Pređi na sadržaj

Fitoremedijacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ovaj članak je deo diseminacionih aktivnosti uz podršku Fonda za nauku Republike Srbije, Program DIJASPORA, #6464843, MeMEAS u saradnji sa Hemijskim fakultetu Univerziteta u Beogradu. Sadržina ovih tekstova ne izražava stavove Fonda za nauku Republike Srbije.
Datum unosa: oktobar—decembar 2023.
Vikipedijanci: Ova grupa učenika će pisati članke na podstranicama, gde će ostati do kraja perioda unosa i ocenjivanja.
Pozovamo vas da pomognete učenicima i date im smernice tokom izrade.
Tehnike fitoremedijacije i delovi biljke u kojima se odvijaju

Fitoremedijacija je tehnika kod koje se biljke koriste za remedijaciju kontaminiranog zemljišta, vode ili vazduha. Štetne supstance u životnoj sredini vode poreklo iz prirodnih (erozija zemljišta, erupcija vulkana itd.) ili antropogenih (industrija, poljoprivreda, komunalna voda itd.) izvora.[1] Jedna od tehnika koje se koriste za uklanjanje ovih supstanci je fitoremedijacija, kod koje se koriste biljke koje imaju mogućnost akumuliranja i vezivanja štetnih supstanci i na taj način ih uklanjaju iz svoje okoline. Ove različite forme fitoremedijacije mogu se primenjivati na određene vrste zagađivača ili zagađenih područja i mogu zahtevati različite vrste biljaka. [2]

Prednosti i ograničenja[uredi | uredi izvor]

Prednosti[uredi | uredi izvor]

Prednost fitoremedijacije je niža cena u odnosu na konvencionalne tehnike ili neke specijalizovane (npr. hemijska precipitacija, membranska filtracija, jonska izmena, adsorpicija aktivnim ugljem itd.). Takođe kod ovih tehnika mogu se javiti neželjeni nusproizvodi, koji mogu biti štetni po životnu sredinu i čoveka.[3] Fitoremedijaciji su podložna razna organska i neorganska jedinjenja, tehnike se mogu primenjivati in situ i ex situ. Ove tehnike ne zahtevaju skupu opremu i lako se realizuju, ne zahtevaju prenošenje zagađenja čime se smanjuje rizik od njegovog daljeg širenja. Prednost je takođe što primenjivanjem ovih tehnika smanjuje se mogućnost dodatnog zagađenja koje može biti posledica aktivnosti vode ili vetra (izlivanje, erozija).[4]

Ograničenja i nedostaci[uredi | uredi izvor]

Fitoremedijacija ima tehnička ograničenja. Štetna supstanca treba da bude blizu korena biljke koja aktivno raste. U ograničenja se takođe ubrajaju faktori kao što su voda, dubina, hranljive materije, klima, fizički i hemijski uslovi.[5] Da bi bio efikasan, ovaj proces nekada može trajati i do nekoliko godina. Korišćenje invazivnih biljnih vrsta može škoditi biodiverzitetu. Biljke koje se koriste za fitoremedijaciju mogu biti konzumirane od strane životinja, nekada se biomasa sakupljena fitoekstrakcijom smatra RCRA opasnim otpadom kojim se mora pravilno rukovati.[4]

Tehnike fitoremedijacije[uredi | uredi izvor]

Fitoekstrakcija[uredi | uredi izvor]

Fitoekstrakcija (hiperakumulacija) predstavlja tehniku uklanjanja teških metala njihovom akumulacijom u visokim kocentracijama i vezivanjem u nadzemnu biomasu (npr. list, stablo).[6]

Poseban vid fitoekstrakcije naziva se fitorudarenje. Fitorudarenje je korišćenje biljaka za dobijanje metala iz stena koje je teško izlužiti na isplativ način. Streptanthus polygaloides je primer biljke fitorudara koja se koristi za akumulaciju nikla (Ni). [7]

Fitofiltracija i rizofiltracija[uredi | uredi izvor]

