Pređi na sadržaj

Franc Pokovec

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
franc pokovec
Franc Pokovec
Lični podaci
Datum rođenja(1921-02-16)16. februar 1921.
Mesto rođenjaLjubljana, Kraljevstvo SHS
Datum smrti25. oktobar 1991.(1991-10-25) (70 god.)
Mesto smrtiLjubljana, Slovenija
Profesijavojno lice
Delovanje
Član KPJ odseptembra 1942.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Jugoslovenska narodna armija
1941—1956.
Činpotpukovnik u rezervi
Heroj
Narodni heroj od27. novembar 1953.
Odlikovanja
Orden narodnog heroja Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem
Orden za hrabrost Orden partizanske zvezde sa puškama Partizanska spomenica 1941.

Franc Pokovec Poki (Ljubljana, 16. februar 1921 — Ljubljana, 25. oktobar 1991) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, potpukovnik JNA, društveno-politički radnik i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 16. februara 1921. u Ljubljani. Njegov otac Josip Pokovec bio je stolar. Za vreme Prvog svetskog rata, kao austrougarski vojnik je zarobljen u Rusiji, nakon čega je za vreme Ruskog građanskog rata, izvesno vreme bio borac Crvene armije i postao član Ruske komunističke partije (boljševika).[1]

Franc je u Ljubljani završio pet razreda osnovne škole i tri razreda Građanske škole, nakon čega je godinu dana učio frizerski zanat. Potom je, sve do 1939, radio razne fizičke poslove, nakon čega se zaposlio u fabrici „Unitas”, gde se osposobio za metalobrusača. Još 1937. bio je član omladinske grupe koja nije bila u vezi sa Komunističkom partijom, iako se sama smatrala revolucionarnom i komunističkom. U „Unitasu” je bio veoma razvijen radnički pokret, kome se priključio, nakon čega je napustio omladinsku grupu.[1]

Nakon okupacije Jugoslavije, 1941. boravio je u Ljubljani. Nakon napada na Sovjetski Savez, 22. juna 1941. policija je počela sa hapšenjem komunista i njihovih simpatizera. Istog dana uhapšen je i Franc, ali je uspeo pobegne. Nakon tri dana, ponovo je uhapšen i zatvoren u Šenpetersku kasarnu, poznati policijski zatvor u Ljubljani. Tu je bio zatvoren sa još pet komunista, među kojima je bio i tadašnji komandant Glavnog štaba slovenačkih partizana Franc Leskošek Luka. Zajedno sa njima, uspeo je da 9. avgusta 1941. pobegne iz zatvora. Nakon bekstva, izvesno vreme se krio u blizini Ljubljane, čekajući na vezu za odlazak u partizane.[1]

Septembra 1941. otišao je u Krim, u školski logor, a potom u Borovničku partizansku četu, u kojoj je postao mitraljezac, sa mitraljezom koji je sam zaplenio od neprijatelja. Decembra 1941. po zadatku je upućen u okupiranu Ljubljanu, gde je ostao do maja 1942. godine. Tokom boravka u okupiranom gradu, delovao je u grupi Službe obaveštavanja i bezbednosti (VOS), koja je vršila ubistva izdajnika i saradnika okupatora. Policija i italijanska vojska su stalno tragale za njim, zbog čega su često vršene blokade i pretresi delova grada u kojima je bio primećen. Od sigurnog hapšenja, jednom se spasao tako što je mirno prošao pored policijske kontrole i pozdravio je fašističkim pozdravom. U maju 1942, presvučen u trošarinskog službenika, prošao je kroz kapiju, žičanim preprekama ograđene Ljubljane, zajedno s italijanskim vojnicima, kao da ide na piće u gostionicu.[1]

Tokom leta 1942. bio je zamenik načelnika Službe bezbednosti za Ljubljanu i okolinu. Jedne noći je ušao u grad puzeći ispod bodljikave žice i vratio se natrag s hirurškim instrumentima neophodnim za operaciju ranjenog partizana. U septembru 1942. primljen je u članstvo Komunističke partije Slovenije (KPS). Učestvovao je u mnogim akcijama protiv Bele garde, u selima između utvrđene linije oko Ljubljane i italijansko-nemačke demarkacione linije. Kad je 1. novembra 1942. u Dravljama poginuo načelnik Službe bezbednosti Miha Babnik, na ovu dužnost imenovan je Pokovec.[1]

U proleće 1943. poslat je u Slovenačko primorje, gde je postao pomoćnik načelnika Obaveštajnog centra primorske operativne zone i instruktor pokrajinske komisije Službe obaveštavanja i bezbednosti (VOS). Maja 1943. učestvovao je prodoru dve brigada u okolinu Udina, u Italiji. Kad je, u proleće 1944, formirana Vojska državne bezbednosti (VDV), postao je zamenik političkog komesara Druge brigade koja je dejstvovala na teritoriji Devetog slovenačkog korpusa u Primorskoj i Gorenjskoj.[1]

U jesen 1944, premešten je na dužnost političkog komesara Treće brigade VDV, koja je dejstvovala na teritoriji Četvrte operativne zone u Štajerskoj i Koruškoj, s obe strane granice. Kao politički komesar brigade teško je ranjen 1. aprila 1945, na samoj jugoslovensko-austrijskoj granici, kod Šentilja. Prevezen je u partizansku bolnicu na Pohorju, gde je sačekao kraj rata. Do kraja 1945. lečio se u raznim bolnicama.[1]

Nakon oslobođenja Jugoslavije, nastavio je profesionalnu vojnu karijeru u Jugoslovenskoj armiji, u jedinicama Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ). Završio je Srednju partijsku školu i Višu vojnu akademiju JNA. Demobilisan je 1956. u činu pukovnika. Potom je prihvatio dužnost direktora Dopisne srednje ekonomske škole za bivše borce u Ljubljani. Izvesno vreme bio je i sekretar Opštinskog komiteta Saveza komunista Šiška u Ljubljana. Ponovo je penzionisan 1961. godine. Bio je član Glavnog odbora SUBNOR Slovenije i član Komisije za organizaciona pitanja Socijalističkog saveza radnog naroda Slovenije.[2][3]

Umro je 25. oktobra 1991. u Ljubljani.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su Orden zasluga za narod drugog reda, Orden bratstva i jedinstva drugog reda, Orden za hrabrost, Orden partizanske zvezde trećeg reda i dr.[4] Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e Narodni heroji 2 1982, str. 106.
  2. ^ a b Narodni heroji 2 1982, str. 107.
  3. ^ Ko je ko 1970, str. 818.
  4. ^ Ko je ko 1957, str. 555.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франц_Поковец&oldid=27677821”