Finansijska kriza u Rusiji 2022.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ruska finansijska kriza 2022. je finansijska kriza koja se dešava u Ruskoj Federaciji. Kriza je počela krajem februara 2022. u danima nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. i ekonomskih sankcija koje su usledile protiv ruskog bankarskog sektora, Vladimira Putina i njegove vlade.[1][2][3][4][5]

Finansijski, ekonomski i društveni uticaj[uredi | uredi izvor]

Berze i rublja[uredi | uredi izvor]

Kurs dolara i evra 4. marta u Moskvi u filijali Sberbanke.

U Rusiji je prva runda ekonomskih sankcija kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine imala trenutni efekat. Rusko tržište akcija je 24. februara, prvog dana invazije, palo za 39 odsto, mereno Indeksom RTS -a, sa sličnim padom narednih dana. Rublja je pala na rekordno nizak nivo pošto su Rusi požurili da razmene novac.[6][7][8][9][10] Moskovska i Sankt Peterburgska berza su suspendovane.[11] Centralna banka Rusije najavila je svoje prve tržišne intervencije od aneksije Krima 2014. kako bi stabilizovala tržište. Takođe je podigao kamatne stope na 20% i zabranio strancima da prodaju domaće hartije od vrednosti.[12] Sankcije su dovele ruski suvereni fond u opasnost da nestane.[13] U ruskim gradovima zabeleženi su dugi redovi i prazni bankomati.[14][15]

U drugoj rundi sankcija, u kojoj su razne ruske banke uklonjene iz SVIFT-a i direktnim sankcijama ruskoj centralnoj banci, vrednost rublje je pala za 30% u odnosu na američki dolar, na čak 119 ₽/1 dolar od 28. februara.[16] Ruska centralna banka je zbog toga podigla kamatne stope na 20 odsto, u pokušaju da izbalansira rublju koja tone, privremeno je zatvorila Moskovsku berzu, naložila da sve ruske kompanije prodaju 80 odsto deviznih rezervi i zabranila strancima likvidaciju imovine u Rusiji.[17][18]

Sirova nafta[uredi | uredi izvor]

Kao rezultat invazije, cene nafte tipa Brent su nakratko porasle iznad 100 dolara po barelu, prvi put od 2014. pre nego što su izgubile neke od svojih dobitaka. Ukupno od 22. februara kada su sankcije počele do 28. februara kada su primenjene sankcije ruskoj Centralnoj banci cena West Texas Intermediate i Brent je porasla za otprilike 5 dolara/bbl.[19][20]

Dana 27. februara, Britiš petroleum (BP), jedna od sedam najvećih svetskih naftnih i gasnih kompanija i najveći pojedinačni strani investitor u Rusiji, objavila je da se odustaje od Rosnjefta.[21] Kamate Rosnjefta čine oko polovinu rezervi nafte i gasa BP-a i trećinu njegove proizvodnje. Prodaja bi mogla da košta kompaniju do 25 milijardi dolara, a analitičari su primetili da je malo verovatno da će BP moći da nadoknadi delić ovog troška.[22] Istog dana, Državni penzijski fond Norveške, najveći svetski državni fond, objavio je da će se odreći svojih ruskih sredstava. Fond je posedovao oko 25 milijardi norveških kruna u akcijama ruskih kompanija i državnim obveznicama.[23]

Širi ekonomski uticaj[uredi | uredi izvor]

Cene pšenice su skočile na svoje najviše cene od 2008. kao odgovor na napad.[24] Ukrajina je četvrti po veličini izvoznik kukuruza i pšenice i najveći svetski izvoznik suncokretovog ulja, pri čemu Rusija i Ukrajina zajedno izvoze 29% svetske ponude pšenice i 75% svetskog izvoza suncokretovog ulja. Referentni čikaški odbor za trgovinu martovski fjučers ugovor za pšenicu dostigao je najvišu cenu od 2012. Dana 25. februara, cene kukuruza i soje su takođe porasle. Predsednik američkog udruženja pekara upozorio je da će cena svega što se pravi od žitarica početi da raste jer su sva tržišta žitarica međusobno povezana. Glavni poljoprivredni ekonomista za Vels Fargo izjavio je da će Ukrajina verovatno biti ozbiljno ograničena u svojoj sposobnosti da sade useve u proleće 2022. i da izgubi poljoprivrednu godinu, dok bi embargo na ruske useve stvorio veću inflaciju cena hrane. Oporavak sposobnosti za proizvodnju useva može potrajati godinama čak i nakon što su borbe prestale.[25] Rast cena pšenice kao rezultat sukoba naneo je naprezanje zemalja kao što je Egipat, koje su u velikoj meri zavisne od ruskog i ukrajinskog izvoza pšenice, i izazvao strah od socijalnih nemira.[26] Kina je 24. februara objavila da će ukinuti sva ograničenja na rusku pšenicu, u onome što je South China Morning Post nazvao potencijalnim „spasom“ za rusku ekonomiju.[27]

