerijom od 3 : 0 u Kolumbusu u Ohaju, postigavši sva tri gola u drugom poluvremenu. Ljungberg je postigla dva gola u 56. i 79. minutu, prvi je dala glavom, a drugi je dala na pas Tereze Šegran, a kapiten Malin Mostrem je pogodila u 81. minutu.[25]

U četvrtfinalu na stadionu Žilet, Švedska se suočila sa Brazilom, koji ih je prethodno pobedio na Svetskom prvenstvu 1995. i Letnjim olimpijskim igrama 2000. godine.[26] Svenson je dala gol u kontranapadu u 23. minutu, ali je Brazil izjednačio pre poluvremena penalom koji je izvela Marta nakon što ju je švedski golman Sofija Lundgren (koja je zamenila startnog golmana Karolin Jonson) saplela u šesnaestercu. Švedskoj je dosuđen slobodan udarac na 24 yd (22 m) od gola u 53. minutu, koji je Malin Anderson pretvorio u gol, dok je tim odolio napadima brazilki i rezultat je ostao 2 : 1.[27]

Šveđani su zatim igrali u polufinalu protiv Kanade, koja je u četvrtfinalu ostvarila pobedu nad Kinom.[28] Utakmica je u prvom poluvremenu ostala bez golova. U 64. minutu kanadski vezista Kara Lang, koji je izvela slobodan udarac sa 35 yd (32 m) i lopta je švedskom golmanu Džonsonu iskliznuo iz ruku i ušao u gol.[29] Švedski selektor Marika Domanski Lifors iskoristila je sve tri zamene da dovede više napadača, a gol i ujedno i izjednačenje je u 79. minutu postigla Malin Mostrom iz slobodnog udarca. Rezervni napadač Josefina Okvist postigla je pobednički gol za Švedsku šest minuta kasnije, šutnula odbijenu loptu i postigla gol, nakon udarca Hane Ljungberg, koji je odbranila golman Tarin Svjatek.[30]

Utakmica[uredi | uredi izvor]

Kratak pregled[uredi | uredi izvor]

Nia Kuncer je postigla zlatni gol u produžecima

Na putu do finala, Nemačka je proglašena za blagog favorita zbog svojih jakih veznih igrača i velikog broja postignutih tokom ranijih rundi turnira.[5][31] Oba tima su igrala sa 4–4–2 formacijama da bi počeli meč, ali Nemačka je rasporedila jednog od svojih napadača na dublju poziciju umesto u tandemu na vrhu.[32] Rumunski zvaničnik Floarea Kristina Jonesku izabrana je za sudiju finala.[33]

Švedska je imala većinu poseda lopte u prvom poluvremenu, pobedila je u više duela u veznom redu i napravila više šansi za gol. Nemačka je u velikoj meri izvodila kontranapade pokušavajući da pokrije praznine u svom veznom redu koje su takođe ostavljale njihove napadače izolovane.[39] Švedska napadačica Viktorija Svenson i nemačka Brigit Princ imale su po dve prilike za postizanje gola blizu granice od pola sata, iznudivši odbranu Silke Rotenberg i Karolin Jonson. Malin Anderson je pokušala poluvolejom sa 25 yd (23 m) u 30. minutu da ​​savladao Rotenberg, ali je udarac prošao preko prečke.[34] Uvodni gol je u 41. minutu postigla švedska plejmejkerka Hana Ljungberg, koja je na dodavanje Viktorije Svenson šutirala pored golana Rotenberg i postigla gol sa 15 yd (14 m).[35]

Nemačka je započela drugo poluvreme postigavši izjednačujući gol u roku od 40 sekundi udarcem Maren Majnert iz kaznenog prostora.[36] Kerstin Garefrekes je presrela pas na polovini Švedske i dodala je Princ, koji je dodala iskosa loptu Majnert blizu ivice kaznenog prostora.[37] Švedska je zamenila dva veznjaka i odgovorila povlačenjem više u defanzivu, dok je Ljungbergu i Svensonu dozvolila da iskoriste svoju brzinu za stvaranje šansi. Nemačka, ohrabrena golom i sa kontrolom tempa igre od strane veziste Betine Vigman.[32] U 58. minutu nije im priznat jedanaesterac nakon što je Garefrekesovu saplela u petercu odbrambeni igrač Jane Tornkvist.[34][37]

