Frenk Geri

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Frenk Geri
Frenk Geri 2014. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1929-02-28)28. februar 1929. (95 god.)
Mesto rođenjaToronto, Kanada

Frenk Oven Geri (engl. Frank Owen Gehry), rođen kao Efraim Oven Goldberg (engl. Ephraim Owen Goldberg; Toronto, 28. februar 1929),[1] je američki arhitekta kanadskog porekla poznat po skulpturalnom pristupu građevinskom dizajnu.[2] Najpoznatiji je po zgradama sa velikim zakrivljenim površinama često prekrivenim sjajnim metalima. Njegov najpoznatiji rad i najbolji primer njegovog stila je Gugenhajmov muzej u Bilbau, Španiji koji je obložen pločama od titanijuma.

On je dizajner nacionalnog spomenika Dvajtu D. Ajzenhaueru.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Koncertna hala Dizni

Godine 1951, završio je studije arhitekture na University of Southern California, a zatim se zaposlio kod arhitekte Viktora Gruena u Los Anđelesu. Od 1956. do 1957. studirao je urbanizam na „Graduate School of Design“ na Harvardskom univerzitetu, a od 1957. do 1958. je radio sa arhitektima Pirom Lukmanom u Los Anđelesu i Andreom Remondreom u Parizu. Godine 1962, u Los Anđelesu je otvorio svoj arhitektonski biro.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Geri je rođen kao Frenk Oven Goldberg[4] 28. februara 1929. u Torontu, Ontario,[5] od majke Sejdi Telma (rođena Kaplanski/Kaplan) i oca Ervinga Goldberg.[6] Njegov otac je rođen u Bruklinu, Njujork, od ruskih jevrejskih roditelja, a majka je bila poljska jevrejska imigrantkinja rođena u Lođu.[7][8][9] Kao kreativno dete, ohrabrila ga je baka, Lija Kaplan,[10] sa kojom je gradio male gradove od komada drveta.[11] Sa ovim ostacima iz muževe gvožđare, satima ga je zabavljala, gradeći zamišljene kuće i futurističke gradove na podu dnevne sobe.[6]

Gerijeva upotreba valovitog čelika, lančane ograde, neobojene šperploče i drugih utilitarnih ili „svakodnevnih“ materijala delimično je inspirisana provođenjem subotnjeg jutra u gvožđari njegovog dede. Sa ocem je provodio vreme crtajući, a majka ga je uvela u svet umetnosti. „Dakle, kreativni geni su bili tu“, kaže Geri. „Ali moj otac je mislio da sam sanjar, da neću ništa postići. Moja majka je mislila da se ja samo uzdržavam da radim stvari. Ona bi me gurala.”[12]

Deda mu je dao hebrejsko ime „Jefrem“, ali ga je koristio samo na svojoj bar micvi.[1]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Godine 1947, Gerijeva porodica emigrirala je u Sjedinjene Države, nastanila se u Kaliforniji. Dobio je posao da vozi kamion za dostavu i studirao je na koledžu u Los Anđelesu. Diplomirao je na Arhitektonskoj školi Univerziteta Južne Kalifornije. Tokom tog vremema je postao član Alfa Epsilon Paj.[13]

Prema Geriju, „bio sam vozač kamiona u LA, išao na Siti Koledž, i okušao sam se u oglašavanju preko radija, u čemu nisam bio baš dobar. Pokušao sam sa hemijskim inženjeringom, u čemu nisam bio uspešan i nije mi se sviđalo, i onda sam se setio. Znaš, nekako sam počeo da razbijam mozak oko toga, 'Šta ja volim?' Gde sam bio? Šta me je oduševilo? I setio sam se umetnosti, da sam voleo da idem u muzeje i da sam voleo da gledam slike, voleo sam da slušam muziku. Te stvari su dolazile od moje majke, koja me je vodila na koncerte i u muzeje. Setio sam se bake i blokova, i samo iz predosećaja, probao sam neke časove arhitekture.”[14] Geri je diplomirao arhitekturu na Univerzitetu Južne Kalifornije 1954. godine.[15]

Zatim je proveo vreme daleko od arhitekture na brojnim drugim poslovima, uključujući službu u Armiji Sjedinjenih Država.[11] U jesen 1956, preselio je porodicu u Kembridž, gde je studirao urbanističko planiranje na Harvardskoj diplomskoj školi dizajna. Napustio je pre nego što je završio program, obeshrabren i „utučen“.[16] Njegove progresivne ideje o društveno odgovornoj arhitekturi bile su nedovoljno realizovane, a kap koja je prelila čašu pala je kada je sedeo u diskusiji o „tajnom projektu u toku“ jednog profesora — palati koju je projektovao za desničarskog kubanskog diktatora Fulhencija Batistu (1901 –1973).[6]

Najznačajnija dela[uredi | uredi izvor]

