Friman Dajson

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Friman Dajson
Dajson na seminaru fondacije Long Now u San Francisku, Kalifornija, 2005. god.
Lični podaci
Datum rođenja(1923-12-15)15. decembar 1923.
Mesto rođenjaKrovtorn, Berkšir, Engleska,
Datum smrti28. februar 2020.(2020-02-28) (96 god.)
Mesto smrtiPrinston, Nju Džerzi, Sjedinjene Države
DržavljanstvoVelika Britanija, Sjedinjene Američke Države
ObrazovanjeUniverzitet u Kembridžu Univerzitet Kornel[1]
Porodica
SupružnikVerena Huber Dajson (1950—1958)[2] Ima Jung (1958)
DecaEster Dajson, Džordž Dajson, Doroti Dajson, Mia Dajson, Rebeka Dajson, Emili Dajson
Naučni rad
PoljeFizika, matematika
InstitucijaKraljevsko ratno vazduhoplovstvo

Institut za više studije Univerzitet u Birmingemu

Univerzitet Kornel
MentoriHans Bet
Poznat poProtivnik upotrebe nuklearnog oružja

Projekt Orion

TRIGA
NagradeČlan britanskog Kraljevskog društva[3] (1952)

Hajnemanova nagrada (1965)

Lorencova medalja (1966)

Hjuzova medalja (1968)

Harvejeva nagrada (1977)

Vulfova nagrada (1981)

Endru Gemant nagrada (1988)

Mateuči medalja (1989)

Orsted medalja (1991)

Enriko Fermi nagrada (1993)

Templton nagrada (2000)

Pomerančuk nagrada (2003)

Henri Poenkare nagrada (2012)
Zvanični veb-sajt
http://www.sns.ias.edu/dysonwww.ias.edu/sns/dyson
Uzori - Ričard Fejnman[4], Abram Samolovič Bezikovič[5]

Friman Džon Dajson (engl. Freeman John Dyson; 15. decembar 1923 — 28. februar 2020) bio je britansko-američki fizičar i matematičar. Bavio se kvantnom elektrodinamikom, fizikom čvrstog stanja, astronomijom i nuklearnim inženjerstvom.[6] Teoretisao je nekoliko pojmova koji nose njegovo ime, kao što su Dajsonova transformacija, Dajsonovo drvo, Dajsonove serije i Dajsonova sfera.

Bio je profesor u Institutu za napredne studije u Prinstonu, posetioc Koledža Ralston,[7] i član Odbora sponzora Biltena atomskih naučnika.[8]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen je 15. decembra 1923. godine u Krovtornu, u Berkširu. Friman Dajson je bio sin engleskog kompozitora Džordža Dajsona, koji je kasnije bio nominovan za viteza. Njegova majka diplomirala je prava, a nakon Dajsonovog rođenja, radila je kao socijalni radnik.[9] Iako do početka 20. veka nije bilo poznato da su u srodstvu, Dajson se odmalena ugledao na astronoma Frenka Votstona Dajsona, čija je prihvaćenost uticala na njegovu zainteresovanost za nauku.[10] Već sa 5 godina, računao je broj atoma u Suncu.[11] Kao dete, interesovali su ga veliki brojevi i Sunčev sistem, i na njega je snažno uticala knjiga Men of mathematics koju je napisao Erik Templ Bel.[12] Politički, Dajson je govorio da je bio odgajan kao socijalista.[13]

Od 1936. do 1941. godine, Dajson je bio učenik na Vinčester koledžu, gde je njegov otac dirigovao orkestrom. Sa 17 godina, studirao je matematiku sa G. H. Hardijem na Triniti koledžu, u Kembridžu (gde je dobio stipendiju sa 15 godina) a sa 19 godina mu je bio dodeljen ratni posao na Odeljenju za operaciona istraživanja (ORS) pod Bombarderske komande Kraljevskog vazduhoplovstva,[14] gde je razvio analitičke metode za pomoć Kraljevskom vazduhoplovstvu u bombardovanju Nemačke za vreme Drugog svetskog rata.[14] Posle rata, Dajson je ponovo bio primljen na Triniti koledž u Kembridžu, gde je diplomirao na matematici[15]. Od 1946. do 1949. godine, radio je na Triniti koledžu kao saradnik, zauzimajući prostorije odmah ispod filozofa Ludviga Vitgenštajna, koji je dao ostavku 1947. godine.[16] Godine 1947. Dajson je objavio dva rada o teoriji brojeva.[17][18] Prijatelji i kolege opisivali su ga kao stidljivog čoveka koji retko skreće pažnju na sebe, drugačijeg, sa običajem da kontrira, što su njegovi prijatelji smatrali prijatnim i osvežavajućim, dok su suparnici bili ogorčeni time. „ Imam osećaj kada se formira konsenzus, kao led na jezeru, da će Dajson dati sve od sebe da odlomi deo leda”, rekao je Stiven Vajnberg o njemu. Dajsonov prijatelj, neurolog, rekao je "Omiljena Frimanova reč o kreativnosti i bavljenju naukom je subverzivnost. Verovao je da je bitno ne samo biti ortodoksan, već subverzivan, i takav je bio ceo svoj život.[19] "