Fitofiltracija i rizofiltracija predstavljaju tehnike korišćenja biljaka kako bi se polutanti uklonili iz vodenih sredina, tako što se zagađujuća supstanca taloži ili vezuje za korenje biljka. Različite vrste biljaka kao što su Myriophyllum brasiliense, Juncus xiphioides i Typha latifolia se koriste za uklanjanje selena (Se) iz industrijskih otpadnih voda ovim metodama.[1]

Fitostabilizacija[uredi | uredi izvor]

Fitostabilizacija je proces zadržavanja zagađivača unutar vadozne zone, akumulacijom u korenu ili precipitacijom u rizosferi, čime se sprečava dalja kontaminacija zagađivačem zbog smanjene mobilnosti. Takođe se fitostabilizacija može odnositi na stvaranje biljnog pokrivača iznad zemljišta koje je zagađeno kako bi se smanjili uticaj spoljašnjih faktora i izloženost tog zemljišta. [8]

Fitovolatizacija[uredi | uredi izvor]

Fitovolatizacija je proces apsorbovanja zagađivača iz zemljišta ili vode, koji će se iz biljke osloboditi isparavanjem u neizmenjenom (direktna fitovolatizacija) ili izmenjenom (indirektna fitovolatizacija) obliku.[9]

Fitodegradacija i rizodegradacija[uredi | uredi izvor]

Fitodegradacija je tehnika kod koje biljke razgrađuju zagađivače lučenjem različitih enzima koji će modifikovati supstancu, a potom proizvode apsorbuju u svoja tkiva. Rizodegradacija se odnosi na isti proces, ali u rizosferi uz pomoć mikroorganizama.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Arthur, Ellen L.; Rice, Pamela J.; Rice, Patricia J.; Anderson, Todd A.; Baladi, Sadika M.; Henderson, Keri L. D.; Coats, Joel R. (2005). „Phytoremediation—An Overview”. Critical Reviews in Plant Sciences (na jeziku: engleski). 24 (2): 109—122. ISSN 0735-2689. doi:10.1080/07352680590952496. 
  2. ^ Pivetz*, Bruce E. (februar 2001). „Ground Water Issue Phytoremediation of Contaminated Soil and Ground Water at Hazardous Waste Sites” (PDF). 
  3. ^ Gardea-Torresdey, J. L.; de la Rosa, G.; Peralta-Videa, J. R. (2004-01-01). „Use of phytofiltration technologies in the removal of heavy metals: A review”. Pure and Applied Chemistry. 76 (4): 801—813. ISSN 1365-3075. doi:10.1351/pac200476040801. 
  4. ^ a b Moosavi, Seghatoleslami, Seyyed Gholamreza, Mohamd Javad (2013). „Phytoremediation: A review” (PDF). PSCI Publications. 
  5. ^ Cunningham, S. D.; Ow, D. W. (1996-03-01). „Promises and Prospects of Phytoremediation”. Plant Physiology. 110 (3): 715—719. ISSN 0032-0889. doi:10.1104/pp.110.3.715. 
  6. ^ Alagic, Sladjana; Nujkic, Maja; Dimitrijevic, Mile (2014). „Plants strategies against metal phytotoxicity as a key prerequisite for an effective phytoremediation: Excluders and hyperaccumulators: Part II”. Zastita materijala. 55 (4): 435—440. ISSN 0351-9465. doi:10.5937/zasmat1404435a. 
  7. ^ Li, Yin-M.; Chaney, Rufus; Brewer, Eric; Roseberg, Richard; Angle, J. Scott; Baker, Alan; Reeves, Roger; Nelkin, Jay (2003). „Development of a technology for commercial phytoextraction of nickel: Economic and technical considerations”. Plant and Soil. 249 (1): 107—115. ISSN 0032-079X. doi:10.1023/a:1022527330401. 
  8. ^ Bolan, Nanthi S.; Park, Jin Hee; Robinson, Brett; Naidu, Ravi; Huh, Keun Young (2011), Phytostabilization, Elsevier, str. 145—204, Pristupljeno 2023-11-19 
  9. ^ Limmer, Matt; Burken, Joel (2016-06-16). „Phytovolatilization of Organic Contaminants”. Environmental Science & Technology. 50 (13): 6632—6643. ISSN 0013-936X. doi:10.1021/acs.est.5b04113. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фиторемедијација&oldid=27036264”