Fosfor(V)-oksid
| |||
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| Drugi nazivi
Difosfor pentoksid
fosfor(V) oksid fosforni anhdrid Tetrafosfor dekaoksid Tetrafosfor dekoksid | |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.013.852 | ||
| RTECS | TH3945000 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| O10P4 | |||
| Molarna masa | 283,89 g·mol−1 | ||
| Agregatno stanje | beli prah | ||
| Gustina | 2,39 g/cm3 | ||
| Tačka topljenja | 340 °C (644 °F; 613 K) | ||
| Tačka ključanja | 360 °C (sublimira) | ||
| egzotermna hidroliza | |||
| Napon pare | 1 mmHg @ 385 °C | ||
| Opasnosti | |||
EU klasifikacija (DSD)
|
nije na listi | ||
| NFPA 704 | |||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
Fosfor(V)-oksid je neorgansko jedinjenje sa molekulskom formulom P2O5. On je anhidrid fosforne kiseline, H3PO4, pa spada u klasu kiselih oksida.
Struktura[uredi | uredi izvor]
P2O5 kristališe u više oblika. Najpoznatiji je upravo onaj prikazan desno, P4O10. Ta kristalna rešetka je heksagonalna, ali nije gusto pakovana. Van der Valsove sile kod nje su slabe. Gustina te rešetke je 2,30 g/cm³. Na 423 °C ključa, ukoliko se jače zagreva, sublimisaće. Amorfan oblik je staklasti, a nastaje spajanjem više različitih rešetki.
Dobijanje[uredi | uredi izvor]
Fosfor(V)-oksid se dobija sagorevanjem fosfora u prisustvu dovoljne količine kiseonika.
- P4 + 5 O2 → 2 P2O5
U dvadesetom veku, ovaj oksid je bio korišćen za dobijanje čiste koncentovane fosforne kiseline. Pri termičkom procesu, P2O5 dobijen sagorevanjem se rastvarao u razblaženoj fosfornoj kiselini da bi nagradio koncentrisanu. Dehidratacija fosforne kiseline za dobijanje ovog oksida nije praktičnač zbog toga što će se metafosforna kiselina (HPO3) razložidi pre no što izgubi vodu.
Primena[uredi | uredi izvor]
Ovaj oksid je dobar dehidratacioni reagens kao što pokazuje egzotermna priroda njegove hidrolize.
- P4O10 (am) + 6H2O (lq) → 4H3PO4 (c) (-177 kJ)
Ipak, njegova sposobnost isušivosti je ograničena zbog njegove težnje da stvori zaštitni viskozan sloj koji sprečava dalju dehidrataciju od strane neupotrebljenog materijala. Granuliran oblik P2O5 se korsiti kao isušivač. Zbog jake isušivačke moći, koristi se u organskoj sintezi za dehidrataciju. Tu mu je najveća upotreba u pretvaranju amida u nitrile.
- P4O10 + RC(O)NH2 → P4O9(OH)2 + RCN
Pokazani međuproizvod, P4O9(OH)2, je usklađena formula koja označava proizvod hidratacije P4O10. Naizgled, kada reaguje sa karboksilnom kiselinom, proizvod je odgovarajući anhidrid.
- P4O10 + RCO2H → P4O9(OH)2 + [RC(O)]2O
Isušivačka moć ovog oksida fosfora je dovoljno jaka da pretvori mnoge mineralne kiseline u njihove okside. Primeri: Azotna kiselina (HNO3) se pretvara u azot(V)-oksid (N2O5); Sumporna kiselina (H2SO4) u sumpor(VI)-oksid (SO3); Perhlorna kiselina (HClO4) u hlor(VII)-oksid (Cl2O7) itd.
Povezani oksidi fosfora[uredi | uredi izvor]
Pored komercijalno bitnih P4O6 i P4O10, fosforovi oksidi su poznati sa repromaterijalima.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