Dostignuća[uredi | uredi izvor]

Biotehnologija i genetski inžinjering[uredi | uredi izvor]

Dajson radosno priznaje da su i njegove sposobosti proricanja zaslužne, ali da je „bolje pogrešiti nego biti nejasan”.[20]

Moja knjiga Sunce, genom i Internet (1999) daje viziju zelene tehologije obogaćenih sela širom sveta i zaustavljanja migracija iz sela u velike gradove. Tri komponente ove vizije su ključne: sunce kao izvor energije gde je ona neophodna, genom koji uključuje biljke koje mogu svetlosnu energiju da konvertuju u hemijsko gorivo efikasno i jeftino i Internet koji bi omogućio prevazilaženje intelektualne i ekoomske izolacije ruralih naselja. Sa sve tri komponente na jednom mestu, svako selo u Africi bi moglo da oseća blagodeti civilizacije.[21]

"Kako bi se odgovorilo na potrebe čovečanstva za materijalima, nije dovoljno da tehologija bude lepa, već i jeftina."[22]

Poreklo života[uredi | uredi izvor]

Dajson zastupa koncept dualnog porekla: prvo su formirane ćelije, potom enzimi i, na kraju, mnogo kasnije, geni. Ovo je prvi put objavljeno od strane Aleksandra Oparina.[23] Dž. B. S. Haldejn je nezavisno razvio sličnu teoriju.[24] Dajson je uprostio problem govoreći da se život razvijao u dve faze, vremenski veoma razdvojene. On smatra da je veoma malo verovatno da su se geni razvili odjednom, tokom jednog procesa, zbog biohemije. Današnje ćelije sadrže adenozin-trifosfat, ATP, i adenozin-5`-monofosfat, AMP, koji podsećaju jedan na drugog, ali imaju u potpunosti drugačije funkcije. ATP prenosi energiju unutar ćelije, dok je AMP geo ribonukleinske kiseline i genetskog aparata. Dajson pretpostavlja da su u primitivnim ćelijama, koje sadrže ATP i AMP, RNK i replikacija nastale slučajno zbog velike sličnosti AMP i RNK. On pretpostavlja da je AMP dobijan kada molekul ATP izgubi dve fosfatne grupe, a jedna ćelija je negde podlegla Ajgenovom eksperimentu i proizvela RNK.

Nažalost, ne postoje direktni dokazi za koncept dualnog porekla, zbog toga što jednom kada se gen razvije, on u potpunosti potisne prethodno prisutne forme života. U dalekoj prošlosti, ćelije su verovatno bile velike kapljice vode, koje su zajedno držale samo sile površinskog napona, u kolima se dešavaju hemijske reakcije i prepune enzima, kao i primitivni oblik replikacije. Kada bi kapljica tečnosti postale isuviše velike, podelile bi se na dva dela. Brojni složeni molekuli nastajali su u njima i verovatnoća da se geni razviju u njima bila je mnogo veća nego u prebiotskom okruženju.[25]

Umetnički prikaz Dajsonovih prstenova, koji formiraju Dajsonov roj ili Dajsonovu sferu.

Dajsonova sfera[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Dajsonova sfera

Godine 1960, Dajson je napisao članak za časopis „Science”, pod naslovom „Potraga za veštačkim infracrvenim zračenjem zvezda”.[26] Tu je postavio teoriju po kojoj bi tehnološki napredna civilizacija vanzemaljaca potpuno okružila matičnu zvezdu veštačkim omotačem u cilju prikupljanja što veće količine energije. U ovom procesu Dajsonova sfera bi isijavala veliku količinu infracrvenog zračenja. Tako bi jedna od metoda potrage za vanzemaljcima bila potraga za velikim objektima koji isijavaju infracrveno zračenje elektromagnetnog spektra.

