Frinih

Frinih (grč. Φρύνιχος) je helenski književnik i najznamenitiji tragičar pre Eshila. Živeo je krajem 6. i početkom 5. veka p. n. e. Rođen je u Atini, a pretpostavlja se da je umro na Siciliji. Zna se da je pobedio sa svojim tragedijama u 67. olimpijadi, između 511. i 508. p. n. e.

Značaj

Frinih je prvi uveo ženske likove u tragediju tj. maske za ženske likove, jer su glumili samo muškarci. Suida tvrdi da je Frinih izumeo trohejske tetrametre. U stvari, odlomci njegovih tragedija su najstariji sačuvani tragičarski tekstovi u kojima je korišćen trohejski tetrametar, pa su Suida i drugi helenski istraživači smatrali da ih je on sam smislio.

Frinih je dve svoje tragedije zasnovao na savremenim događajima. U Zauzeću Mileta on govori o padu tog važnog grada u ruke Persijanaca, a u Feničankama slavi pobedu udruženih grčkih gradova u bici kod Salamine. Na taj način on je iskoračio iz ustaljene tradicije da se građa za tragedije crpi samo iz mita, što je kasnije učinio i Eshil u tragediji Persijanci. Moguće je da je Frinih uticao na Eshila da i on napiše tragediju zasnovanu na istorijskom događaju.

Koliko je obrada savremenih događaja bila novina u tadašnjoj tragediji svedoči i Herodot. Kada je Frinih napisao i prikazao Zauzeće Mileta gledaoci su briznuli u plač, jer ih je podsetio na težak poraz i činjenicu da nisu pomogli Milećanima u bici protiv Persijanaca 495. godine p. n. e. Frinih je kažnjen, morao je da plati hiljadu drahmi, a naređeno je i da niko više ne sme da prikazuje slične drame.

Pitanje autorstva

Suida kaže da je Frinih napisao devet drama, ali navodi natpise samo njih sedam. Među njima nema ni Zauzeća Mileta ni Feničanki. On spominje još jednog Friniha, tragičnog pesnika. Fridrih Gotlib Velker smatra da su oba Friniha u stvari jedna ista osoba i za njim se povode ostali istraživači. Pored toga, Hesihije navodi Frinihovu tragediju Tantal koju Suida ne spominje.

Osobine Frinihovih tragedija

U Aristofanovo vreme Frinih važi za najstarijeg tragičara. Sam Aristofan u svojim komedijama hvali njegovu umetnost:

  „Од нас је као пчела Фриних сисао плод својих амбросијских песама,
   свагда доносећи кући слатку песму“ (Птице)

  „Гле, Фриниха - за њега већ си чуо ти,
   сам беше леп и лепо се одевао,
   па отуда и драме беху лепе му“ (Тесмофоријазусе)

Frinihove tragedije odlikuje umetnički doteran govor. Prave radnje i dalje nema mnogo, jer je bio samo jedan glumac koji je jedino mogao da razgovara sa horovođom, ali su zato posebno umetnički uspele horske pesme.

Vidi još

• Antička tragedija
• Polifrasmon

Literatura

• Istorija helenske književnosti, Miloš N. Đurić, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003