Fliš
Fliš je nataloženi sediment nastao od krupnozrnatih i sitnozrnatih stena različite veličine i sastava u kojem se laporac ili glineni škriljci smenjuju sa slojevima peščara, konglomerata i krečnjaka taloženih u plitkom moru ili prostranom slatkovodnom bazenu. Fliš je nastao u vreme eocena od erodiranih slojeva kopna.[1]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Termin fliš uveo je u geološku literaturu švajcarski geolog Bernhard Studer 1827. Studer je ovaj termin koristio za tipične alternacije peščara i škriljca u pojedinim delovima Alpa. Ime, fliš, potiče od nemačke reči fliessen, što označava nešto što teče. Naime Studer je mislio da je fliš deponovani materijal ili nanos sa reka. Do saznanja da je fliš zapravo duboko mariniran sediment tipičan za posebne erodirane ploče koje su menjale svoj izgled tokom tektonski promena došla se tek mnogo decenija kasnije.[2]
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Po svom postanku filš je heterogen, i karakteriše se brzom izmenom litoloških delova različitih fizičko-hemijskih osobina u vertikalnom i lateralnom pravcu. U prvobitnom stanju naslage fliša su horizontalne, ali zbog naknadnih tektonski pokreta u Zemljinoj kori oni su često nabrani ili iskošeni.
Selektivna erozije, i različita otpornost pojedinih delova flišnih naslaga izloženih uticaju atmosferskih promena čini reljef flišnih terena u načelu vrlo raščlanjenim Litološki član fliša u kojem preovladava glinovita komponenta roni se mnogo brže, što dovodi do većih udubljenja, pa čvršći delovi sedimenta ostaju kao uzvišenja na takvom terenu.
Zbog prisustva organskih primesa u glini boja fliša može biti različita, a laporoviti segmenti variraju od žućkaste i sive do sivoplave boje. U zavisno o količini krečnjačke komponente, laporci variraju od krečnjačkih laporaca do laporovitih krečnjaka, ali postoji i prelaz: od glinovitih laporaca do laporovitih glina.
U raspucaloj glinovitoj komponenti fliša nakon prodora ocednih površinskih voda nastaje proces njihovog bubrenja, što dovodi do klizanja, koje na nekim područjima izaziva klizišta. Na ovakvim područjima otežani su radove pri usecanju saobraćajnica ili izgradnji temelja građevinskih objekata. Za razliku od glinenih naslage fliša koje su kompaktne i debelo uslojene načelno su vodonepropusne, pa su pogodno mesto za gradnju npr. veštačkih akumulacija.
Izvori vode različite izdašnosti, često se javljaju na granici fliša i vodopropusnih krečnjačkih naslagse čija izdašnost zavisi od veličine zaleđa sa kojeg se dreniraju podzemni tokovi.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Richard Fortey, Alpi in Terra, una storia intima, Torino, Codice edizioni, (2005). str. 96–97, 124-125.
- ^ Laphart, T.; 2005: Geologie der Schweiz, Ott Verlag,. ISBN 978-3-7225-0007-2. In German, see pp. 64.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Stanley, S.M; 1999: Earth System History, W.H. Freeman and Company, New York,. ISBN 978-0-7167-2882-5. See pp. 243.
- Einsele, G; 2000 (2nd ed.): Sedimentary Basins, Evolution, Facies, and Sediment Budget, Springer,. ISBN 978-3-540-66193-1. See pp. 606-610.
- "Flysch" in: Encyclopædia Britannica 2010 Online. As accessed on 23 April 2010.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