Treba očekivati, da će nekoliko hiljada godina od početka industrijskog razvoja, svaka inteligentna vrsta nastanjivati veštačku biosferu koja će potpuno okruživati njihovu matičnu zvezdu.[27]

Dajson je zamišljao ovakvu strukturu kao oblak svemirskih stanica veličine asteroida, iako je pisci naučne fantastike radije zamišljaju kao čvrstu strukturu. Bilo kako bilo takva struktura se često naziva Dajsonova sfera iako je on koristio izraz oklop. Dajson kaže da je u članku koristio izraz veštačka biosfera u značenju staništa, a ne oblika. Koncept oklopa koji prikuplja energiju postavio je nekoliko decenija ranije Olaf Stejpldon u svom romanu „Zvezdotvorac” iz 1937. godine za šta mu je Dajson javno odao priznanje.[28][29]

Dajsonovo drvo[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Dajsonovo drvo

Dajson je takođe zamislio Dajsonovo drvo, genetski modifikovanu biljku koja ima mogućnost da raste na kometi. Njegova ideja bila je da je moguće modifikovati komete tako da sadrže prostore ispunjene vazduhom, stvarajući samoodrživa staništa za čovečanstvo u spoljašnjem Sunčevom sistemu.

Drveće bi moglo da gradi staklene bašte… Baš kao što kornjače prave oklope, polarni medvedi krzno, a polipi koralne grebene u tropskim morima. Sunce bi moglo da greje ovo drveće, a ono bi čuvalo kiseonik koji proizvodi putem fotosinteze. Staklena bašta bi bila napravljena od debele opne koja bi obezbeđivala toplotnu izolaciju, sa malim prozorima za propuštanje svetlosti. Izvan opne postojao bi niz sočiva koja bi usmeravala sunčeve zrake u unutrašnjost… Grupe staklenih bašti rasle bi zajedno formirajući staništa za druge biljne i životinjske vrste.[30]

Svemirske kolonije[uredi | uredi izvor]

Na osnovu istorijskih istraživanja troškova putovanja broda Mejflauer i emigracije Mormona u Jutu koja sam do sada odradio, mislim da bi bilo moguće otići u svemir sa mnogo manjim troškovima. Ciljani troškovi bili bi od 40.000 dolara po osobi i oni bi u realnoj monetarnoj vrednosti mogli da se porede sa kolonizacijom Amerike. Ukoliko se to ne bi svelo na ovakav nivo, onda mi to ne bi bilo ni interesantno jer u tom slučaju odlazak u svemir bio bi luksuz koji bi samo vlade mogle da priušte sebi.[31]

Dajsona interesuje odlazak u svemir još od detinjstva, naročito nakon čitanja naučnofantastične klasike Olafa Stejpldona „Tvorac Zvezda“. U mladosti on je radio za Dženeral Atomiks na Orionu svemirskoj letelici nuklearnog pogona. Nadao se da će Projekat Orion dovesti čoveka na Mars do 1965. godine, a na Saturn do 1970. Bio je nezadovoljan duže od četvrt veka načinom na koji je vlada rukovodila putovanje u svemir.

Problem je naravno u činjenici da nemaju prava na neuspeh. Pravila igre su ta da ne rizikuješ, jer ako ne uspeš onda će verovatno ceo program biti izbrisan.[31]

On se i dalje nada da postoji jeftino putovanje u svemir, ali ga razočarava to što čeka da privatnici razviju nešto novo i jeftino.

Nijedan zakon fizike ili biologije ne brani jeftina putovanja i naseljavanje širom Sunčevog sistema i dalje. Ali, nije moguće predvideti koliko će to potrajati. Predviđanja tačnih datuma budućih dostignuća su očigledno netačna. Ja pretpostavljam da će doba jeftinih misija bez čoveka biti u sledećih pedeset godina. Razumno je očekivati da će otprilike toliko vremena i nama trebati da naučimo da uzgajamo toplokrvne biljke.[32]

Dajson je takođe predložio da koristimo svemirske kolonije nastale bioinžinjeringom kako bismo kolonizovali Kuiper kaiš na spoljnim ivicama našeg Sunčevog sistema. Predložio je da se stanište može razviti iz spora očvrsnulih u svemiru. Te kolonije bi nakon toga mogle da se greju velikim reflektorom koji bi osvetlio lišće biljke i fokusirao se na dotadašnje slabo svetlo koje je padalo na koloniju koja se uzgaja. Ovo je ilustrovao Pet Roulings i nalazi se na naslovnoj strani časopisa Nacionalno Svemirsko Udruženje Ad Astra.

