Hazena

Hazena (češ. házená — „rukomet“) je vrsta igre s loptom, sličan rukometu, velikom rukometu i košarci. Igra se na otvorenom i nastala je u Češkoj 1905. godine. Hazena se u Srbiji više ne igra.

Istorija hazene

Istorija hazene na našim prostorima

Tokom 1921, "Jugoslavija" i B.S.K su imali sekcije za hazenu. Tokom te godine u Beogradu su odigrane samo dve utakmice, između ta dva tima i između B.S.K i "Hakoah" iz Zemuna. Igra je tada bila odomaćena i u Mitrovici, i u nekoliko mesta Hrvatske i Slovenije.

Hazena u Nišu

Ovaj sport je u Nišu i Srbiji danas ugašen. Stare Nišlije su ovaj sport, pre rata zvale rukomet. Čak i posle rata prilikom osnivanja „fiskulturnih“ društava, osnivaju se brojne sekcije za rukomet i košarku, ali su mnogi od osnivača mislili da je to u stvari hazena. Smatralo se da tadašnja nova vlast neće dozvoliti stare strane (okupatorske) nazive. Ako upitamo nekog starog Nišliju "Šta je hazena?" dobićemo odgovor da je to rukomet i košarka. Hazena međutim nije ni rukomet ni košarka.

Od rukometnih sportova u Nišu, u periodu između dva rata, hazena je bila najpoznatija.

Hazenu su igrale samo žene, a utakmice sudili muškarci.

Ovaj sport u Nišu se javlja sredinom tridesetih godina 20. veka. Problem registracija prvih timova u ovom sportu je postojao pošto u to vreme u Srbiji i Jugoslaviji nije postojao sportski savez za ovu igru. Hazena se 18. juna 1923. godine pridružuje Jugoslovenskom lakoatletskom savezu. Godine 1924. se formira Jugoslovenski savez za hazenu, sa svojim podsavezima i njihovim predstavništvima u Beogradu, Velikom Bečkereku, Ljubljani i Zagrebu. Niški hazena timovi su svoje registracije verifikovali u Beogradskom hazena podsavezu.

Hazenu su u Nišu igrale samo žene, dok su je muškarci izbegavali, do te mere, da je "ne bi igrali pa da im je neko plaćao za to". Dok za Niš hazena ostaje isključivo kao ženska igra, dotle su je u svetu igrali oba pola.

Pouzdano se zna da su u Nišu postojale tri zasebne hazena sekcije, ili tri hazena kluba, a to su: SK „Pobeda“, SK „Radnički“, SK „Grafičar“.

SK „Pobeda“

Sekcija za hazenu SK „Pobeda“ je osnovana 25. avgusta 1928. godine Ova informacija je i ovekovečena u listu „Sportist“, u broju 397. od 20. avgusta 1928. godine. Istog meseca Beogradski hazena podsavez prima sekciju hazene SK „Pobeda“ iz Niša, u svoje okrilje, što se takođe beleži u listu „Sportist“.

RSK „Radnički“

Ova hazena sekcija je u to vreme već igrala utakmice hazene. Hazena sekcija RSK „Radnički“ je služila za odigravanje verifikacionih utakmica drugih sekcija. Postoji podatak da je ova sekcija krajem oktobra 1928. godine odigrala prijateljsku utakmicu sa, u to vreme novoosnovanom hazena sekcijom „Grafičar“ iz Niša.

Specifičnosti hazene

Teren

Hazena - teren: Sastavljen od dva odbrambena polja, središnjeg polja, golmanovog prostora i linije za kazneni (penal) udarac.

Teren za hazenu je pravougaonog oblika, dužine od 48 do 51 m i širine od 30 do 34 m. Teren koji je podeljen na tri trećine sa svakom dužine od 16 m, a ukoliko je teren bio duži, središnji deo igrališta, ili srednja trećina bila bi duža od ostalih trećina. Golmanov prostor je prvobitno bio u obliku pravougaonika, da bi se kasnije promenio u polukružni oblik dimenzija od 6 m u poluprečniku (R=6). Sami golovi su dimenzija 240 cm visine, sa 200 cm širine. Debljina prečki i stativa je od 8 do 10 cm. Pokretni golovi, kao i u malom fudbalu su se mogli pomerati i premeštati po potrebi. Kazneni penal udarac se izvodio sa udaljenosti od 6 m, po čemu i nosi ime „šesterac“.

Pravila

Utakmica se sastojala od dva poluvremena od po 25 minuta. Lopta u igri se može voditi, ali u tom slučaju se na svaka tri koraka mora udariti o tlo, što je dozvoljeno samo dva puta, kako bi igra dobila na dinamici. S druge strane lopta je mogla da se baca u visinu i hvata neograničen broj puta. Da bi se lopta dodala saigraču, pravila nalažu da je taj saigrač udaljen više od dva metra.

Utakmicu je sudio i vodio jedan sudija.

Lopta

Lopta za igru je obima od 62 do 68 cm, težine od 300 do 350 g.

Igrači

Ekipa u hazeni se sastoji od sedam igrača, uključujući i golmana. Za razliku od rukometa u hazeni su timski zadaci tačno raspoređeni, tako da je kretanje igrača na terenu striktno ograničeno. Ovo je uslovljeno samim terenom koji je podeljen na tri trećine. Pored golmana, svaka ekipa je imala još jednog beka (branioca), dva pomagača i tri napadača.

• Golmanovo kretanje je ograničeno i iznosi 16 m, odnosno odbrambenu trećinu terena.
• Bek (branič) se takođe kreće samo u odbrambenoj zoni.
• Pomagači imaju pravo kretanja u odbrambenoj i srednjoj zoni (neutralnoj) zoni.
• Napadači se kraću u srednjoj zoni i zoni napada.

Ovakva postavljena i regulisana pravila igre dozvoljavaju da u zoni napada (odnosno odbrane) istovremeno mogu da se nalaze samo po tri igrača ekipe koja napada (igrači napada) i po tri igrača sa svojim golmanom, ekipe koja se brani u tom trenutku (bek, dva pomagača i golman).

Oprema

Dodatne opreme osim sportskih dresova nema. Što se tiče samih dresova oni se sastoje od jednobojnih majica u gornjem delu, a sto se tiče donjeg dela tu su jednobojne čarape i patike, s razlikom što muškarci nose šortseve, a žene suknje. Ženske suknje su bile iznad kolena, što su navijači sa tribina (dok se u Srbiji hazena još igrala) tražili, navodno da bi se povećala mobilnost i samo kretanje...

Literatura

• Miladin Ilić - Majstor; RUKOMET 1949-1999; Pelikan print, Niš 2000. godine.

Spoljašnje veze

• „Hazena”, ženska igra - "Politika", 28. mart 1922, str. 5 (pravila)