Hazdrubal Lepi

Hazdrubal Lepi (oko 270—221. p. n. e.) je bio kartaginski vojskovođa i političar. Bio je zet Hamilkara Barke. Vladao je kao guverner novoosvojenih provincija u Iberiji od 229. p. n. e. do 221. p. n. e. Veštom diplomatijom učvrstio je i proširio novoosvojene teritorije. Osnovao je glavni grad novih provincija Novu Kartaginu. Sklopio je 226. p. n. e. sporazum sa Rimskom republikom, po kome je reka Ebro postala granica između dve sile. Nakon što ga je 221. p. n. e. ubio jedan keltski najamnik nasledio ga je Hanibal.

Savez sa Barkom

Pretpostavlja se da se rano uključio u politički život Kartagine. Još kao mladić postao je jedan od najistaknutijih vođa demokratske partije u Kartagini u periodu između dva punska rata. Zajednički interesi povezali su ga sa Hanibalovim ocem Hamilkarom Barkom, koga je politički podržavao. Kada je Hamilkar Barka bio optužen od strane političkih neprijatelja uspeo je da se odbrani zahvaljujući podršci vodećih ljudi, a među njima je Hazdrubal Lepi bio najpopularniji. Taj politički savez Hadrubal je učvrstio ženidbom sa Hamilkarovom ćerkom.

Odlazak u Iberiju

Otišao je 237. p. n. e. zajedno sa Hamilkarom Barkom u Iberiju (Španiju). Otišli su u Gadez (Kadiz) i tu je sa Hamilkarom krenuo u osvajački pohod. Hamilkar Barka je pokorivši mnoga iberska plemena položio temelje kartaginjanskoga carstva u Španiji. Kao glavni grad izabrao je Akru Leuku. Posle nekoga vremene po Hamilkarovom nalogu Hazdrubal se vratio u Afriku, gde je učestvovao u pohodu u Numibiji sa ciljem da uguši pobunu. Uspešnim ratovanjem pobedio je i pokorio numiđanska plemena. U završnoj bici poginulo je 8.000 Numiđana, a 2.000 je zarobljeno. Njegov uspeh je sigurno učvrstio prestiž barkidske frakcije u Kartagini. Ne zna se tačno kada se ponovo vratio u Iberiju, ali bio je prisutan 229. p. n. e. kada je ubijen Hamilkar Barka.

Učvršćuje vlast diplomatskim sredstvima

Nakon smrti Hamilkara Barke 229. p. n. e. preuzeo je vlast u kartaginskom delu Španije. Hazdrubal Lepi je sa sobom vodio šuraka Hanibala. Najpre je preduzeo kažnjenički pohod protiv kralja Orisa (Oretana) sve do gornjega toka reke Gvadijane. Zauzeo je 12 njihovih gradova i pokorio ih. Povećavši teritoriju i kontrolu Hazdrubal je imao na raspolaganju 60.000 vojnika, 8.000 konjanika i 200 slonova. Svoju moć je u velikoj meri temeljio na diplomatskim sredstvima. Uspostavio je dobre lične odnose sa velikim brojem lokalnih vođa, a podsticao je poput Aleksandra Velikoga brakove Kartaginjana i Ibera. Hazdrubal je sam dao primer oženivši se ćerkom jednoga iberskoga vođe. Odmah nakon te ženidbe Iberani su priznali Hazdrubala Lepoga kao svoga vrhovnoga komandanta.

Pokušaj uspostavljanja monarhije u Kartagini

Na osnovu velikih i bogatih teritorija na kojima je vladao postao je izuzetno moćan, da je prema Fabiju Piktoru nastojao da se domogne kraljevske vlasti u samoj Kartagini. Taj pokušaj uspostavljanja monarhije desio se nakon pokoravanja Oretana, tj 228/227. p. n. e. Kada to nije uspeo vratio se u Iberiju, gde je vladao kao neprikosnoveni vladar. Iako je Polibije kritikovao tu Piktorovu informaciju ona je ipak verovatna, jer je Hazdrubal vladao u Španiji u velikoj meri nezavisno od vlade u Kartagini, tako da je čak i sporazum sa Rimljanima sklopio bez njihova odobrenja.

Širenje kartaginjanskoga carstva u Iberiji

Osnovao je oko 227. p. n. e. novi grad Novu Kartaginu na mestu današnje Kartagene. Grad se nalazio na poluostrvu sa dve odlične luke, a nedaleko od njega su bili rudnici srebra, koji su bili glavni izvor finansiranja. Nova Kartagina kao baza bila je severnije od pređašnjeg glavnoga sedišta. Zbog toga je iz Kartagine lakše mogao da ide u nove pohode, u osvajanja severnih teritorija. Osvojio je područja u unutrašnjosti i do reke Ebro. Osvojio je mnoge gradove, uključujući Alonis i Alikante, grčke kolonije, koje su pripadale rimskom savezniku Masiliji (Marselju). Po svoj prilici na nagovor Masilije Rimljani su sklopili sporazum sa Hazdrubalom.

Sporazum Rimljana i Hazdrubala

Tokom 226. p. n. e. Hazdrubal je sklopio sporazum sa Rimljanima po kojem ne sme da prelazi reku Ebro. U sporazumu se ne pominje ostali deo Iberijskoga poluostrva. Sporazum su sklopili Hazdrubal i rimska senatska komisija. Kartaginjani su kasnije poricali da su oni potpisali taj sporazum, a to bi značilo da sporazum nije bio ratifikovan u Kartagini. Na taj način Hazdrubalov sporazum nije bio obavezujući za vladu Kartagine, ali Rimljani su tokom krize oko Sagunta insistirali na njegovoj punovažnosti. Rimljani su u vreme sporazuma bili u velikoj krizi. Pretila im je invazija Gala, pa su zbog toga bili spremni na sporazum u Iberiji. Najverovatnije da je sporazum nastao nakon pregovora, koje su Rimljani vodili sa Hazdrubalom na nagovor važnoga rimskoga saveznika Masilije. Masilija je imala mnogo kolonija u Iberiji (Španiji) i po tom sporazumu tri kolonije su ostale pod kartaginskom kontrolom južno od reke Ebro, ali sporazum je obezbeđivao sigurnost mnogo više Masilijinih kolonija severno od reke Ebro. Hazdrubal je u to vreme sa osvajanjima bio još mnogo južnije od reke Ebro, tako da je ostajalo mnogo prostora za ekspanziju.

Smrt

Hazdrubal je proširio kartaginjansku kontrolu u Iberiji do reke Taho. U stvari to je bila granica kartaginjanske dominacije u Iberiji. Ubio ga je u Novoj Kartagini 221. p. n. e. jedan keltski najamnik. Na položaju guvernera kartaginske Iberije nasledio ga je Hanibal.

Vidi još

• Prvi punski rat

Izvori

• Polibije, Istorije
• Tit Livije
• Apijan, Istorija Rima