Svemirska istraživanja[uredi | uredi izvor]

Direktna potraga za životom u okeanu Evrope danas bi bila preskupa. Udari na Evropu nam daju lakši način da potražimo dokaze o životu na njoj. Svaki put kada se veliki udar dogodi na Evropi, ogromna količina vode se pljusne iz okeana u prostor oko Jupitera. Deo vode isparava, a deo se kondenzuje u sneg. Stvorenja koja žive u vodi dovoljno daleko od udara imaju šansu da budu poslata u svemir netaknuta i da se brzo zamrznu. Prema tome, jednostavan način za traženje dokaza o životu u okeanu Evrope je traženje zamrznute ribe u prstenu svemirskog otpada koji kruži oko Jupitera.

Zamrznuta riba koja kruži oko Jupitera zvuči nestvarno, ali priroda u biološkom području je često nestvarna. Obično maštovitija od nas. … Da bismo imali najbolje šanse za uspeh, treba da budemo otvoreni za sve mogućnosti.[33]

Dajsonova večita inteligencija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Dajsonova večita inteligencija

Dajson je izneo teoriju da inteligentna bića mogu biti sposobna da razmišljaju o beskonačnom broju misli u otvorenom / proširivom univerzumu.

Dajsonova transformacija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Dajsonova transformacija

Dajson takođe ima zasluge u teorijskoj matematici. Njegov koncept „Dajsonova transformacija” doveo je do jedne od najvažnijih lema teoreme Olivijea Ramarea: da se svaki parni ceo broj može napisati kao suma ne više od šest prostih brojeva.

Dajsonove serije[uredi | uredi izvor]

Dajsonove serije, formalno iterativno rešenje eksplicitno vremenski zavisne Šredingerove jednačine, i odgovarajući vremenski operator θ, entitet od osnovnog značaja u matematičkoj formulaciji kvantne mehanike, imenovani su po Dajsonu.

Friman Dajson 2007. godine na Institutu za napredne nauke.

Kvantna fizika i prosti brojevi[uredi | uredi izvor]

Dajson i Hju Montgomeri, zajedno su otkrili zanimljivu povezanost kvantne fizike i Montgoverijeve pretpostavke o nulama Zeta funkcije. Prosti brojevi 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19… opisani su Rimanovom Zeta funkcijom. Dajson je pre toga opisao kvantnu fiziku baziranu na nizovima nasumičnih brojeva. Montgomeri i Dajson su otkrili da su sopstvene vrednosti ovih matrica raspodeljene u skladu sa Montgomerijevom pretpostavkom o netrivijalnim nulama Zeta funkcije.[34] Endru Odlički je potvrdio pretpostavku pomoću kompjutera, koristeći Odličko-Šonagov algoritam da izračuna višestruke nule. Dajson je prepoznao ovu povezanost zahvaljujući pitanju o teoriji brojeva, koje mu je Montgomeri jednom postavio. Dajson je objavio rezultate 1947. godine u teoriji brojeva, dok je njegov kolega na Triniti koledžu, u Kembridžu, uspeo da razume Montgomerijevo pitanje. Da Montgomeri te nedelje nije posetio Institut za napredne studije, ova veza možda ne bi bila otkrivena.

U prirodi postoje jednodimenzionalna, dvadimenzionalna i tridimenzionalna kvazikristala. Matematičari definišu kvazikristal kao skup diskretnih tačaka čija je Furijeova transformacija takođe predstavlja skup diskretnih tačaka. Odličko je izvršio obimne proračune Furijeove transformacije netrivijalnih nula Zeta funkcije, i došao je do zaključka da one formiraju jednodimenzionalni kvazikristal. To zapravo sledi iz Rimanove hipoteze.

