Fridrih Besel

Fridrih Besel
Lični podaci
Datum rođenja	(1784-07-22)22. jul 1784.
Mesto rođenja	Minden, Minden-Ravensberg, sada Nemačka
Datum smrti	17. mart 1846.(1846-03-17) (61 god.)
Mesto smrti	Kenigsberg, Pruska, sada Kalinjingrad, Rusija
Naučni rad
Polje	Matematika i astronomija
Učenici	Hajnrih Šerk
Nagrade	Zlatna medalja kraljevskog astronomskog društva (1829 & 1841)

Fridrih Vilhelm Besel (nem. Friedrich Wilhelm Bessel; Minden, 22. jul 1784 — Kenigsberg, 17. mart 1846) je bio nemački matematičar, astronom i sistematičar Beselovih funkcija (koje je otkrio Danijel Bernuli). Bio je savremenik Karla Gausa, koji je takođe bio matematičar i astronom. Asteroid 1552 Besel nazvan je u njegovu čast.

Biografija

Besel je rođen u Mindenu, u Minden-Ravensbergu, kao sin građanskog službenika. Sa 14 godina, Besel je šegrtovao u koncernu za uvoz i izvoz, Kulenkamp. Uskoro je postao računovođa te kompanije. Pošto je poslovanje zavisilo od trgovačkih brodova, Besel je iskoristio svoja matematička znanja za rešavanje problema u navigaciji. Ovo je zauzvrat dovelo do interesovanja za astronomiju kao načinu za određivanje geografske dužine.

Besel je zadobio pažnju velikog nemačkog astronoma tog doba, Hajnriha Vilhelma Olbersa, napravivši finije orbitalne proračune za Halejevu kometu. Za dve godine, Besel je napustio Kulenkamp i postao asistent u opservatoriji u Lilijentu u blizini Bremena. Tamo je radio na zvezdanim posmatranjima Džejmsa Bredlija i odredio je precizne pozicije za 3.222 zvezde.

Ovaj Beselov rad privukao je značajnu pažnju i kralj Frederik Vilijam III Pruski postavio je dvadesetšestogodišnjeg Besela za direktora Kenigsberške opservatorije. Tamo je objavio tabele atmosferske refrakcije zasnovane na Bredlijevim posmatranjima, zbog kojih je dobio Lalandovu nagradu od Francuskog instituta. Besel je mogao da odredi tačnu poziciju preko 50.000 zvezda tokom svog vremena u Kenigsbergu.

Sa ova dva dela iza sebe, Besel je uspeo da postigne uspeh po kom se i danas ovaj naučnik najčešće pamti: Beselu je pripisano da je prvi koristio paralaksu za izračunavanje udaljenost do neke zvezde. Astronomi su neko vreme verovali da će paralaksa pružiti prvu tačnu meru međuzvezdanih razdaljina – zapravo, 1830-ih godina, postojalo je jako rivalstvo među astronomima u tome ko će prvi tačno izmeriti zvezdanu paralaksu. Godine 1838, Besel je pobedio, objavivši da 61 Labud ima paralaksu od 0,314 lučne sekunde, što je, s obzirom na prečnik Zemljine orbite, značilo da je zvezda udaljena oko 3 parseka. Ubrzo posle Beselovog otkrića, Fridrih Georg Vilhelm Struve i Tomas Džejms Henderson iste godine su izmerili paralakse zvezda Vega i Alfa Kentaur.

Pored pomoći u utvrđivanju paralakse 61 Labuda, Beselova precizna merenja omogućila su mu da uoči odstupanja u kretanju Sirijusa i Prokiona, za koja je ustanovio da su prouzrokovana gravitacionim privlačenjem nevidljivih pratilaca. Njegova objava o Sirijusovom „tamnom pratiocu“ 1844. godine bila je prva tačna tvrdnja vezana za do tada neposmatranog pratioca pozicionim merenjem, što je kasnije dovelo do otkrića zvezde Sirijus B.

Iako nije imao univerzitetsko obrazovanje, Besel je bio velika ličnost u astronomiji tokom svog života. Izabran je za člana Kraljevskog društva, a najveći krater na površi Meseca Mare serenitatis nazvan je po njemu.

Besel je dobio Zlatnu medalju kraljevskog astronomskog društva 1841. godine. Umro je u Kenigsbergu od raka 1846. godine.

Spoljašnje veze

• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Fridrih Besel”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
• Fridrih Besel na sajtu MGP (jezik: engleski)