Pređi na sadržaj

Florens Baskom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Florens Baskom
Florens Baskom, oko 1900.
Datum rođenja(1862-07-14)14. jul 1862.
Mesto rođenjaVilijamstaun, Masačusets, SAD
Datum smrti18. jun 1945.(1945-06-18) (82 god.)
Mesto smrtiVilijamstaun, Masačusets, SAD
RoditeljiJohn Bascom
Emma Curtiss Bascom

Florens Baskom (Vilijamstaun, 14. jul 1862 — Vilijamstaun, 18. jun 1945) je bila među prvim američkim ženama geolozima i pedagozima. Baskomova je postala izuzetak u 19. veku kada je stekla dve diplome. Stekla je diplomu umetnosti 1882. i diplomu nauka 1884. na Univerzitetu Viskonsin. Ubrzo nakon toga, 1887. godine, Baskomova je magistrirala geologiju na Univerzitetu u Viskonsinu. Bila je druga žena koja je doktorirala geologiju u Sjedinjenim Državama 1893. Doktorirala je na Univerzitetu Džons Hopkins, što ju je učinilo prvom ženom koja je stekla diplomu na toj instituciji. Nakon što je stekla doktorat iz geologije, 1896. godine Baskomova je postala prva žena koja je radila za Geološki institut Sjedinjenih Država, kao i jedna od prvih žena koja je stekla zvanje magistra geologije. Bila je poznata po svojim inovativnim otkrićima u ovoj oblasti i predvodila je sledeću generaciju žena geologa. Geolozi smatraju da je Baskom "prva žena geolog u Americi".

Mladost[uredi | uredi izvor]

Florens Baskom je rođena u Vilijamstaunu u Masačusetsu 14. jula 1862.[1] Najmlađe od petoro dece, Florens je poticala iz porodice koja je, za razliku od većine u to vreme, podsticala ulazak žena u društvo. Njen otac, Džon Baskom, bio je profesor na Vilijams koledžu, a kasnije predsednik Univerziteta Viskonsin.[2] On je bio pokretački faktor njene karijere i njen prvi kontakt u oblasti geologije. Njena majka, Ema Kertis Baskom, bila je aktivistkinja za ženska prava uključena u pokret za pravo glasa žena. Njeni roditelji su bili nepokolebljivi pobornici ženskih prava i podsticali su žene da steknu fakultetsko obrazovanje.

Njen otac je postao predsednik Univerziteta u Viskonsinu 1874. Godinu dana kasnije, 1875. godine, univerzitet je počeo da prima žene i Baskom Hil, u okviru kampusa Medison, dobio je ime po porodici i njihovom nasleđu.[3]

Florens Baskom je imala veoma blizak odnos sa svojim ocem i on je igrao veoma uticajnu ulogu u njenom životu. Njen otac se borio sa mentalnom bolešću i često bi svoju decu vodio u planine. Ova istraživanja i različiti naučni instrumenti koje su imali u svom domaćinstvu podstakli su je da se zainteresuje za nauke. Florens je sa 16 godina diplomirala u srednjoj školi Medison sa visokim ocenama.[4]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Florens Baskom je diplomirala na Univerzitetu Viskonsin sa dve diplome. Prva diploma je bila iz umetnosti koja je stečena 1882. godine, a druga je bila diploma nauka 1884. godine. Baskomova je takođe magistrirala geologiju 1887. godine na istom univerzitetu i tu je otkrila svoje interesovanje za geologiju, ali posebno za tada veoma nepoznatu oblast - petrografiju. Nakon što je završila master, Florens Baskom se upisala na Univerzitet Džons Hopkins kada je ženama omogućio da pohađaju postdiplomske studije i tamo nastavila studije petrografije. Njena teza bila je na temu „Doprinos geologiji Južne planine, Pensilvanija“.[5] Godine 1893, Florens je diplomirala na Džon Hopkinsu sa doktoratom, čime je postala prva žena koja je diplomirala na univerzitetu sa tom diplomom i druga žena u Sjedinjenim Državama koja je stekla doktorat iz geologije.[6]