Stavovi[uredi | uredi izvor]

Klimatske promene[uredi | uredi izvor]

Dajson se slaže da antropogeno globalno zagrevanje postoji: „jedan od najvažnijih uzroka zagrevanja jeste povećanje ugljen-dioksida u atmosferi koje je rezultat našeg sagorevanja fosilnih goriva kao što su nafta, ugalj i prirodni gas.”[35] Međutim on veruje da su postojeći modeli simulacije klimatskih modela zato što ne uračunavaju neke važne faktore, i stoga rezultati imaju isuviše grešaka da mi mogli da pouzdano predvide buduće trendove.

Modeli rešavaju jednačinu dinamike fluida i oni veoma dobro odrađuju opisivanje kretanja tečnosti u atmosferi i okeanima. Loše opisuju oblake, prašinu, hemijske i biološke karakteristike polja, farmi i šuma. Oni ne počinju da opisuju stvaran svet u kome živimo…[35]

I 2009. godine:

Ono što se događa u poslednjih 10 godina je sve veća neusaglašenost između onoga što posmatramo i predviđamo. Sada je jasno da su modeli pogrešni ali to nije bilo tako jasno pre 10 godina.[36]

On je među potpisnicima pisma upućenog UN u kome se kritikuje Međuvladin Panel o Klimatskim Promenama[37][38] i takođe kritikuje izopštavanje onih naučnika čiji se stavovi razlikuju od opšte priznatog naučnog mišljenja o klimatskim promenama, tvrdeći da je „jeretizam” u čitavoj istoriji bio važna snaga u vođenju naučnog napretka. „Jeretici koji preispituju dogmu su potrebni… i ja sam ponosan time što me smatraju jeretikom. Svetu oduvek trebaju jeretici koji bi izazivali jednoumlje koje preovlada.”[35]

Dajsonovi pogledi na globalno zagrevanje su strogo kritikovani. Kao odgovor tome on ističe „moje suprotstavljanje propagandi globalnog zagrevanja nisu vezane za tehničke činjenice, o kojima i ne znam mnogo, već su pre svega upućeno protiv načina na koji se ti ljudi ponašaju kao i na njihovu netoleranciju na mnoge kritike koje su im upućene.”[39]

Godine 2008, on je utemeljio, sada uobičajenu, upotrebu termina „globalno zagrevanje” kao sinonim za globalne antropogene klimatske promename, pozivajući se na „merenja koja su transformisala globalno zagrevanje od nejasne teorijske spekulacije u preciznu opsevacionu nauku.”[40]

Međutim, on je tvrdio da politički napori za smanjenje uzroka klimatskih promena odvlače pažnju od drugih globalnih problema koji bi trebalo da imaju prioritet:

Ne kažem da zagrevanje ne izaziva probleme; očigledno izaziva i trebalo bi da pokušamo da to shvatimo. Kažem da su problemi preuveličani. Oni odvlače novac i pažnju sa drugih problema koji su mnogo hitniji i važniji. Siromaštvo, zarazne bolesti, javno obrazovanje i javno zdravlje. Da ne spominjemo očuvanje živih bića na kopnu i u okeanima.[41]

U članku za dnevne novine Boston Gloub 3. decembra 2015. napisao je:

Ekološki pokret je otet od strane hrpe klimatskih fanatika, koji su privukli pažnju javnosti sa strahovitim pričama.

Kina i Indija imaju jednostavan izbor. Ili će se obogatiti, sagorevanjem ogromnih količina uglja, i izazvati veliko povećanje ugljen-dioksida u atmosferi, ili ostati siromašni. Nadam se da će izabrati da se obogate. …

Dobra vest je da je glavni efekat ugljen-dioksida … učiniti planetu zelenijom, hranivši rast zelenih biljaka svih vrsta [i] povećavajući plodnost farmi i polja i šuma[42].

Otkako se 1970-ih zanimao za klimatske studije, Dajson je sugerisao da se količine ugljen-dioksida u atmosferi mogu kontrolisati sadnjom brzorastućih stabala. On izračunava da bi za potpuno uklanjanje ugljenika iz atmosfere trebalo trilion stabala.[43][19]

U intervjuu iz 2014. godine, rekao je: „Uveren sam da ne razumemo klimu … Trebaće mnogo napornog rada pre nego što se to pitanje reši.”[12]

Član je akademskog savetodavnog saveta Fondacije za politiku globalnog zagrevanja, istraživačkog centra za klimatske skeptike kojim predsedava Najdžel Louson.[44]

Priznanja i nagrade[uredi | uredi izvor]

Knjige[uredi | uredi izvor]