Pred kraj regularnog vremena, Ljungberg je stvorila tri šanse da povrati vođstvo koje su propuštene ili odbranjene. Njen prvi pokušaj u 81. minutu bio je promašaj dok je bila otvorena u petercu i pala je na Fridu Osberg, koja je glavom ubacila loptu u mrežu ali sa spoljne strane. Ljungbergin drugi pokušaj je bio šut direktno u Rotenberg, dok su treći presrela dva nemačka odbrambena igrača koji su se sudarili sa njom.ref name="FIFA-Summary"/>[37] Ljungberg je zatim glavom uputila loptu koja je pala do Svenson, koju je promašila sa 20 yd (18 m)[34] Utakmica je ostala nerešena na 1 : 1 i napredovala je u produžetke iznenadne smrti pošto su dve strane razmenjivale šanse za gol u igri od kraja do kraja.[32] Sudija Floarea Kristina Jonesku dosudio je slobodan udarac sa 35 yd (32 m) nakon što je Kerstin Štegeman pala posle starta Svenson. Renata Lingor je u 98. minutu pronašala Niju Kuncer, zamenu u drugom poluvremenu i među najnižim igračima na terenu, koja je skočila iznad Kristin Bengtson i glavom postigla zlatni gol.[38][39] Nemačka je slavila svoju pobedu od 2 : 1 pevajući verziju Gvantanamere,[38] dok se švedska menadžerka Marika Domanski Lifors sukobila sa sudkinjom Jonesku zbog njenog kontroverznog dosuđivanja slobodog udarca posle koga je postignut gol.[36][37]

Detalji[uredi | uredi izvor]

Nemačka (2 : 1) Švedska
  • Maren Majnert Gol 46’
  • Nija Kincer Zlatni gol u 98 minutu 98'
 Izveštaj
  • Hana Ljungerg Gol 41’
Gledalaca: 26.137[1]
Sudija: Kristina Babadak Jinesku (Rumunija)
Nemačka[40]
Švedska[40]
Gol 1 Silke Rotenberg
Odb 2 Kerstin Stegeman
Odb 17 Arijane Hingst
Odb 13 Sandra Minert
Odb 19 Stefani Gotšlik
Sre 18 Kerstin Garefrekes Izašao iz igre — zamenjen 76’
Sre 10 Betina Vegman (k)
Sre 6 Renate Lingor
Sre 7 Pia Vundelik Izašao iz igre — zamenjen 88’
Nap 14 Maren Majnert
Nap 9 Birgit Princ
Zamene:
Nap 11 Martina Miler] Ušao u igru 76’
Odb 4 Nija Kuncer Ušao u igru 88’
Selektor:
Tina Tene Mejer
Gol 1 Karolin Dženson
Odb 4 Hana Marklund
Odb 2 Karolina Vestberg
Odb 3 Džejn Ternkvist
Odb 7 Sara Larson Izašao iz igre — zamenjen 76’
Sre 9 Malin Anderson Izašao iz igre — zamenjen 53’
Sre 6 Malin Mostrem (k)
Sre 18 frida Estberg
Sre 17 Ana Sjestrem Izašao iz igre — zamenjen 53’
Nap 10 Hana Ljungberg
Nap 11 Viktorija Sandel Svenson
Zamene:
Sre 14 Linda Fagerstrem Ušao u igru 53’
Sre 15 Terez Sjegran] Ušao u igru 53’
Odb 5 Kristin Bengston Ušao u igru 76’
Selektor:
Marika Domanski Lifors

Zvaničnici

Sumiranje[uredi | uredi izvor]

Nemačka je postala prvi tim koji je prestigao Sjedinjene Države na vrhu FIFAine Svetske rang liste za žene, koja je uspostavljena neposredno pre Svetskog prvenstva.[42] Kapiten Nemačke Betina Vigman i napadač Maren Majnert su se povukle iz reprezentacije posle meča.[43] Kuncerin udarac glavom bio je poslednji zlatni gol koji je odlučio zvaničnu međunarodnu utakmicu, pošto je FIFA to pravilo postepeno ukinula.[44] Takođe je proglašen za gol godine 2003. prema anketi čitalaca Sportsčaua, postavši prvi ženski gol koji je predstavljen u anketama.[45]