Dok je pohađala Univerzitet u Viskonsinu, Baskomova je bila član Kapa Kapa Gama grupe i bila je jedna od prvih članica koja se pridružila svim ženskim bratstvima između 1867. i 1902.[7]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon što je doktorirala, Baskomova je naredne dve godine provela kao instruktor i vanredni profesor na Državnom univerzitetu Ohajo predajući geologiju. Zatim je otišla na Brin Maur koledž i osnovala odeljenje za geologiju 1895. godine, što je dovelo do toga da koledž postane jedan od najboljih odeljenja u zemlji. Baskomova je postavljena za pomoćnika u Geološkom zavodu SAD, a kasnije joj je dodeljen taj deo Pijemonta koji se nalazi u Merilendu, Pensilvaniji i delu Nju Džersija. Godine 1899. nastavila je da predaje petrografiju, a 1906. godine postala je redovni profesor i imala saradnika. Provela je mnoga leta mapirajući škriljce i gnajsove tog područja i proučavala tanke delove stena i tokom leta i zimi. Ova oblast rada je bila veoma složena, ali su njen rad i pažljiva ispitivanja pružili mnogo pojašnjenja. Tokom svoje trideset tri godine karijere, Baskomova je nastavila da radi na Brin Maur koledžu i penzionisala se kada je koledž upravo proširio svoju naučnu zgradu. Do 1924. godine, postala je savetnik Geološkog društva Amerike, a 1930. je imenovana za potpredsednika tog društva, čime je postala jedina žena koja je ikada bila na tim funkcijama. Njena karijera se sastojala od toga da je bila urednica Američkog geologa, članica Nacionalne akademije nauka, Nacionalnog istraživačkog saveta, kao i Geofizičke unije i mnogih drugih naučnih društava. Florens Baskom je takođe napisala mnogo kratkih radova, od kojih su neki bili iz oblasti geomorfologije.[8] Baskomova je takođe predavala na Hempton institutu crnaca i američkih Indijanaca, danas preimenovanom u Univerzitet Hempton (1884–1885), Rokford koledžu (1887–1889) i Državnom univerzitetu Ohajo (1903–1895).[9]

Rad[uredi | uredi izvor]

Florens Baskom je doprinela posebnom tipu identifikacije za kisele vulkanske stene. Njen članak, „Strukture, poreklo i nomenklatura kiselih vulkanskih stena Južne planine“, počinje identifikacijom različitih stenskih struktura koje je formirao vulkan. Baskomova tvrdi da su se stenske formacije Južne planine promenile tokom vremena, pri čemu su neke stene prvobitno pokazivale znake da su riolitne, ali da su sada holokristalne stene. Ove stene prkose nomenklaturi koja se koristi za identifikaciju stena koju su izmislili nemački i engleski naučnici, pa je stvorila prefikse za dodavanje ovim već postojećim imenima, da identifikuje kisele promene u stenama. Prefiksi koje je smislila su meta-, epi- i apo-.[10]

Baskomova je predstavila drugi značajan novi zaključak u vezi sa ciklusima erozije unutar Pensilvanije; ranija naučna saznanja su bila da je provincija Pijemont u Pensilvaniji napravljena od dva do tri ciklusa erozije, dok je ona otkrila da je postojalo najmanje devet ciklusa. Baskomova je ovo otkrila tako što je sastavila stratigrafski zapis atlantskih naslaga u provinciji, navodeći dubinu, neusaglašenosti i različite veličine zrna (poput peska, gline ili šljunka). Ciklusi su se dešavali tokom dugog vremenskog perioda, sa šest ciklusa u periodu posle krede i tri u periodu krede. Ovaj zaključak je naučnicima dao nove ideje o ciklusima erozije u vezi sa njihovom stopom pojavljivanja i kako da definišu ciklus.[11] Godine 1896, Baskomova je radila kao asistent u Geološkom institutu Sjedinjenih Država. Njena uloga u timu je bila da proučava kristalne škriljce duž istočne Pensilvanije i Merilenda, kao i dela severozapadnog Delavera. Dok je radila kao predavač, Baskomova je istovremeno radila na geološkom istraživanju i njen rad je doveo do mnoštva sveobuhvatnih izveštaja o geološkim slojevima.[12]

