Fokion

Fokion (grč. Φωκίων, oko 402—318. p. n. e.) je bio atinski državnik, vojskovođa i orator. Ratujući kao pomoćnik atinskoga vojskovođe Habrije stekao je veliko iskustvo i ugled, pa je 45 puta bio biran za atinskoga stratega. Tokom svoje političke aktivnosti bio je promakedonski orijentisan političar, pa je često dolazio u sukob sa Demostenom. Smatrali su ga nepotkupljivim političarem, a bio je poznat i po tome što se ne dodvorava mišljenju većine. Za vreme makedonske dominacije u Grčkoj vladao je u Atini. Uspešno je sarađivao i sa Filipom II Makedonskim i sa Aleksandrom Velikim, sa kojim je bio i prijatelj. Nakon Aleksandrove smrti izbio je Lamijski rat, a Fokion je ponovo bio protiv rata sa Makedonijom i Antipatrom. Nakon Antipatrove pobede u Lamijskom ratu Fokion je ponovo vladao u Atini i bio je u dobrim odnosima sa Antipatrom. Kada je Antipatar umro Poliperhon je postao regent i došlo je do rascepa između Poliperhona i Kasandra, pa je Poliperhon podržao radikalne demokrate u Atini i smenjivanje Fokiona. Fokion je uhapšen, a narodna skupština ga je 318. p. n. e. osudila na smrt ispijanjem kukute. Zabranili su da se sahrani na teritoriji Atike.

Prvi vojni pohodi i prva isticanja

Mladi Fokion je učestvovao u mnogo vojnih pohoda u kojima je komandovao Habrija. U tim pohodima je stekao značajno vojno iskustvo. Habrija ga je cenio jer je kompenzovao neke njegove nedostatke. Habrija mu je poverio rukovođenje najznačajnijih vojnih operacija, pa je Fokion brzo postao poznat širom Grčke. Fokion je učestvovao u veoma značajnoj bici kod Naksosa 376. pre n. e, kada je atinska mornarica pobedila spartansku flotu u prvoj velikoj pomorskoj bici nakon Korintskoga rata. U toj bici Fokion se posebno istakao komandujući levim krilom atinske flote. Ta pomorska pobeda omogućila je Atini da ponovo postigne pomorsku nadmoć u Egeju.

Uloga u atinskoj skupštini

Javno Fokiona su priznavali kao mudroga atinskoga političara. Ipak u atinskoj skupštini on se suprotstavljao većini. Atinjani su ga 45 puta birali za stratega, iako se on gotovo uvek suprotstavljao mišljenju većine. Nikad nije govorio ili činio nešto da bi stekao naklonost Atinjana. Atinjani su za komandante upravo želeli one, koji će se trezveno suprotstaviti njihovim nagonima i željama. Jednom su ga Atinjani pozivali da ih povede u rat protiv neprijatelja i nazivali ga kukavicom, jer je on to odbijao. On je odgovorio da ga oni ne mogu učiniti hrabrim, a ni on njih kukavicama. Jednom prilikom Atinjani su bili u sporu sa Tebom oko nekih teritorija i nameravali su da ratuju, ali Fokion ih je savetovao da ratuju rečima u čemu su nadmoćniji, a ne oružjem, jer su vojno slabiji od Tebanaca.

Oratorska veština

Bio je vešt orator. Polieukt od Sfete je rekao da je Demosten najbolji orator, a da je Fokion najmoćniji govornik. Fokion je mnogo toga uspevao da kaže jezgrovito, sa malo reči. Svojim govorima Fokion je uspevao da potakne Atinjane. Demosten je često bio suprotstavljen Fokionu, pa mu je rekao da će ga Atinjani ubiti kada polude, a Fokion mu je odgovorio da će Atinjani ubiti Demostena kada dođu pameti.

Na Eubeji protiv Makedonije

Filip II Makedonski je 350/349. p. n. e. izvršio invaziju na Eubeju i postavljao je tirane po gradovima na Eubeji. Plutarh iz Eretrije je tada pozvao Atinjane da im pomognu i spase Eubeju od Makedonaca. Fokion je došao na čelu male vojske verujući da će mu se pridružiti ljudi sa Eubeje. Filip II Makedonski je organizovao čitavu mrežu potkupljivanja lokalnih političara. Celo ostrvo je bilo puno izdajnika i korumpiranih, pa se Fokion našao u velikoj nevolji. Zbog toga je zauzeo jednu teritoriju, koja je odvojena dubokom gudurom od ravnica iznad Tamine.

