Hakobo Arbenz

Hakobo Arbenz
Arbenz oko 1951. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1913-09-14)14. septembar 1913.
Mesto rođenja	Kecalenango, Gvatemala
Datum smrti	17. januar 1971.(1971-01-17) (57 god.)
Mesto smrti	Meksiko, Meksiko
Državljanstvo	Gvatemala
Profesija	vojno lice, političar
Politička karijera
Politička stranka	Partija revolucionarne akcije
Mandati predsednik Gvatemale 15. mart 1951 — 27. jun 1954. Prethodnik Huan Hose Arevalo Naslednik Karlos Enrike Dijaz de Leon

Hakobo Arbenz Guzman (šp. Jacobo Árbenz Guzmán; Kecalenango, 14. septembar 1913 — Meksiko, 17. januar 1971) bio je gvatemalski pukovnik i predsednik Gvatemale od 1951. godine do 1954. godine. Srušen u državnom udaru organizovanom od strane CIA-e zbog pokušaja da sprovede agrarnu reformu.

Biografija

Rođen je 1913. godine u Kecalenangu kao sin švajcarskog farmaceuta koji se doselio u Gvatemalu 1901. godine. Odrastao je u relativnom blagostanju, ali je njegov otac kasnije postao zavisan od morfijuma, te se porodica zbog nemaštine morala preseliti u ruralni predeo. Hakobo je maštao o tome da upiše ekonomiju ili inženjerstvo, ali je zbog porodične nemaštine na kraju upisao Politehničku školu za vojne kadete, koju je završio 1932. godine. Dve godine kasnije, otac mu je počinio samoubistvo.

Vojna karijera

Od 1932. godine do 1937. godine je služio u nekoliko garnizona širom Gvatemale, kada je dobio mesto predavača na vojnoj akademiji. Godine 1943, bio je promaknut u čin kapetana. Oženio se 1938. godine ćerkom bogatog zemljoposednika, Marijom Vilanovom. Preko svoje supruge upoznao se s marksizmom, koji će kasnije imati uticaja na njegovu politiku tokom predsedničkog mandata.

Gvatemala uoči dolaska Arbenza na vlast

Gvatemala je još od 1890-ih bila pod uticajem volje SAD preko Monroove doktrine. Prema njoj, nakon izbacivanja evropskih kolonijalnih sila iz Amerike, ceo kontinent treba da bude pod patronatom SAD. Gvatemalski diktatori su tako tokom 19. i 20. veka išli na ruku američkim interesima i radili u korist njihovih firmi. Najbrutalniji od tih diktatora bio je Horhe Ubiko, koji je došao na vlast 1930. uz pomoć SAD; imao je veoma razvijenu obaveštajnu mrežu, ubijao političke protivnike, otvoreno zagovarao fašizam, radio je u korist bogataša i zemljoposednika a na štetu seljaštva, mrzio domorodce, predao je američkoj kompaniji United Fruit hiljade hektara zemlje i oslobodio ju plaćanja poreza, i ostalo. Konačno je bio prinuđen da se povuče s vlasti 1. jula 1944. godine usled masovnih protesta intelektualaca i vojske širom zemlje. Među opozicionim oficirima bio je i Arbenz, a oni su u oktobru srušili s vlasti i tročlanu huntu koja je nasledila Ubikoa, te raspisali demokratske izbore naredne godine.

Predsednik

Iznenadna smrt predsedničkog kandidata Fransiska Havijera Arane 1950. godine, ostavila je Arbenza bez ozbiljne konkurencije na izborima 1951. godine, te je on glatko pobedio. Njegova pobeda uzbunila je članove Stejt dipartmenta, jer je nakon izbora obećao „izvući zemlju iz nazadnog feudalizma i preobraziti ju u modernu kapitalističku državu“, te smanjiti uticaj stranih kompanija i osnažiti domaću privredu.

Najvažniji gvatemalski izvozni proizvod i glavni prihod zarade bile su plantaže banana, čiji je najveći deo kontrolisala United Fruit Company. Agrarna reforma bila je glavni zadatak kojeg je Arbenz obećao rešiti tokom mandata. Naime, samo 2% stanovništva bilo je vlasnik preko 70% zemlje u Gvatemali. Agrarna reforma, poznata kao Dekret 900, zvanično je pokrenuta 17. juna 1952. godine. Program je trajao 18 meseci, tokom kojeg je 6.100 km² raspodeljeno preko 100.000 porodica. Arbenz, i sam veliki zemljoposednik preko svoje supruge, predao je seljacima 7 km² svoje zemlje.

