Pređi na sadržaj

Fred Aster

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fred Aster
Lični podaci
Puno imeFrederik Austerlic"`UNIQ--ref-00000000-QINU`"
Datum rođenja(1899-05-10)10. maj 1899.
Mesto rođenjaOmaha, Nebraska, SAD
Datum smrti22. jun 1987.(1987-06-22) (88 god.)
Mesto smrtiLos Anđeles, Kalifornija, SAD
Porodica
SupružnikFilis Livingston Poter (1933—1954)
Robin Smit (1980—1987)
Veza do IMDb-a

Frederik Austerlic (engl. Frederick Austerlitz;[1] 10. maj 1899 — 22. jun 1987), poznatiji pod pseudonimom Fred Aster (engl. Fred Astaire), bio je američki glumac, plesač, pevač i koreograf. Široko je poznat kao najuticajniji plesač u istoriji filma.[2]

Njegova scenska i kasnija filmska i televizijska karijera obuhvatila je ukupno 76 godina, tokom kojih je glumio u više od 10 mjuzikla na Brodveju i u Londonu, snimio 31 muzički film, 4 televizijske emisije i izdao brojne snimke. Kao plesač, najbolje je zapamćen po svom neobičnom osećaju ritma, perfekcionizmu, inovativnosti i kao plesni partner i scenski romantični interes Džindžer Rodžers, sa kojim je glumio u seriji od deset holivudskih mjuzikala. Astera je Američki filmski institut imenovao petom najvećom muškom zvezdom klasičnog holivudskog filma u 100 godina ... 100 zvezda.[3][4]

Džin Keli, još jedna poznata zvezda plesa na filmu, rekao je da „istorija plesa na filmu počinje sa Asterom”. Kasnije je tvrdio da je Aster bio „jedini od današnjih plesača koji će biti zapamćen”.[5]

Detinjstvo, mladost i karijera[uredi | uredi izvor]

Fred i Adel Aster oko 1906.

Fred Aster je rođen kao Frederik Emanuel Austerlic 10. maja 1899 u Omahi u Nebrasci, kao sin Johane „Ane” (devojački Gajlas; 1878–1975)[6] i Frederika „Frica” Austerlic.[1][7][8] Asterova majka je bila rođena u Sjedinjenim Državama, u porodici luteranskih nemačkih imigranata iz Istočne Pruske i Alzasa. Asterov otac je bio rođen u Lincu, Austrija, u jevrejskoj porodici koja se konvertovala u katolicizam.[1][9][10][11] Aster se pridružio episkopalnoj crkvi 1912.[12]

Aster je prezime koje su on i njegova sestra Adel Aster uzeli za svoj vodviljski nastup 1905. Porodična legenda to pripisuje ujaku čije je prezime bilo „L'Astaire”.[13] Njihova vodviljska karijera se nastavlja, s dobrom i lošom srećom te povremenim prekidima za koje je zaslužno Društvo Džeri, sve dok se nisu probili na Brodvej sa predstavom Preko vrha 1917. Neki izvori tvrde da su se Asterovi pojavili u filmu Cvrčak Fančon u kojem je glavnu ulogu imala Meri Pikford, ali Asterovi su to odlučno oprvgavali.[14][15]‍:103 Fred Aster je upoznao Džordža Geršvina 1916, dok je ovaj radio u diskografskoj kući "Džerom H. Remik" kao pregovarač, što je preraslo u dugoročno prijateljstvo,[16] koje je kasnije duboko uticalo na buduće karijere oba umetnika.

Tokom 1920-ih, Fred i Adel nastupali su na Brodveju i na londonskoj pozornici u predstavama kao što su Damo, budi dobra, Smešno lice i Bend vagon, afirmiravši se i osvojivši pozorišnu publiku sa obe strane Atlantika. Kao ekipa snimili su nekoliko pesama. Rastali su se 1932. kada se Adel udala za svog prvog muža, Lorda Čarlsa Kavendiša, sina vojvode od Devonšira. Fred je radio na ostvarivanju samostalnog uspeha na Brodveju i u Londonu s predstavom Vesela raspuštenica, usput razmatravši ponude iz Holivuda.