Eubejski general Kalija je uz makedonsku podršku pripremio napad na Fokiona i njegovoga eubejskoga saveznika Plutarha. Fokion je još obavljao žrtvovanje, a već je započela bitka. Fokion još nije bio završio žrtvovanje, a već je Kalija porazio atinske saveznike sa Eubeje. Dok su ganjali poraženoga Plutarha sa najamnicima tek tada se pojavio Fokion i najpre je pobedio neprijateljsku konjicu. Onda je sačekao raspršenu Plutarhovu vojsku i sa njima je pobedio u bici. Nakon bitke Fokion je zauzeo Eretriju i uspostavio garnizon u tvrđavi Zaretri, koja se nalazila na položaju, gde je Eubeja najbliže kopnu. Osiguravši Eretriju vratio se u Atinu.

Rat na Helespontu

Filip II Makedonski je nastojao da zauzme Hersonez, Perint i Vizantion. Atinjani su poslali Haresa da se suprotstavi makedonskoj invaziji, ali grčki kolonisti nisu dobro prihvatili Haresa. Hares nije uspeo gradovima ni oružje da isporuči. Sumnjalo se da je on iznuđivao novac od saveznika. Atinjani su počeli da se kaju što su uopšte slali oružje Vizantionu. Fokion je tada Atinjanima rekao da ne treba da budu ljuti na svoje saveznike, nego na atinske generale. Atinjani su onda 339. p. n. e. poslali Fokiona da pomogne saveznicima. Vizantion je odmah primio Fokiona i atinsku vojsku. Uspeli su da spreče da Makedonci zauzmu Vizantion, kao strateški važan grad. Makedonci su bili isterani sa Helesponta, a Fokion je zarobio makedonske brodove i napadao i pustošio njihovu teritoriju. Ranili su ga prilikom jednoga napada, pa se onda vratio u Atinu.

Misija u Megari

Jednom je narod Megare tajno pozvao Atinjane u pomoć. Bojali su se da će im Filip II Makedonski zauzeti grad. Pretpostavlja se da se to desilo 344/343. p. n. e. Fokion se bojao da Beoćani to ne saznaju i da onda spreče da Atinjani priskoče Megari u pomoć. Zbog toga je sazvao narodnu skuštinu rano ujutro i objavio poruku, koju je Megara poslala. Čim je narodna skupština izglasala da će pomoći Megari, Fokion je sa Atinjanima odmah krenuo direktno sa skupštine. Megarani su ih srdačno dočekali. Fokion je izgradio jedan zid oko luke u Megari i dva duga zida od luke do Megare.

Sukobi sa Makedonijom

Što se tiče Makedonije Fokion je imao umeren stav da treba da izbegava sukobe sa mnogo jačim protivnikom Makedonijom. Znao je da bi takav sukob bio katastrofalan za Atinu. Iako je uspešno ratovao protiv Makedonije uočio je uspon Makedonije i njenu moć. Zalagao se za sklapanje sporazuma sa Makedonijom i izbegavanje rata. Međutim u to doba atinski oratori Demosten, Likurg (orator) i Hiperid su se zalagali za rat protiv Makedonije. Oni su bili ohrabreni dosta velikom vojnom moći Atine. Filip II Makedonski je nastojao da izbegne rat sa Atinom. Nadao se da će mu Atina staviti na raspolaganje svoju moćnu mornaricu, koja je Filipu bila potrebna u planiranom pohodu na Persiju.

Fokion je bio odsutan iz Atine u doba bitke kod Heroneje 338. pre n. e, kada su Teba i Atina bili poraženi. Nakon toga poraza atinska aristokratija se založila da se Fokion ponovo izabere za stratega Atine. Fokion je odlagao koliko je mogao neke neizbežne stavri. Zalagao se za direktne pregovore sa Filipom, za koga je očekivao da će biti blag. Suprotstavljao se da se Atinjani priključe kongresu u Korintu, ali Demad je nagovorio Atinjane da to prihvate, pa su Atinjani u Korintu dobili obavezu da Filipu daju brodove i konjanike.

Spasava Demostena od Aleksandrova gneva

Nakon smrti Filipa II Makedonskoga 336. p. n. e. na vlast je došao njegov sin Aleksandar Veliki. Dok je Aleksandra ratovao protiv Ilira i Tračana Teba se ponovo pobunila. Aleksandar je krenuo da kazni Tebu, a Demosten se zalagao da Atina pomogne Tebu. Fokion se oštro suprotstavljo Demostenu, Hiperidu i Likurgu, koji su se zalagali za rat sa Makedonijom. Kada je Aleksandar razorio Tebu 335. p. n. e. tražio je da mu Atinjani predaju Demostena, Hiperida, Likurga i druge važnije antimakedonski raspoložene Atinjane. Aleksandar je grubo dočekao prvu atinsku delegaciju pocepavši im papire. Međutim primio je Fokiona, koji je ublažio Aleksandrov gnev toliko da je Aleksandar odustao od zahteva za predajom antimakedonskih političara. Fokion je uživao veliki ugled kod Filipa i Aleksandra. Spasio je Demostena i ostale ratne huškače, koji su ujedno bili i njegovi i makedonski neprijatelji.