Baskomova je provela godinu dana učeći i istražujući naprednu kristalografiju u laboratoriji Viktora Goldšmita u Hajdelbergu pre nego što se vratila predavanjima jer nije želela da troši vreme na „preterano specijalizovano istraživanje“, koje neće moći da predaje svojim studentima na ponuđenim kursevima.[13]

Njena specijalizacija u petrografiji se fokusirala na složene slojeve stena i planina. Formacije koje su se tamo desile ranije su se smatrale sedimentima, međutim pažljivije proučavanje pod mikroskopom pokazalo je da su to izmenjene vulkanske stene, a ne sedimenti koje je Baskomova tada nazvala "aporioliti" sa prefiksom "apo-".[8]

Na Brin Maur koledžu, geologija se smatrala dodatnom u poređenju sa drugim prirodnim naukama. Njen radni prostor se sastojao od skladišnog prostora u zgradi izgrađenoj isključivo za hemiju i biologiju. Tokom dvogodišnjeg perioda, Baskomova je uspela da razvije značajnu kolekciju minerala, fosila i stena. Osnovala je odeljenje za geologiju Brin Maur 1895.[8] i nastavila da podučava i obučava generaciju mladih žena na ovom odseku. U prvoj trećini 20. veka, njen postdiplomski program se smatrao jednim od najrigoroznijih u zemlji, sa jakim fokusom na laboratorijski i terenski rad. Bio je poznat po tome što je obučavao većinu američkih geologa. Njeni učenici nisu samo diplomirali, često su bili uspešni u važnim geološkim karijerama. Pored toga, tokom Drugog svetskog rata neki od njenih učenika su bili uključeni u poverljivi rad za vojnu geološku jedinicu u Geološkom zavodu SAD.[13] Baskomova je bila poznata po tome da postavlja visoke standarde za svoje učenike, kao i za sebe. Iako je bila izuzetno čvrsta, njeni učenici su bili zahvalni na kvalitetu obrazovanja koje im je pružila. Godine 1928. Baskomova se penzionisala, ali je nastavila da radi u Geološkom zavodu Sjedinjenih Država do 1936.[14]

Značajni mentori[uredi | uredi izvor]

Njen otac, Džon Baskom, odigrao je ključnu ulogu u tome da Florens Baskom postane geolog, počevši od vremena kada je Florens imala 12 godina. Njen otac je preselio porodicu iz njihovog rodnog grada da bi prihvatio poziciju predsednika Univerziteta Viskonsin, univerziteta na kojem je Baskomova započela svoje obrazovanje. Pored uticaja svog oca, njena majka, Ema Kertis Baskom, bila je uticajna članica pokreta sufražetkinja u 19. veku.

Baskomova je učila kod stručnjaka za metamorfizam i kristalografiju.[15] Na njen izbor studija snažno su uticali Roland Duer Irving, profesor na Univerzitetu u Viskonsinu, i Čarls R. Van Hise, koji je bio Irvingov asistent. U godinama kada je ona radila sa njima, 1884–1887, Geološki zavod u Vašingtonu je uspostavio odeljenje glacijalne geologije, motivišući je da uđe u polje petrografije i strukturne geologije. To je dovelo Baskomovu do otkrića "aporiolita".[16]

Džordž Hantington Vilijams (1856–1894): Baskomova je upoznala Džordža Hantingtona Vilijamsa preko svog ranog mentora Irvinga, a kasnije je radila sa Vilijamsom na terenskim istraživanjima dok je bila na Univerzitetu Džons Hopkins. Baskomova je započela studije na Hopkinsu i rečeno joj je da postoji šansa da neće dobiti diplomu jer je žena. Vilijams ju je podržao i kasnije je doktorirala.[17]