Fred Aster sa sestrom Adel 1921.

Prema holivudskom predanju, izvođenje na probnom snimanju filmske kuće RKO, sada izgubljeno zajedno sa snimkom, navodno je glasilo: „Ne zna da peva. Ne zna da glumi. Proćelav. Zna pomalo da pleše.” Producent Aster-Rodžerovih filmova Pandro S. Berman tvrdio je da nikada nije čuo tu priču 1930-ih, te da se ona pojavila tek godinama kasnije. Aster je 1980. u intervjuu za ABC-jevu emisiju 20/20 sa Barbarom Valters, tvrdio da je u izveštaju zapravo pisalo: „Ne zna da glumi. Pomalo ćelav. Takođe i pleše”. U svakom slučaju, proba je očito bila razočaravajuća, a i Dejvid O. Selznik, koji je s Asterom potpisao ugovor za RKO i naručio probno snimanje, u studijskim napomenama opisao je nastup kao „jadan”. Kako bilo, to nije uticalo na planove studija za Astera, koji ga je u početku pozajmio na nekoliko dana MGM-u 1933. za Astereov holivudski debi, gde je glumio samog sebe uz Džoun Kraford u uspešnom mjuziklu Rasplesana dama.

Fred i Džindžer[uredi | uredi izvor]

Objava Aster-Rodžers filmskog partnertsva za film Let za Rio

Kada se 1933. vratio u RKO, po plati je bio peta osoba u filmu Let za Rio, u kojem je glumio uz Džindžer Rodžers i Dolores del Rio. U kritici Variety magazina ogromni uspeh filma pripisan je isključivo Asterevoj prisutnosti: „Glavni smisao Leta za Rio je filmsko obećanje Freda Astera ... On je sigurna opklada nakon ovoga, poseduje specifičnu dragost, mikrofon laska njegovom glasu, a kao plesač je u zasebnoj klasi. Poslednje opažanje nije nikakva novost među profesijom, koja već dugo priznaje da Aster počinje da ple[e kada ostali prestanu da lamataju kopitima.”

Iako se Aster u početku veoma protivio ideji da postane deo još jednog plesačkog para, uverila ga je publika kojoj se očito veoma svidelo sparivanje Astera s Rodžersovom. To partnerstvo i koreografija Astera i Hermesa Pana, učinili su ples važnim delom holivudskog muzičkog filma. Aster i Rodžers su snimili zajedno deset filmova, uključujući Veselu raspuštenica (1934), Robertu (1935), Cilindar (1935), Sledi flotu (1936), Vreme svinga (1936), Zaplešimo zajedno (1937) i Bezbrižan (1938). Šest od devet mjuzikala koje je on stvorio doneli su najveću zaradu RKO-u; svi filmovi imali su određen prestiž i umešnost, kojoj su svi filmski studiji težili u to vreme. Zahvaljujući partnerstvu, oboje su postali zvezde; kao što je Ketrin Hepbern izjavila jednom, „On njoj daje otmenost, a ona njemu daje seksualnu privlačnost.”[17] Aster je bez problema stekao pravo na primanje postotka od profita filma, što je u to vreme bila izuzetna retkost u glumačkim ugovorima; imao je i kompletnu autonomiju nad time kako će ples biti prezentiran, što mu je dopustilo da revolucionizira ples na filmu. Jedina osoba u zabavljačkoj industriji koja je imala takav tretman bila je Greta Garbo.