Kristalina Georgijeva, generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda, upozorila je da sukob predstavlja značajan ekonomski rizik za region i međunarodnu saradnju i dodala da bi Fond mogao da pomogne drugim zemljama pogođenim sukobom, što je dopuna paketu zajma od 2,2 milijarde dolara koji se priprema za pomoći Ukrajini. David Malpas, predsednik Grupacije Svetske banke, rekao je da će sukob imati dalekosežne ekonomske i socijalne efekte i izvestio da banka priprema opcije za značajnu ekonomsku i fiskalnu podršku Ukrajincima i regionu.[28]

UPS i Fedeks objavili su da više neće raditi u Rusiji.[29]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Melander, Ingrid; Gabriela, Baczynska (24. 2. 2022). „EU targets Russian economy after 'deluded autocrat' Putin invades Ukraine”. Reuters. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  2. ^ „China State Banks Restrict Financing for Russian Commodities”. Bloomberg News. 25. 2. 2022. Arhivirano iz originala 25. 2. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  3. ^ „Western Countries Agree To Add Putin, Lavrov To Sanctions List”. 25. 2. 2022. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  4. ^ Holland, Steve; Chalmers, John; Psaledakis, Daphne (26. 2. 2022). „U.S., allies target 'fortress Russia' with new sanctions, including SWIFT ban”. Reuters. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  5. ^ Collins, Kaitlan; Mattingly, Phil; Liptak, Kevin; Judd, Donald (26. 2. 2022). „White House and EU nations announce expulsion of 'selected Russian banks' from SWIFT”. CNN. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  6. ^ Thompson, Mark. „Russian stocks crash 33% and ruble plunges to record low”. CNN. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  7. ^ „Moscow Exchange resumes trading on its markets at 10:00am”. Moscow Exchange. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  8. ^ „Russian stocks nosedive 20% as trading resumes on Moscow Exchange”. The Economic Times. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  9. ^ „Moscow Exchange has suspended trading on all of its markets until further notice”. Moscow Exchange. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  10. ^ „Moscow Exchange suspends trading on all markets”. Reuters. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  11. ^ „Moscow, Saint Petersburg Exchanges Say Trading Suspended”. Agence France-Presse. Barron's. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  12. ^ „Ukraine war: sanctions-hit Russian rouble crashes as Zelenskiy speaks of 'crucial' 24 hours”. the Guardian (na jeziku: engleski). 28. 2. 2022. Arhivirano iz originala 28. 2. 2022. g. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  13. ^ „Russians queue for cash as West targets banks over Ukraine”. Reuters (na jeziku: engleski). 27. 2. 2022. Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  14. ^ Reuters (2022-02-27). „Russians queue for cash as West targets banks over Ukraine”. Reuters (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 2022-02-28. 
  15. ^ „Footage shows long line at Moscow ATM as sanctions against Russia have residents scrambling”. www.timesofisrael.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 2022-02-28. 
  16. ^ Turak, Weizhen Tan,Natasha (2022-02-28). „Russian ruble plunges nearly 30% against the dollar amid sanctions over Ukraine invasion”. CNBC (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 2. 2022. g. Pristupljeno 2022-02-28. 
  17. ^ Turak, Natasha (2022-02-28). „Russia central bank more than doubles key interest rate to 20% to boost sinking ruble”. CNBC (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 2. 2022. g. Pristupljeno 2022-02-28. 
  18. ^ „The rouble's collapse compounds Russia's isolation”. The Economist. 28. 2. 2022. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  19. ^ Lockett, Hudson (24. 2. 2022). „Oil rises above $100 a barrel for the first time since 2014”. The Financial Times. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  20. ^ „Crude Oil Futures and Options”. Chicago Mercantile Exchange. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  21. ^ „BP to offload stake in Rosneft amid Ukraine conflict”. BBC News (na jeziku: engleski). 27. 2. 2022. Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 27. 2. 2022. 
  22. ^ „BP quits Russia in up to $25 billion hit after Ukraine invasion”. Reuters (na jeziku: engleski). 27. 2. 2022. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  23. ^ „Norway says its sovereign fund will divest from Russia”. Reuters. 27. 2. 2022. Arhivirano iz originala 28. 2. 2022. g. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  24. ^ „Ukraine Invasion Threatens Global Wheat Supply”. The New York Times. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  25. ^ „Russia's invasion of Ukraine will likely ratchet American food prices even higher, experts say”. The Washington Post. 26. 2. 2022. Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  26. ^ „How tensions in Ukraine could rile Egypt”. The Economist. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  27. ^ Tang, Frank (24. 2. 2022). „China lifts all wheat-import restrictions on Russia amid Ukraine crisis”. South China Morning Post (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  28. ^ „IMF, World Bank Chiefs Warn Of Global Impacts From Ukraine War”. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  29. ^ Reuters (2022-02-27). „UPS and FedEx halting shipments to Russia and Ukraine”. Reuters (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 2022-02-28. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финансијска_криза_у_Русији_2022.&oldid=27808741”