Edvard Frensis Bakster Orton (1829–1899): Baskomova je radila sa Edvardom Frensisom Baksterom Ortonom dok je bila na Državnom univerzitetu u Ohaju.[17]

Viktor Mordehaj Goldšmit (1853–1933): Baskomova je studirala kristalografiju kod Viktora Mordehaja Goldšmita dok je bila u Nemačkoj 1906–1907.[17]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Florens Baskom ostavila je nasleđe delom zbog svojih značajnih naučnih otkrića, ali delimično i zbog nasleđa obuke žena geologa. Baskomova je osnovala odsek za geologiju na koledžu Brin Maur i podstakla druge žene da uđu u oblast geologije.[17] Baskomova je obučavala i mentorirala Luiz Kingsli, Ketrin Fauler-Bilings, petrologa Anu Džonas Stose, petrologa Eleanoru Blis Knof, kristalografa Meri Porter, paleontologa Džuliju Gardner, geologa nafte Mariju Stadničenko, glacijalnog geomorfologa Idu Ogilvil, i Anu Heitonen.[15]

Njeni studenti su postali uspešni naučnici, a neki su predstavljeni u časopisu American Men and Women of Science.[17]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Baskomova je 18. juna 1945. umrla od moždanog udara (cerebralnog krvarenja) u 82. godini.[18] Sahranjena je na groblju Vilijams koledža u Vilijamstaunu, blizu članova porodice.[19]

Imena u čast Florens Baskom[uredi | uredi izvor]

Publikacije[uredi | uredi izvor]

Florens Baskom je objavila preko 40 članaka o genetskoj petrografiji, geomorfologiji (posebno o poreklu površinskih naslaga),[15] i šljunku.[22] Njen izveštaj o njenoj mladosti u Medisonu može se naći u Wisconsin Magazine of History pod naslovom „Univerzitet 1874–1887“, mart 1925.[23]

