Flavija Maksima Konstancija

Flavija Maksima Konstancija (361/362 – 383) bila je prva Gracijanova supruga i carica Zapadnog rimskog carstva. Prema Amijanu Marcelinu, Konstancija je bila posthumno dete cara Konstancija II od njegove treće žene carice Faustine. Njeni deda i baka po ocu bili su Sveti car Konstantin Veliki I i carica Fausta.

Mladost

Konstancijini stričevi bili su cezar Krisp, car Konstantin II i car Konstans I. Njene tetke po ocu bile su Konstantina, žena prvo Hanibalijana, a zatim cezara Konstancija Gala, i Helena, žena cara Julijana Otpadnika.

Car Konstancije II je 5. oktobra 361. umro od groznice u Mopsukreni, blizu Tarsa, u Kilikiji. Krenuo je na zapad da se suoči sa pobunom Julijana, njegovog rođaka i zeta. U objavljenoj odluci na samrtnoj postelji, car Konstancije II je zvanično priznao Julijana za svog naslednika. Kada je Konstancija rođena nešto kasnije, Julijan je već bio čvrsto postavljen na prestolu.

Car Julijan je 26. juna 363. smrtno ranjen u bici kod Samare protiv snaga cara Šapura II od Sasanidskog carstva. Umro je nekoliko sati nakon završetka bitke. Njegovom smrću Konstancija je postala poslednji legitimni potomak Konstantinove dinastije.

Konstancija i njena majka carica Faustina bile su prisutne kada je Prokopije primio carske insignije u Carigradu. Carica Faustina i prisustvo njene mlade ćerke sugerisale su da je Prokopije bio zakoniti naslednik Konstantinove dinastije koja je još uvek bila poštovana. Amijan Marcelin priča da je Prokopije „uvek nosio sa sobom na nosiljci malu Konstancijevu kćer i unuku Velikog Konstantina, sa njenom majkom Faustinom, kako u pohodu tako i kada se spremao za bitku, pobuđujući tako vojnike da se odlučnije bore za carsku porodicu, sa kojom je, kako im je rekao, i sam bio povezan.“ Sa četiri godine Konstancija je postala instrument u još jednom sukobu za rimski presto. Dana 27. maja 366. godine, Prokopije je pogubljen i Faustina se nakon toga više ne pojavljuje u izvorima, ali je Konstancija preživela pad svog rođaka.

Carica

Godine 374. Konstancija, koja je imala oko dvanaest godina, tek je dostizala doba za udaju kada je poslata na zapad da se uda za Gracijana, koji je imao oko četrnaest godina i koji je bio najstariji sin i savladar cara Valentinijana I. U blizini Sirmijuma, Konstancija i njena pratnja bili su napadnuti od strane napadačke grupe uključujući Kvade i Sarmate. Jedva je izbegla zatočeništvo.. Dana 27. juna 374. godine, posveta kompleksa kupatila u Kalabriji prvi put pominje Konstanciju kao caricu pored svoje maćehe Justine.

U roku od godinu dana nakon venčanja, car Valentinijan I je preselio svoje sedište u Akvinkum, u Panoniji, da bi mogao bolje da koordiniše svoj sukob sa Kvadima. Gracijan i Konstancija su ostavljeni na čelu Trira, što je impliciralo da je Gracijan počeo da deluje kao savladar Gracijan je ubrzo postao stariji zapadni car, a njegov mlađi polubrat Valentinijan II je proglašen za savladara.

Godine 380. Sveti Jovan Zlatousti pominje da je Konstancija još uvek živa. Sledeći put se pominje u Hronikonu Pashale koji datira dolazak njenih ostataka u Carigrad do 31. avgusta 383. Mora da je umrla ranije iste godine, ali tačan datum i uzrok njene smrti nisu poznati. Imala je oko dvadeset jednu u trenutku smrti. Car Gracijan se oženio Laetom, ali je ubijen 25. avgusta 383. Hronikon navodi njen datum sahrane kao 1. decembar 383. godine.

Literatura

• McEvoy, Meaghan (2016). „Constantia: The Last Constantinian”. Antichthon. 50: 154—179. doi:10.1017/ann.2016.10. 

Dodatna literatura

• Jones, A. H. M.; Martindale, John Robert; Morris, J. (2. 3. 1971). The Prosopography of the Later Roman Empire: Volume 1, AD 260-395. Cambridge University Press. str. 221. ISBN 9780521072335. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• An article on her mother by Michael DiMaio, Jr.
• An article on her husband by Walter E. Roberts
• Lenski, Noel (3. 3. 2003). Failure of Empire: Valens and the Roman State in the Fourth Century A.D. University of California Press. str. 105. ISBN 9780520928534. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• Her article in the Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology
• Potter, David Stone (2004). The Roman Empire at Bay, AD 180-395. Psychology Press. str. 543. ISBN 9780415100571.