Frejzerovo ostrvo

Frejzerovo ostrvo

Fraser Island
Frejzerovo ostrvo, Indijan Hed
Frejzerovo ostrvo
Geografija
Lokacija	Pacifik
Koordinate	25° 13′ 01″ J; 153° 07′ 59″ I
Površina	1.840 km2
Visina	244 m
Najviši vrh	244
Administracija
Najveći grad	Evrong
AUS
Demografija
Stanovništvo	360  (2006)
Gustina st.	0,2 stan./km2

Frejzerovo ostrvo
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Frejzerovo ostrvo
Mesto	Fraser Coast Region, Kvinslend, Australija
Koordinate	25° 14′ J; 153° 09′ I
Uključuje	Dingo
Kriterijum	prirodna: VII, VIII, IX
Referenca	630.
Upis	1992. (16. sednica)
Veb-sajt	http://whc.unesco.org/en/list/630

Frejzerovo ostrvo (engl. Fraser Island, aboridžinski: K’gari, u prevodu: Raj) je najduže peščano ostrvo na svetu. Prostire se na 184 000 hektara. Smešteno je na istočnoj obali Australije, 200 km severno od Brizbejna u Kvinslendu.

Ostrvo je 1992. godine stavljeno na Uneskovu listu Svetske kulturne i prirodne baštine. Pod zaštitom je vlade Australije koje ga je proglasila nacionalnim parkom – Veliki peščani nacionalni park (engl. Great Sandy National Park).

Otkriće ostrva

Prvo spominjanje Frejzerovog ostrva datira iz 1770. godine, kada je britanski istraživač, kapetan Džejms Kuk plovio duž istočne obale Australije. Kuk i njegovi saputnici smatrali su da se radi o poluostrvu, a ne o ostrvu. Nekoliko godina kasnije istraživač Metju Flinders iskrcao se na njegovu obalu. U njegovom ličnom dnevniku zabeležio je: „... nema veće pustare od ovog poluostrva...“. Ubrzo je napustio ostrvo, ne otkrivši njegove prirodne čari koje su se nalazile samo par kilometara od njega.

Dobijanje naziva

Današnji naziv, ostrvo je dobilo nakon jedne tragedije. Kapetan Džejms Frejzer i njegova supruga Elajza Frejzer preživeli su, 1836. godine, brodolom jedrenjaka Svirling Kasls, nakon čega su dospeli na ovo ostrvo. Pripadnici jednog urođeničkog plemena ubili su kapetana, ali je Elza kasnije spašena. Zbog te tragedije, u znaku kapetana Džejmsa, dotadašnji naziv Veliko peščano ostrvo, promenjeno je u Frejzerovo ostrvo.

Plaža na jezeru Makenzi

Pored ova dva imena, ostrvo ima još jedno ime. Domoroci su svoje ostrvo nazivali k’gari – što u prevodu znači raj. Ovaj naziv je još uvek aktivan kod starosedelaca.

Klima

Frejzerovo ostrvo ima suptropsku klimu sa umerenom temperaturom.

Prosečna temperatura na obali je između 22 i 28 °C u decembru, a u julu ona se kreće između 14 i 21 podeljka celzijusove skale. Temperature u unutrašnjosti kopna mogu biti ekstremno visoke. Godišnja količina padavina iznosi oko 1200 mm na obali, i oko 1800 mm u unutrašnjosti. Kišoviti period traje od januara do marta, dok suša preovladava u zimskim i prolećnim mesecima.

Letnje bure su uobičajene, i obično se javljaju povremeno duž peščanih obala.

Reljef

Frejzerovo ostrvo dugačko je 120, a široko 25 km, njegova površina iznosi oko 184 000 hektara. Masivna peščana brda izdižu se i do 250 metara iznad nivoa mora, što ovo ostrvo čini najvišim te vrste u svetu. Dokazi ukazuju na to da bezbrojne tone peska, od kojih je ostrvo nastalo, potiče sa Velikih razvodnih planina, planinskog lanca koji se prostire duž čitave obale Australije. Tokom vremena, na tim planinama su obilne padavine prouzrokovale odrone stena, koje su bujice potom odnosili do reka i okeana. Pod dejstvom morskih struja, stene su pretvorene u sitan pesak koji se postepeno taložio na morskom dnu ka severu. Pesak se nagomilavao na prostoru ograničenom rtovima i formacijama stena koje su se izdizale sa morskog dna. Tako je nastalo Frejzerovo ostrvo.