  • Milenijum park u Čikagu, SAD
  • DZ Banka u Berlinu, Nemačka
  • Američki centar u Parizu, Francuska
  • Gugenhajmov muzej u Bilbau, Španija
  • Koncertna dvorana Dizni u Los Anđelesu, Kalifornija
  • Rokenrol muzej (Experience Music Project) u Sijetlu
  • Kula Geri u Hanoveru, Nemačka
  • Kuća koja pleše u Pragu, Češka

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Gerijeva kula u Hanoveru
    Gerijeva kula u Hanoveru
  • Vajsmanov muzej umetnosti
    Vajsmanov muzej umetnosti
  • Kuća koja pleše u Pragu
    Kuća koja pleše u Pragu
  • Gugenhajmov muzej u Bilbau
    Gugenhajmov muzej u Bilbau
  • Experience Music Project
    Experience Music Project
  • Centar Stata
    Centar Stata
  • Centar Stata
    Centar Stata
  • Zgrada Piter Luis, sedište Škole za upravljanje „Vederlend“ u Klivldendu
    Zgrada Piter Luis, sedište Škole za upravljanje „Vederlend“ u Klivldendu
  • Unutrašnjost zgrade Piter Luis
    Unutrašnjost zgrade Piter Luis
  • Prickerov paviljon u Milenijumskom parku, 2004.
    Prickerov paviljon u Milenijumskom parku, 2004.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Reinhart, Anthony (2010-07-28). „Frank Gehry clears the air on fishy inspiration”. The Globe and Mail. ProQuest 2385608064. Arhivirano iz originala 2010-07-31. g. 
  2. ^ Tyrnauer, Matt (30. 6. 2010). „Architecture in the Age of Gehry”. Vanity Fair. Pristupljeno 22. 7. 2010. 
  3. ^ for the design, see: "Dwight D. Eisenhower Memorial: Design" Arhivirano novembar 19, 2013 na sajtu Wayback Machine
  4. ^ Filler, Martin (2007). Makers of Modern ArchitectureNeophodna slobodna registracija. New York Review Books. str. 170. ISBN 978-1-59017-227-8. OCLC 82172814. 
  5. ^ Emanuel, Muriel, ur. (1994). Contemporary ArchitectsNeophodna slobodna registracija (3rd izd.). St. James Press. str. 341—343. ISBN 1-55862-182-2. OCLC 30816307. 
  6. ^ a b v Chollet, Laurence B. (2001). The Essential Frank O. Gehry. New York: The Wonderland Press. str. 112. ISBN 0-8109-5829-5. 
  7. ^ Finding Your Roots, February 2, 2016, PBS
  8. ^ Green, Peter S. (30. 6. 2005). „In the News: Warsaw Jewish Museum In Poland”. The New York Times. Pristupljeno 2011-08-30. 
  9. ^ Gorin, Abbott (Spring 2015) "A Golden Age of Jewish Architects" Jewish Currents. Retrieved 12 January 2020.
  10. ^ Ouroussoff, Nicolai (October 25, 1998) "I'm Frank Gehry, and This Is How I See the World" https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1998-oct-25-tm-35829-story.html Los Angeles Times Magazine
  11. ^ a b Templer, Karen (5. 12. 1999). „Frank Gehry”. Salon. Pristupljeno 2007-08-25. 
  12. ^ Lacayo, Richard; Levy, Daniel S. (26. 6. 2000). „Architecture: The Frank Gehry Experience”. Time. 155 (26). str. 64. Arhivirano iz originala 5. 1. 2013. g. Pristupljeno 22. 3. 2015. 
  13. ^ Engel, Eliot L. (2. 8. 2013). „Congratulating the Alpha Epsilon Pi International Fraternity”. Capitol Words. Pristupljeno 12. 1. 2020. 
  14. ^ „Biography and Video Interview of Frank Gehry at Academy of Achievement”. www.achievement.org. American Academy of Achievement. 
  15. ^ Schoenberg, Jeremy (January 18, 2011) "Architect Frank Gehry Named Judge Widney Professor" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. oktobar 2022) USC News
  16. ^ Isenberg, Barbara (2012). Conversations with Frank Gehry. Knopf Doubleday Publishing Group. str. 40—43. ISBN 978-0-307-95972-0. 
  17. ^ „Frank O. Gehry Biography and Interview”. www.achievement.org. American Academy of Achievement. 
  18. ^ „Lifetime Honors – National Medal of Arts”. National Endowment for the Arts. Arhivirano iz originala 2011-08-06. g. Pristupljeno 2011-08-30. 
  19. ^ „Lifetime Achievement Winner: Frank Gehry”. Cooper Hewitt, Smithsonian Design Museum. Arhivirano iz originala 25. 9. 2010. g. 
  20. ^ „Companion of the Order of Canada”. Governor General of Canada. Pristupljeno 2015-09-14. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Френк_Гери&oldid=27602100”