  • Symmetry Groups in Nuclear and Particle Physics, 1966 (Academic-oriented text)
  • Interstellar Transport, Physics Today 1968
  • Dyson, Freeman (1979). Disturbing the Universe. Basic Books. ISBN 978-0-465-01677-8. . Review (scroll down)
  • Weapons and Hope, 1984 (Winner of the National Book Critics Circle Award). Review
  • Origins of Life, 1985. Second edition, 1999. Review
  • Dyson, Freeman J. (1988). Infinite in All Directions. Penguin Books. ISBN 978-0-14-014482-6. . Review
  • From Eros to Gaia, 1992
  • Selected Papers of Freeman Dyson, (Selected Works up to 1990) American Mathematical Society, 1996.
  • Imagined Worlds. Harvard University Press. 1997. ISBN 978-0-674-53908-2. . Review
  • The Sun, the Genome and the Internet, 1999. Review
  • L'importanza di essere imprevedibile, Di Renzo Editore, 2003
  • The Scientist as Rebel, 2006. Review
  • Dyson, Freeman J. (2007). Advanced Quantum Mechanics. World Scientific. ISBN 978-981-270-661-4. . Freely available at: arXiv: quant-ph/0608140. (Dyson's 1951 Cornell lecture notes transcribed by David Derbes)
  • A Many-Colored Glass: Reflections on the Place of Life in the Universe, University of Virginia Press, 2007. Review
  • Birds and Frogs: Selected Papers, 1990—2014, World Scientific Publishing Company, 2015.
  • Maker of Patterns: an Autobiography Through Letters, Liveright/W.W. Norton, 2018.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dyson, Freeman. „Alma Mater”. Web of Stories. Arhivirano iz originala 25. 07. 2023. g. Pristupljeno 17. 03. 2019. 
  2. ^ „Obituary of Verena Huber-Dyson”. Moles Farewell Tributes. 12. 3. 2016. Arhivirano iz originala 26. 08. 2016. g. Pristupljeno 3. 12. 2017. 
  3. ^ „Professor Freeman Dyson FRS”. London: Royal Society. Arhivirano iz originala 16. 11. 2015. g. 
  4. ^ „FREEMAN DYSON | School of Natural Sciences”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2020. g. Pristupljeno 16. 03. 2019. 
  5. ^ Dyson, Freeman. „Influences”. 
  6. ^ „BBC News | SCI/TECH | Scientist wins $1m religion prize”. news.bbc.co.uk. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  7. ^ „Ralston College”. Ralston College (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  8. ^ „Board of Sponsors”. Bulletin of the Atomic Scientists (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  9. ^ „Arhivirana kopija”. www.wildriverreview.com. Arhivirano iz originala 14. 10. 2018. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  10. ^ Dajson, Friman (1992). Od Erosa do Gaie. 
  11. ^ Najveće misterije hladnog rata: Američka interplanetarna svemirska letelica (projekat Orion) (video) — BBC 4
  12. ^ a b Lin, Thomas (31. 3. 2014). „At 90, Freeman Dyson Ponders His Next Challenge”. Wired. ISSN 1059-1028. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  13. ^ Ghodsee, Kristen (20. 2. 2015). Book sources (na jeziku: engleski). Duke University Press. ISBN 978-0-8223-5823-7. 
  14. ^ a b Dyson, Freeman. „A Failure of Intelligence”. MIT Technology Review (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  15. ^ „FREEMAN DYSON | School of Natural Sciences”. www.sns.ias.edu. Arhivirano iz originala 04. 03. 2020. g. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  16. ^ Dyson, Freeman (8. 11. 2012). „What Can You Really Know?” (na jeziku: engleski). ISSN 0028-7504. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  17. ^ "The Approximation to Algebraic Numbers by Rationals, " Acta Mathematica (Uppsala), 89. 1947. str. 225.—240.
  18. ^ "On Simultaneous Diophantine Approximations, " Proceedings of the London Mathematical Society, Series 2, 49. 1947. str. 409.—420.
  19. ^ a b Dawidoff, Nicholas (25. 3. 2009). „The Civil Heretic – Freeman Dyson – Profile”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  20. ^ Dyson, F. J. (1999). The Sun, the Genome, and the Internet. 
  21. ^ Dyson, Freeman (19. 7. 2007). „Our Biotech Future” (na jeziku: engleski). ISSN 0028-7504. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  22. ^ Dyson, F. J. (1979). "The Greening of the Galaxy" in Disturbing the Universe. Harper & Row. ISBN 9780060111083. 