Državni udar

U napetoj hladnoratovskoj atmosferi i pod izlikom infiltracije komunizma, CIA je potužila Arbenza da sarađuje sa sovjetskim komunistima čime ugrožava čitavu Zapadnu hemisferu. Iako je Gvatemalska partija rada bila legalizovana i komunisti stekli malo uticaja u sindikatima, kasnije američke istrage pokazale su da Gvatemala nije imala kontakt s Sovjetskim Savezom. Vlada Gvatemale je znala za ove optužbe, te je američke akcije sabotaže kao uvod u potencijalni puč izložila pred konvencijom Organizacijom američkih država 1954. godine. Ohrabrena uspehom puča u Iranu 1953, Ajzenhauerova administracija odobrila je operaciju svrgavanja Arbenza. U podsticanju na puč veliku su ulogu odigrali i zvaničnici kompanije United Fruit, čija je kontrola nad plantažama banana bila ugrožena od strane agrarne reforme. Arbenz je naposletku ipak dao ostavku 27. juna 1954. godine, a na vlast je došla vojna hunta na čelu s pukovnikom Armasom. Hunta mu je dopustila da zatraži politički azil u meksičkoj ambasadi.

Kasniji život i nasleđe

Arbenz se naposletku nastanio u Meksiku, iako je pomalo živeo u Švajcarskoj, Francuskoj, Čehoslovačkoj, Sovjetskom Savezu, te Urugvaju. Učlanio se u komunističku partiju 1957. godine.

Nakon pobede Kubanske revolucije, Fidel Kastro ga je 1960. godine pozvao da dođe živeti na Kubu, što je Arbenz prihvatio. Međutim, ćerka mu je 1965. godine počinila samoubistvo, a to ga je psihički slomilo. Vratio se u Meksiko da sahrani kćer, gde je naposletku i umro 1971. godine. Umro je u kupatilu od utapanja u kadi ili poskliznuća.

Maja 2011. godine, gvatemalska vlada izdala je dekret kojim se službeno izvinila Arbenzovoj porodici i pristala da zajedno s njima radi na vraćanju ugleda bivšem predsedniku Hakobu Arbenzu.

Literatura

• Fried, Jonathan L. (1983). Guatemala in rebellion: unfinished history. Grove Press. str. 52. 
• Smith, Peter H. (2000). Talons of the Eagle: Dynamics of U.S.-Latin American Relations. Oxford University Press. str. 135. ISBN 978-0-19-512997-7. 
• Cullather, Nicholas (2006). Secret History: The CIA's Classified Account of its Operations in Guatemala 1952-54 (2nd izd.). Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-5468-2. 
• Forster, Cindy (2001). The time of freedom: campesino workers in Guatemala's October Revolution. University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0-8229-4162-0. 
• Gleijeses, Piero (1992). Shattered hope: the Guatemalan revolution and the United States, 1944-1954. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02556-8. 
• Handy, Jim (1994). Revolution in the countryside: rural conflict and agrarian reform in Guatemala, 1944-1954. University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-4438-0. 
• Immerman, Richard H. (1983). The CIA in Guatemala: The Foreign Policy of Intervention. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-71083-2. 
• Krehm, William (1999). Democracies and Tyrannies of the Caribbean in the 1940's. COMER Publications. ISBN 978-1-896266-81-7. 
• McCreery, David (1994). Rural Guatemala, 1760-1940. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-2318-3. 
• Rabe, Stephen G. (1988). Eisenhower and Latin America: The Foreign Policy of Anticommunism. University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-4204-1. 
• Streeter, Stephen M. (2000). Managing the counterrevolution: the United States and Guatemala, 1954-1961. Ohio University Press. ISBN 978-0-89680-215-5. 
• Striffler, Steve & Moberg, Mark (2003). Banana wars: power, production, and history in the Americas. Duke University Press. ISBN 978-0-8223-3196-4. CS1 održavanje: Upotreba parametra autori (veza)
• Cullather, Nicholas (May 23, 1997); "CIA and Assassinations: The Guatemala 1954 Documents", National Security Archive Electronic Briefing Book No. 4, National Security Archive