Finale iz 1958. drži rekord po broju golova postignutih u finalu Svetskog prvenstva, a deli i rekord za najveću pobedničku gol razliku (sa turnirima 1970. i 1998). Na ovom meču su postavljeni rekordi i za najmlađeg i za najstarijeg strelca u finalu Svetskog prvenstva; Pele (17 godina i 249 dana) i Nils Lidholm (35 godina, 263 dana). Ovo je takođe bilo prvo finale u kome su se sastale reprezentacije iz Evrope i Amerike. Švedska je postala prvi i do sada jedini domaćin koji je izgubio finale Svetskog prvenstva (Marakanazo 1950. je bio odlučujući meč na turniru, ali nije bio finale). Njihov poraz je takođe značio da po prvi put Svetsko prvenstvo u Evropi nije osvojila neka evropska nacija.
Pošto su oba tima nosila žuti dres kao domaći, dogovoreno je žrebanje kako bi se odlučilo koji tim će koristiti svoju regularnu opremu. Brazil je bojkotovao žreb, čime je Švedska odnela pobedu, a južnoamerička ekipa je bila primorana da pronađe opremu druge boje. U početku je Brazil trebalo da nosi belo, ali je ova ideja odbačena pošto su igrači bili vidno uplašeni tim predlogom, prisećajući se svog poraza 1950. godine.[3] Na kraju je osoblje kupilo 22 plave majice i sašilo brazilski amblem.[4]
Švedska je povela nakon samo 4 minuta posle odlične završnice kapitena Nilsa Lidholma. Međutim, vođstvo nije dugo trajalo, pošto je Vava izjednačio samo 5 minuta kasnije. U 32. minutu, Vava je postigao sličan gol kao svoj prvi i doveo Brazil do vođstva od 2–1 na poluvremenu. U 10. minutu drugog poluvremena Brazil je povećao vođstvo sjajnim golom koji je postigao Pele.[5] Preuzeo je kontrolu nad loptom unutar šesnaesterca, prebacio je preko odbrambenog igrača, a zatim je šutnuo pored bespomoćnog Kalea Svensona. Na polovini drugog poluvremena Brazil je poveo sa 4−1 golom Marija Zagala. Agne Simonson je postigao gol za Švedsku na 10 minuta do kraja, ali je već bilo prekasno.[2] Pele je zapečatio pobedu Brazila rezultatom 5–2 golom glavom u nadoknadi vremena.