Dve finaliskinje su se ponovo sastali u meču za bronzanu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 2004, u utakmici gde je Nemačka pobedila sa 1 : 0.[46] Nemačka je postala prvi tim koji je uzastopno osvojio svetska prvenstva za žene, pobedivši Brazil sa 2 : 0 u finalu 2007. odigranom u Šangaju.[47]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „FIFA Women's World Cup USA 2003 – Report and Statistics” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. str. 93—100. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 12. 2011. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  2. ^ Lehourites, Chris (8. 10. 2003). „Sweden and Germany both confident ahead on World Cup”. Ukiah Daily Journal. Associated Press. str. 7. Pristupljeno 21. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  3. ^ Saffer, Paul (7. 7. 2001). „2001: Müller magic seals success”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Pristupljeno 21. 5. 2019. 
  4. ^ Wilner, Barry (12. 10. 2003). „Germany plays Sweden today”. Star Tribune. Associated Press. str. C4. Pristupljeno 21. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  5. ^ a b Jones, Grahame L. (12. 10. 2003). „Attacks Expected to Attract Attention”. Los Angeles Times. str. D4. Pristupljeno 26. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  6. ^ „2003 FIFA Women's World Cup Preliminaries: UEFA Group 4”. FIFAworldcup.com. Fédération Internationale de Football Association. Arhivirano iz originala 8. 12. 2003. g. Pristupljeno 20. 5. 2019. 
  7. ^ Gutierrez, Paul (18. 7. 2003). „U.S. Has No Luck in Draw”. Los Angeles Times. str. D16. Pristupljeno 18. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  8. ^ Longman, Jere (17. 9. 2003). „The Group Dynamics of the Women's World Cup”. The New York Times. str. D4. Pristupljeno 19. 5. 2019. 
  9. ^ „Germany Profile: It's time for a world title think Germans”. FIFAworldcup.com. Fédération Internationale de Football Association. Arhivirano iz originala 17. 12. 2003. g. Pristupljeno 20. 5. 2019. 
  10. ^ Baptist, Bob (21. 9. 2003). „Germans regroup, take control”. The Columbus Dispatch. str. E15. 
  11. ^ Korobanik, John (21. 9. 2003). „Germany flexes muscle”. Calgary Herald. str. B3. Pristupljeno 20. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  12. ^ Merz, Craig (25. 9. 2003). „Germans don't waste size advantage while raising record to 2-0”. The Columbus Dispatch. str. D4. 
  13. ^ Graham, Glenn P. (28. 9. 2003). „Germany prevails, 6-1, but defender Jones out”. The Baltimore Sun. str. E3. Pristupljeno 20. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  14. ^ Blue, Molly (3. 10. 2003). „Women's World Cup: Germany joins the party”. The Oregonian. str. D1. 
  15. ^ „Germany 7:1 Russia”. FIFAworldcup.com. Fédération Internationale de Football Association. 3. 10. 2003. Arhivirano iz originala 15. 12. 2004. g. Pristupljeno 20. 5. 2019. 
  16. ^ Smith, Michelle (6. 10. 2003). „Stunner: U.S. KO'd in semifinal”. San Francisco Chronicle. str. C1. Pristupljeno 21. 5. 2019. 
  17. ^ Longman, Jere (6. 10. 2003). „Unyielding Germany Upends United States”. The New York Times. str. D1. Pristupljeno 21. 5. 2019. 
  18. ^ Dell'Apa, Frank (6. 10. 2003). „US women are out of business”. The Boston Globe. str. D1. Pristupljeno 21. 5. 2019. 
  19. ^ „2003 FIFA Women's World Cup Preliminaries: UEFA Group 2”. FIFAworldcup.com. Fédération Internationale de Football Association. Arhivirano iz originala 18. 2. 2004. g. Pristupljeno 20. 5. 2019. 
  20. ^ Jones, Grahame L. (21. 9. 2003). „Kickoff Foe Is Familiar to U.S.”. Los Angeles Times. str. D6. Pristupljeno 20. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  21. ^ McKee, Sandra (21. 9. 2003). „Cup won't come easy for U.S. women”. The Baltimore Sun. str. E3. Pristupljeno 18. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  22. ^ „Women's World Cup teams at a glance”. The Boston Globe. 19. 9. 2003. str. E16. Pristupljeno 20. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  23. ^ Hersh, Philip (22. 9. 2003). „Hamm's playmaking leads U.S.”. Chicago Tribune. str. 7. Pristupljeno 19. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  24. ^ „Svensson's goal sends Sweden over N. Korea”. The Baltimore Sun. 26. 9. 2003. str. D3. Pristupljeno 19. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  25. ^ Oller, Rob (29. 9. 2003). „Strong second half lifts Sweden to win”. The Columbus Dispatch. str. E16. 