  • „Potpis Džona Beskoma“ The Wisconsin Magazine of History, jun 1925. [24]
  • „Geologija kristalnih stena okruga Sesil“ Geološki zavod Merilend (1902)
  • "Drevne vulkanske stene Južne planine, Pensilvanija" Bilten Geološkog zavoda Pensilvanije br. 136 (1896)
  • „Vodni resursi okruga Filadelfija“ Geološki izveštaj o vodosnabdevanju SAD br. 106 (1904)
  • „Geologija i mineralni resursi okruga Kvekertaun-Dojlstaun, Pensilvanija i Nju Džersi“ Edgar Teodor Veri i Džordž Vilis Stouz. Bilten Geološkog zavoda SAD br. 828 (1931)
  • „Elkton-Vilmington folio, Merilend-Delaver-Nju Džersi-Pensilvanija” sa B.L. Milerom. Geološki atlas Sjedinjenih Država; Folio br. 211 (1920)
  • Američki mineralog, tom 31, 1946
  • Bryn Mawr Alumnae Bulletin, novembar 1945; proleće, 1965
  • Science, septembar 1945
  • University of Wisconsin Department of Geology and Geophysics Alumni Newsletter, 1991
  • Arnold, Luis Barber, Četiri života u nauci, Schocken Books, 1984.
  • Smit, Izabel F., Kamena dama: Memoari Florens Baskom, Brin Maur koledž, 1981.[25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Florence Bascom | American educator and scientist”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-08-11. 
  2. ^ Gohn, Kathleen K. (2004). „Celebrating 125 Years of the U.S. Geological Survey” (PDF). U.S. Geological Survey Circular 1274. str. 4. Pristupljeno 16. 10. 2012. 
  3. ^ Schneidermann, Jill (jul 1997). „A Life of Firsts: Florence Bascom” (PDF). GSA Today. Geological Society of America. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  4. ^ „Women in World History: A Biographical Encyclopedia”. 2002. 
  5. ^ „Women in World History: A Biographical Encyclopedia”. 2002. 
  6. ^ Ogilvie, Ida H. (28. 9. 1945). „Obituary: Florence Bascom 1862-1945”. Science. 102: 320—321. PMID 17732164. doi:10.1126/science.102.2648.320. 
  7. ^ Becque, Frances DeSimone (2002). Coeducation and the History of Women's Fraternities (Teza). Southern Illinois University Carbondale. 
  8. ^ a b v Ogilvie, Ida H. (28. 9. 1945). „Obituary: Florence Bascom 1862-1945”. Science. 102: 320—321. PMID 17732164. doi:10.1126/science.102.2648.320. 
  9. ^ Schneiderman, Jill S (januar 1997). „A Life of Firsts: Florence Bascom”. Pristupljeno 2021-05-27 — preko Researchgate. 
  10. ^ Bascom, Florence (1893). „The Structures, Origin, and Nomenclature of the Acid Volcanic Rocks of South Mountain”. The Journal of Geology. 1 (8): 813—832. Bibcode:1893JG......1..813B. doi:10.1086/606233. 
  11. ^ Bascom, Florence (1921). „Cycles of Erosion in the Piedmont Province of Pennsylvania”. The Journal of Geology. 29 (6): 540—559. Bibcode:1921JG.....29..540B. JSTOR 30063181. doi:10.1086/622809. 
  12. ^ Knopf, Eleanora Frances Bliss (1946). „Memorial of Florence Bascom” (PDF). 
  13. ^ a b Knopf, Eleanora Frances Bliss (1946). „Memorial of Florence Bascom” (PDF). 
  14. ^ Gohn, Kathleen K. (2004). „Celebrating 125 Years of the U.S. Geological Survey” (PDF). U.S. Geological Survey Circular 1274. str. 4. Pristupljeno 16. 10. 2012. 
  15. ^ a b v Schneidermann, Jill (jul 1997). „A Life of Firsts: Florence Bascom” (PDF). GSA Today. Geological Society of America. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  16. ^ James, Edward T.; James, Janet Wilson; Boyer, Paul S., ur. (1971). Notable American women, 1607-1950; a biographical dictionary. Cambridge, Mass.: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 0-674-62731-8. OCLC 167545. 
  17. ^ a b v g d Clary, R. M.; Wandersee, J. H. (2007-01-01). „Great expectations: Florence Bascom (1842–1945) and the education of early US women geologists”. Geological Society, London, Special Publications (na jeziku: engleski). 281 (1): 123—135. Bibcode:2007GSLSP.281..123C. ISSN 0305-8719. S2CID 128838892. doi:10.1144/SP281.8. 
  18. ^ Gates, Alexander E. (2009). A to Z of Earth Scientists. Facts on File. ISBN 9781438109190. 
  19. ^ „Florence Bascom Facts”. biography.yourdictionary.com. Pristupljeno 2016-10-06. 
  20. ^ „(6084) Bascom”. (6084) Bascom In: Dictionary of Minor Planet Names. Springer. 2003. str. 508—509. ISBN 978-3-540-29925-7. doi:10.1007/978-3-540-29925-7_5637. 
  21. ^ „New building, facility names will honor four pioneering figures from Johns Hopkins history”. The Hub (na jeziku: engleski). 2021-10-29. Pristupljeno 2023-08-02. 
  22. ^ „Florence Bascom | American educator and scientist”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-08-11. 
  23. ^ Bascom, Florence (1924—1925). „The University in 1874–1887”. The Wisconsin Magazine of History. Wisconsin Historical Society. str. 300—308. Pristupljeno 16. 10. 2012. 
  24. ^ Bascom, Florence (1925). „John Bascom's Signature”. The Wisconsin Magazine of History (na jeziku: engleski). 8 (4): 460. JSTOR 4630573. 
  25. ^ „Florence Bascom Facts”. biography.yourdictionary.com. Pristupljeno 2016-10-06. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Флоренс_Баском&oldid=27699432”