Odnosi sa Aleksandrom

Fokion je postao Aleksandrov prijatelj. Aleksandar Veliki mu je poslao poklon vredan 100 talanata, a Fokion je to odbio iako je živeo jako skromno, gotovo kao siromah. Kada je Aleksandar bio u ratu sa Persijom i tražio brodove od Atinjana Fokion se zalagao da se pošalje sve što Aleksandar traži. Obrazlagao je da Atinjani treba da osvajaju ili da budu u dobrim odnosima sa osvajačem.

Lamijski rat

Nakon Aleksandrove smrti 323. p. n. e. Atinjani su se pobunili protiv Antipatra. Leosten je započeo Lamijski rat 323. p. n. e. Leosten i Fokion su bili stratezi. Fokion se suprotstavljao započinjanju Lamijskoga rata, jer je smatrao da Atina nema tako velike resurse. U početku su Atinjani pobeđivali. Opsedali su Antipatra u gradu Lamiji. I nakon pobede Fokion je i dalje bio protiv toga rata. Leosten je poginuo prilikom opsade Lamije. Nakon Leostenove pogibije Antifil je izabran za novoga stratega. Fokion je uspeo da pobedi Mikiona, koji je uz pomoć horde Makedonaca i plaćenika harao obalama Atike. U toj bici Mikion je poginuo. U to vreme 322. p. n. e. Leonat je prešao u Evropu sa svojom vojskom da pomogne Antipatru. U Makedoniji je sakupio još vojske, pa je u Tesaliju ušao sa 20.000 pešaka i 1.500 konjanika. Grci su imali 22.000 vojnika i 3.500 konjanika. Leonat je poginuo u bici, ali zahvaljujući njegovom dolasku Antipatar se oslobodio opsade i spojio se sa Leonatovom falangom. Kad mu je stigao Krater sa 12.000 vojnika Antipatar je imao ukupno 40.000 vojnika na raspolaganju i tada je pobedom u bici kod Kranona 322. p. n. e. okončao Lamijski rat.

Antipatar pred Atinom

Antipater je sa vojskom odmah krenuo na Atinu. Demosten i Hiperid su odmah pobegli iz Atine. Demad je predložio da pošalju izaslanike i da mole Antipatara za mir. U Atini su bili užasnuti, pa su sve nade polagali u Demada i Fokiona, koje su poslali da traže mir od Antipatra. Fokion je otišao kod Antipatra i prvi put je sprečio napad na Atinu. Drugi put je otišao kod Antipatra sa drugim izaslanicima. Antipatar je tražio bezuslovnu predaju Atine, što su Atinjani morali da prihvate. Antipatar je insistirao na

• kažnjavanju vodećih antimakedonskih političara
• uspostavljanju garnizona u Munihiji (akropolju atinske luke Pireja)
• vraćanje na stari ustav, a to znači ukidanju demokratije
• plaćanje ratne štete

Antipatar i Fokion

Antipatar je tražio od Atinjana da mu između ostalih predaju i Demostena i Hiperida. Atinjani su tada primili makedonski garnizon. Oko 12.000 građana izgubilo je građanska prava, a deo njih je otišao u Trakiju. Fokion je vladao Atinom za vreme Antipatra. Antipatar je o Fokionu govorio kao o svom prijatelju. Zahhvaljujući ugledu, koji je uživao kod Antipatra Fokion je uspevao da nagovori Antipatra da se odlaže isplata novca koju grad treba da plati. Atinjani su Fokionu dodijavali i molili ga da traži od Antipatara da povuče makedonski garnizon, ali Fokion je to stalno odlagao.

Poliperhon

Antipatar je 319. p. n. e. pred svoju smrt odredio da novi regent bude Poliperhon. Njegov sin Kasandar je očekivao da on bude imenovan za regenta, pa nakon Antipaterove smrti izbijaju novi sukobi. Pre nego što je stigla vest o Antipatrovoj smrti Kasandar je poslao Nikanora da preuzme zapovedništvo u Munihiji. Kada su Atinjani čuli da je Antipatar mrtav smatrali su Fokiona krivim, jer se u Munihiji nalazio makedonski garnizon. Poliperhon je poslao pismo Atinjanima i objavio da im vraća demokratiju.