  26. ^ „Shutout gives Sweden berth in quarterfinals”. Tampa Bay Times. Associated Press. 29. 9. 2003. str. C3. Pristupljeno 19. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  27. ^ Dell'Apa, Frank (2. 10. 2003). „Sweden edges Brazil”. The Boston Globe. str. D12. Pristupljeno 19. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  28. ^ Nolen, John (3. 10. 2003). „Women's World Cup: Whoa, Canada pulls upset”. The Oregonian. str. D1. 
  29. ^ Blue, Molly (6. 10. 2003). „Women's World Cup: Sweden's late goals break through Canada”. The Oregonian. str. E12. 
  30. ^ Jones, Grahame L. (6. 10. 2003). „Close Just Doesn't Count for Canada”. Los Angeles Times. str. D11. Pristupljeno 19. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  31. ^ Wilner, Barry (12. 10. 2003). „Germany is favorite to claim first title”. Sun-Sentinel. str. D17. Pristupljeno 2. 6. 2020 — preko Newspapers.com. 
  32. ^ a b v FIFA Technical Study Group (2003). „Technical and Tactical Analysis”. FIFA Women's World Cup USA 2003 Report and Statistics (PDF) (Izveštaj). Fédération Internationale de Football Association. str. 78. OCLC 85347862. Pristupljeno 21. 5. 2019. 
  33. ^ Dillman, Lisa (9. 10. 2003). „Coaches Turn Final Into No-Man's Land”. Los Angeles Times. str. D3. Pristupljeno 2. 6. 2020. 
  34. ^ a b v „Golden goal gives final to Germany”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 12. 10. 2003. Arhivirano iz originala 8. 6. 2019. g. Pristupljeno 2. 6. 2020. 
  35. ^ Longman, Jere (13. 10. 2003). „Golden Goal Proves Magical as Germany Captures Women's World Cup”. The New York Times. str. D12. Pristupljeno 31. 7. 2012. 
  36. ^ a b Jones, Grahame L. (13. 10. 2003). „Germany Hoists Cup With Last Call”. Los Angeles Times. str. D1. Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  37. ^ a b v g Dell'Apa, Frank (13. 10. 2003). „Germans are jumping for joy”. The Boston Globe. str. F2. Pristupljeno 2. 6. 2020 — preko Newspapers.com. 
  38. ^ a b Harvey, Randy (13. 10. 2003). „Women of World Cup Unite!”. Los Angeles Times. str. D14. Pristupljeno 2. 6. 2020 — preko Newspapers.com. 
  39. ^ „A golden goal for the history books”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 4. 6. 2016. Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  40. ^ a b „Tactical Line-up – Germany-Sweden” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. str. 70, 86. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 12. 2011. g. Pristupljeno 5. 1. 2018. 
    Kicker (15. 9. 2017). Kicker Fußball-Almanach 2018 [Kicker Football Almanac 2018] (na jeziku: nemački). Copress Sport. str. 731. ISBN 9783767911161. 
  41. ^ a b „Referees Announced for Third Place/Final Matches”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 9. 10. 2003. Arhivirano iz originala 8. 6. 2019. g. Pristupljeno 27. 6. 2020. 
  42. ^ „World champions Germany usurp USA”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 24. 10. 2003. Arhivirano iz originala 11. 5. 2020. g. Pristupljeno 20. 5. 2019. 
  43. ^ Winter, Barry (13. 10. 2003). „Germany is golden”. Star-Tribune. Associated Press. str. C5. Pristupljeno 2. 6. 2020 — preko Newspapers.com. 
  44. ^ Winter, Barry (13. 10. 2003). „Germany is golden”. Star-Tribune. Associated Press. str. C5. Pristupljeno 2. 6. 2020 — preko Newspapers.com. 
  45. ^ „2003: Alle Tor des Monats” [2003: All Goals of the Month]. Sportschau (na jeziku: nemački). Pristupljeno 3. 6. 2020. 
  46. ^ „Revenge-seekers miss out in riveting rematches”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 26. 8. 2004. Arhivirano iz originala 21. 9. 2015. g. Pristupljeno 21. 5. 2019. 
  47. ^ „German history-makers toast their triumph”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 10. 1. 2019. Pristupljeno 7. 7. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Светског_првенства_у_фудбалу_за_жене_2003.&oldid=27734673”