Aster je zaslužan za dve važne inovacije u ranim muzičkim filmovima. Kao prvo, insistirao je da (gotovo nepomična) kamera snimi plesnu tačku u samo jednom kadru, a ako je moguće, da drži plesače u punom planu čitavo vreme. Poznata je Asterova izreka: „Ili će kamera plesati, ili ću ja”. Aster je zadržao ovo pravilo od Vesele raspuštenice pa nadalje, sve dok ga nije nadglasao Fransis Ford Kopola, koji je 1968. režirao Finijanovu dugu, svoj prvi mjuzikl (Kopola je takođe otpustio Hermesa Pana s ovog filma). Asterov stil plesnih sekvenci je bio u kontrastu s mjuziklima Bazbija Berklija , koji su bili poznati po plesnim tačkama ispunjenima ekstravagantnim vazdušnim snimcima, brzim kadrovima i zumiranjima na određene delove tela, poput ruku ili nogu. Kao druga inovacija, Aster je bio odlučan u tome da sve pevačke i plesne tačke budu glatko uklopljene u radnje filma. Umesto da poput Bazbija Berklija koristi ples kao spektakularni prizor, Aster ga je koristio kako bi pomicao radnju napred. Tipičan Asterov film uključivao je njegovo solo izvođenje – koje je on zvao „udarački solo”, komičnu plesnu tačku s partnerkom i partnersku romantičnu plesnu tačku.

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Uloge Freda Astera
Godina
Srpski naziv
Izvorni naziv
Uloga
Napomena
1935. Cilindar Top Hat Džeri Travers
1957. Smešno lice Funny Face Fred Ejveri
1974. Pakleni toranj The Towering Inferno Harli Klajborn

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Billman 1997 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFBillman1997 (help)
  2. ^ Fred Aster na sajtu Enciklopedija Britanika
  3. ^ "1981 Fred Astaire Tribute" afi.com
  4. ^ "AFI'S 100 Years...100 Stars" afi.com, retrieved October 11, 2017
  5. ^ Hirschhorn, C. Gene Kelly: A Biography. St. Martins Press. 1985. ISBN 978-0-312-31802-4. str. 145.
  6. ^ „Johanna (Geilus) Astaire (1878 - 1975)”. 
  7. ^ Flippo, Hyde. „Fred Astaire (1899–1987) aka Friedrich Austerlitz”. The German–Hollywood Connection. Arhivirano iz originala 2. 1. 2009. g. Pristupljeno 10. 7. 2015. 
  8. ^ „The Religious Affiliation of Adele Astaire”. Adherents. 20. 9. 2005. Arhivirano iz originala 28. 02. 2006. g. Pristupljeno 24. 8. 2008. 
  9. ^ Garofalo, Alessandra (2009). Austerlitz sounded too much like a battle: The roots of Fred Astaire family in Europe. Italy: Editrice UNI Service. ISBN 978-88-6178-415-4. Arhivirano iz originala 22. 7. 2011. g. 
  10. ^ Levinson, Peter (mart 2009). Puttin' On the Ritz: Fred Astaire and the Fine Art of Panache, A Biography. St. Martin's Press. str. 1—4. ISBN 978-0-312-35366-7. 
  11. ^ Satchell, str. 8: "'Fritz' Austerlitz, the 23-year-old son of Stephen Austerlitz and his wife Lucy Heller"
  12. ^ Astaire 1959, str. 84
  13. ^ Thomas, str. 17
  14. ^ Astaire, str. 42 and Billman pp. 4: "They observed the filming as visitors, but insisted they did not appear in the film."
  15. ^ "The cast may also have included Fred Astaire, then sixteen, and his sister Adele. There is no proof of this, and they do not surface in surviving reels."—Brownlow, Kevin (1999). Mary Pickford Rediscovered. New York: Harry N. Abrams, Inc. ISBN 978-0-8109-4374-2. 
  16. ^ Astaire 1959, str. 65: "We struck up a friendship at once. He was amused by my piano playing and often made me play for him."
  17. ^ „[[Richard Corliss]] article on Fred Astaire in Time Magazine”. Arhivirano iz originala 27. 06. 2002. g. Pristupljeno 11. 07. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Fred Aster na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фред_Астер&oldid=27553752”