Slatkovodna jezera

Prilično iznenađujuća činjenica je da se širom ostrva u udubljenjima i peščanim dinama nalazi 40 slatkovodnih jezera. Neka od njih su smeštena u velikim depresijama na vrhu visokih peščanih dina. Vodu u njima zadržavaju slojevi, na dnu, sačinjenih od delimično istrunulog lišća, kora i grana.

Na ostrvu se nalaze i jezera koja su nastala u dinama kod kojih je dno depresije ispod gornjeg nivoa podzemnih voda. Slatka voda prodire u udubljenja u dinama, stvarajući bazene sa čistom kristalnom vodom koju filtrira pesak.

Voda u jezerima se obnavlja zahvaljujući padavinama čija količina iznosi oko 1500 mm godišnje. Voda koja ne završi u jezerima ili u pesku, formira reke koje se kreću ka moru. Procenjuje se da se iz jedne takve reke, u Tihi okean uliva više od 5.000.000 litara vode na sat.

Jedinstvene šume

Zbog obilja vode Frejzerovo ostrvo je obraslo bujnom vegetacijom. Peščano tlo je siromašno hranljivim materijama i zato je obično nepogodno za rast prašume. Međutim, Frejzerovo ostrvo je jedno od nekoliko mesta na Zemlji gde prašume bujaju upravo na peščanom tlu. Štaviše, one su nekada bile toliko guste da su preko 100 godina korišćene za proizvodnju građe.

Među šumarima su naročito bile cenjene dve vrste eukaliptusa i jedna vrsta bora.

Drveće koje ovde raste visoko je i preko 45m, i dostiže širinu od 2 do 3 metra.

Neke vrste drveća, koja su inače pogodna za primenu u stolarstvu za proizvodnju terpentina, korišćeno je za izradu zidova Sueckog kanala.

Međutim, danas je na ostrvu seča šuma obustavljena zbog masovnog uništavanja drveta koje spada među najkvalitetnije na svetu.

Aboridžini

Aboridžini (drugačije: domoroci, urođenici, starosedeoci) naselili su ostrvo pre oko 5000 godina. Arheološka iskopavanja utvrdili su da ih je u početku bilo svega oko 200-300 članova. Zahvaljujući prirodi ostrva i njenoj raznovrsnosti, ubrzo su prerasli u populaciju od oko 2000 do 3000 članova.

Dolazak Evropljana doneo im je propast i društveni slom. Početak istraživanja Metju Flindersa 1802. za njih je značilo početak njihovog kraja. Iako Metju napušta ostrvo ne istražujući ga, ne sluteći šta se sve krije u njemu, domoroci ga opažaju. 1836. kapetan Džejms Frejzer i njegova supruga Elajza doživljavaju brodolom jedrilice. Morske struje ih odbacuju do obale ostrva, gde će ih urođenici uhvatiti i zarobiti. Posle višenedeljnih mučenja, Džejms umire. Elajza uspeva da se izbavi iz ruku Aboridžina i posle šest nedelja provedenih na ostrvu, napušta ga. To je prouzrokovalo borbe 1840. godine, posle kojih je život domorodaca osuđen na propast. Aboridžini nisu mogli ništa da urade sa svojim kopljima, lukovima i strelama. Jednostavno, evropski barut je bio nadmoćniji.

Od 1904. Aboridžini odlaze da žive u Krislandu, i drugim delovima Australije. Danas, pored stanovanja na kopnu, Aboridžini žive i u K’Gari Camp na Frejzerovom ostrvu, i to u malom broju.

Olupina putničkog broda na plažama ostrva

Spoljašnje veze

• Turistička razglednica
• Sajt geološkog instituta Australije