Atina je tada bila podeljena. Fokion je bio na aristokratskoj strani na kojoj je bio i Kasandar. Na drugoj strani bila je narodna partija, koja je podržavala Poliperhona. Fokion je počeo da otvoreno podržava Nikanora. Atinjanima je uporno govorio da Nikanor nema namere da osvaja Atinu. Kada je održavao sastanak u Pireju sa Nikanorom jedan atinski general pokušao je da uhapsi Nikanora, a Fokion je tada pomogao Nikanoru da umakne. Atinska narodna skupština naredila je Fokionu kao strategu da napadne Nikanora i njegovu vojsku u pirejskom akropljolju Munihiji. Fokion je najpre odbio da to učini. Međutim onda je Nikanor zauzeo Pirej. Fokion je prekasno odlučio da ipak napadne Nikanora. U to vreme vojska se već pobunila protiv njega. Fokion je postao predet podrugivanja. Krivili su ga zbog Nikanorova bega i zbog upornog insistiranja da Nikanor neće Atini napraviti nikakvu štetu.

Fokionova smena

Tokom 318. p. n. e. Poliperhon je odlučio da Atinu iskoristi za vlastite političke ambicije. Podržavao je radikalne demokrate i obnovio je atinske slobode. Poliperhonov sin Aleksandar došao je sa vojskom do Atine sa navodnim ciljem da oslobodi Atinu od Nikanora i njegove vojske lojalne Kasandru. Međutim Aleksandrov pravi cilj bio je da zauzme Atinu, pa je zbog toga počeo da pregovara sa Nikanorom. Zajedno sa Aleksandrom u Atinu su pohrlili mnogi prognani iz Atine. Sazvali su neformalnu skupštinu, na kojoj su smenili Fokiona i postavili nove stratege.

Poliperhon hapsi Fokiona

Na narodnoj skuštini orator Agnonid optužio je Fokiona za izdaju. Fokion je odlučio da se obrati Poliperhonu. Krenuo je na put prema Poliperhonu zajedno sa svojim prijateljima, promakedonski orijentisanim političarima. Atinska skupština je isto tako poslala delegaciju, koja je stigla kod Poliperhona u isto vreme kad i Fokion. Tu je regent Poliperhon zasedao zajedno sa maloumnim kraljem Filipom III Aridejem, u čije ime je vladao. Obe strane su govorile jedan protiv druge, ali kada se Fokion javio Poliperhon ga je prekidao tako da se Fokion povukao i više nije istupao. Poliperhon je pohapsio Fokiona i njegovu delegaciju i dao je Belom Klitu da ih sprovede do Atine da bi im narod sudio.

Suđenje Fokionu

U Atini je sazvana narodna skupština, na kojoj se trebalo suditi Fokionu i njegovim drugovima. Pred skupštinom je najpre pročitano kraljevo pismo u kome su oni označeni kao izdajnici. To je faktički Poliperhon pisao u ime maloumnoga kralja Filipa III Arideja. Kralj je davao narodu pravo da im sudi. Na toj skupštini imali su pravo da glasaju svi, uključujući robove i strance. Fokion je tražio da mu gomila dozvoli da govori svoju obranu, ali nije mogao da govori od buke. Tražio je da bar puste njegove prijatelje, ali gomila je smatrala da i njih treba osuditi. Fokion i njegovi prijatelji osuđeni su na smrt i trebalo je da popiju kukutu. Tada je na smrt u odsustvu osuđen i Demetrije Faleronski.

Fokionova smrt

Dok su ih odvodili na pogubljenje bili su zlostavljani. Bili su prisiljeni da popiju otrov od kukurijeka. Kada su Fokion i drugovi popili otrov pokazalo se da količina nije dovoljna da brzo umru. Otrova nije bilo dovoljno, a dželat nije hteo da pripremi još dok god mu nisu platili. Fokion je rekao da čovek ne može ni da umre u Atini, a da ne plati. Bilo je naređeno da se Fokion ne sme sahraniti u Atici, a ne smije ih niko ni kremirati. Leš je odnesen na teritoriju Megare. Fokionova žena je tajno donela Fokionove kosti i sahranila ih na ognjištu. Kasnije kada je došlo do promene političkih prilika Atinjani su mu postavili bronzanu statuu i sahranili kosti.

Vidi još

• Lamijski rat

Izvori

• Diodor sa Sicilije
• Plutarh, Fokion