  23. ^ Oparin, A. I. (1924). The Origin of Life. Russia: Moscow Worker publisher. 
  24. ^ Haldane, J.B.S. (1929). The Origin of Life. The Rationalist Annual. 
  25. ^ Dyson, Freeman (1999). Origins of Life. Cambridge University Press. ISBN 9780521626682. 
  26. ^ Dyson, Freeman J. (3. 6. 1960). „Search for Artificial Stellar Sources of Infrared Radiation”. Science (na jeziku: engleski). 131 (3414): 1667—1668. Bibcode:1960Sci...131.1667D. ISSN 0036-8075. PMID 17780673. S2CID 3195432. doi:10.1126/science.131.3414.1667. Arhivirano iz originala 27. 07. 2018. g. Pristupljeno 17. 03. 2019. 
  27. ^ „INTERVIEW: Freeman Dyson (October 1978)”. 7. 12. 1998. Arhivirano iz originala 07. 12. 1998. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  28. ^ „Living Through Four Revolutions | Perimeter Institute”. www.perimeterinstitute.ca. Arhivirano iz originala 19. 04. 2020. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  29. ^ Dyson, Freeman J. (1979). Disturbing the Universe. Basic Books. str. 211. ISBN 978-0-465-01677-8. , „Some science fiction writers have wrongly given me the credit of inventing the artificial biosphere. In fact, I took the idea from Olaf Stapledon, one of their own colleagues”
  30. ^ „Warm-Blooded Plants and Freeze-Dried Fish by Freeman J. Dyson”. www.theatlantic.com. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  31. ^ a b Category:CS1 maint: Unfit url (na jeziku: engleski), 1. 8. 2016, Pristupljeno 12. 3. 2019 
  32. ^ „Warm-Blooded Plants and Freeze-Dried Fish by Freeman J. Dyson”. www.theatlantic.com. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  33. ^ „Warm-Blooded Plants and Freeze-Dried Fish by Freeman J. Dyson”. www.theatlantic.com. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  34. ^ Dyson, Freeman J. (1. 11. 1962). „A Brownian-Motion Model for the Eigenvalues of a Random Matrix”. Journal of Mathematical Physics. 3 (6): 1191—1198. Bibcode:1962JMP.....3.1191D. ISSN 1527-2427. doi:10.1063/1.1703862. 
  35. ^ a b v „HERETICAL THOUGHTS ABOUT SCIENCE AND SOCIETY | Edge.org”. www.edge.org. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  36. ^ Andrew Orlowski 11 Oct 2015 at 23:00 tweet_btn(). „Top boffin Freeman Dyson on climate change, interstellar travel, fusion, and more”. www.theregister.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  37. ^ „Over 100 Prominent Scientists Warn UN Against 'Futile' Climate Control Efforts – Press Releases – U.S. Senate Committee on Environment and Public Works”. 11. 9. 2016. Arhivirano iz originala 11. 09. 2016. g. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  38. ^ „Wiggles « Open Mind”. 17. 12. 2009. Arhivirano iz originala 17. 12. 2009. g. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  39. ^ Freeman Dyson (na jeziku: engleski), 25. 2. 2019, Pristupljeno 12. 3. 2019 
  40. ^ Dyson, Freeman (12. 6. 2008). „The Question of Global Warming” (na jeziku: engleski). ISSN 0028-7504. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  41. ^ „University of Michigan”. 31. 8. 2006. Arhivirano iz originala 31. 08. 2006. g. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  42. ^ „Freeman Dyson: Misunderstandings, questionable beliefs mar Paris climate talks – The Boston Globe”. BostonGlobe.com. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  43. ^ Dyson, Freeman J. (1977). „Can we control the carbon dioxide in the atmosphere?”. Energy. 2 (3): 287—291. doi:10.1016/0360-5442(77)90033-0. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  44. ^ „Academic Advisory Council | The Global Warming Policy Foundation (GWPF)”. www.thegwpf.org. 15. 10. 2012. Pristupljeno 16. 3. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dyson, Freeman J. (1979). Disturbing the Universe. Basic Books. str. 211. ISBN 978-0-465-01677-8. 
  • Dajson, Friman (1992). Od Erosa do Gaie. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Friman Dajson na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фриман_Дајсон&oldid=27675298”