Halejeva kometa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Halejeva kometa (1P/Halley)
Halejeva kometa 8. marta 1986. godine
Halejeva kometa 8. marta 1986. godine
Otkriće
Otkrio Edmund Halej
Datum otkrića 1758. (prvi predviđeni perihel)[1]
Orbitalne karakteristike
Afel 35,082 AU × 106 km
Perihel 0,586 AU
(zadnji perihel: 9. februar 1986)
(sledeći perihel: 28. jul 2061)[2] × 106 km
Ekcentricitet 0.96714
Srednja anomalija 38,38°
Inklinacija 162,26°
Siderički period rotacije 2,2 dana (52,8 h) (?)[3] sati
Fizičke karakteristike
Srednji poluprečnik 11 km[1] km
Masa 2,2×1014 kg[4] × 1024 kg
Gustina 0,6 g/cm3 (prosek)[5]
0,2–1,5 g/cm3 (est.)[6] g/cm3
Druga kosmička brzina ~7.307 km/s km/s
Albedo 0.04[7]
Prividna magnituda 28,2 (u 2003)[8]
Atmosfera
Putanja Halejeve komete u plavoj boji, u odnosu na putanje Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna.

Halejeva kometa, službene oznake 1P/Halley, jedna je od najpoznatijih kometa u istoriji čovečanstva, koja je stalan član Sunčevog sistema. Nazvana je tako po astronomu Edmundu Haleju koji je u 18. veku proučavao zapise o pojavljivanju komete od 1456. do 1682. godine i ustanovio njenu periodičnost. Sama kometa spada u skup sjajnih kometa kratkog perioda i može se videti golim okom sa Zemlje, ali najviše dva puta u toku jednog ljudskog života,[9] pošto se javlja na svakih 74—79 godina.[1][10][11][12] Prosečan period obilaska iznosi 76 godina, a menja se od 74 do 79 godina. Pobuđuje neskrivenu radoznalost i predstavnik je te vrste nebeskih tela, iako po svojstvima nije ništa posebno, tako da je sjajem nadmašuju druge komete. Provereni niz njenih pojava započinje 11. p. n. e., a završava se 1986. godine, ukupno 27 pojava. Sigurno je bivala zapažena i pre (na primer 476. i 240. p. n. e.). SPK-ID je 1000036.[13]

Kreće se retrogradno (nagib prema ravni ekliptike 162,262°) veoma izduženom stazom (ekscentricitet 0,967), pa se Suncu približi na 0,586 astronomskih jedinica, odnosno udalji na 35,082 astronomskih jedinica. Poslednji je put prošla je kroz perihel 9. februara 1986. Izbliza su je proučavale svemirske letelice Đioto, Sakigake, Suisej i Vega. Snimak sa Điota pokazuje izduženo jezgro veličine 7,2 km × 7,2 km × 15,3 km. Iz vrlo tamnog tla na osunčanoj površini jezgra izbijali su mlazovi isparene materije (leda i prašine) u obliku gejzira. Sledeći prolaz očekuje se 2061.[14]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi zapisi o Halejevoj kometi sežu sve do 240. godine p. n. e. Kad su je videli u Kini i optužili za smrt udovičke carice. Od tada ona nije ni jednom prošla, a da to neko negde u svetu nije zabeležio. Vavilonci su je videli 164. i 87. p. n. e. Godine 12. p. n. e. Rimljani su verovali da ona simbolizuje smrt vojnika i državnika Marka Vipsanija Agripe. Godine 295. Kinezi su shvatili da je kometa koju su videli na istoku (kako se primiče Suncu) istovetna onom koji su videli kasnije, istog meseca, na zapadu (kako se udaljava od Sunca). Godine 451. njoj je pripisana rimska pobeda nad hunskim vođom Atilom, a 684. je optužena za kugu. Ova se kometa Zemlji najviše približila 837, kada se njen rep protezao preko polovine neba. Godine 1066. u Engleskoj se normansko osvajanje i smrt kralja Harolda II. u boju kod Hejstingsa pripisani njenom uticaju.

Godine 1222. Džingis-kan, koji je ovu kometu smatrao svojim vlastitim zvezdanim glasnikom, i sa svojim je Mongolima pobio milione ljudi, a korejski su posmatrači neba zabeležili da je rep komete bio crvene boje. Johan Kepler ju je video 1607. godine. U septembru 1682. posmatrao ju je i sam Halej. Godine 1910. je predviđeni ponovni dolazak Halejeve komete izazvao veliku paniku, pogotovo kad su novine javile da su u njenom repu otkriveni otrovni gasovi. U članku objavljenom na naslovnoj stranici, Njujork tajms je tvrdio kako je francuski astronom Kamij Flamarion prorekao da ako Zemlja prođe kroz rep komete, „gas cijanogen će prožeti svu atmosferu i možda uništiti sav život na planeti”. Drugi su naučnici isticali da je rep komete tako neizrecivo tanak da čak i da je sav sazdan od otrovnih gasova, to se ne bi ni osetilo. Šteta je, međutim, već bila učinjena. Zemlja je zaista prošla kroz rep komete, ali posledica nije bilo.

Godine 1986. je kometu posetila čitava međunarodna armada svemirskih sondi. Naučnici su se po prvi put našli u prilici da je proučavaju iz blizine.

Svojstva[uredi | uredi izvor]

Kao i druge komete, i Halejeva potiče iz sfernog roja milijardi kometa koje okružuju Sunčev sistem. Ortov oblak, koji je tako nazvan prema holandskom astronomu Janu Ortu, nalazi na razdaljini od oko jedne svetlosne godine od Sunca, te se verovatno sastoji od srazmerno gustog unutrašnjeg i ređeg spoljašnjeg oblaka. Povremeno pokoji oblak međuzvezdanog gasa u prolazu iz Ortovog oblaka izbaci kometu i tako ona počinje svoj polagani dugi pad prema Suncu. Komete Suncu prilaze sa svih strana. Neke od njih i eliptičnim stazama tako dugim da im za jedan obilazak trebaju milioni godina. Druge se, poput Halejeve komete, kreću po relativno kratkim putanjama.

Halejeva kometa se kreće retrogradno, to jest u smeru kazaljke na satu, dok se planete kreću suprotno. Njeno jezgro se okreće — to je zapravo prljava grudva snega duga oko 15 km i široka oko 10. Površina joj je išarana brdima i dolinama, a kora joj je tako tamna da je to jedno od najcrnjih tela u Sunčevom sistemu, jer odbija samo oko 4% pristiglog svetla. Kad se kometa približi Suncu, džepovi leda u jezgru pretvaraju se u gas, pa izleću zajedno sa oblacima prašine. Ti se gasovi i prašina drže za jezgro kao magla te stvaraju komu (kosu) komete koja se širi i preko 100 000 km u svemir. Ova koma izgleda gusto kao dim, ali je tako raširena da je punih 300 milijardi puta ređa od vazduha. Još je ređa aureola vodonika koja okružuje glavu i proteže se milionima kilometara.

Kada kometa obavlja svoj nebeski obilazak, ona plovi protiv Sunčevog vetra, a gas i prašinu mete u dugi rep protegnut iza komete. Bez obzira da li kometa dolazi ili odlazi, rep joj je uvek usmeren od Sunca. Rep je obično podeljen u ravne pramenove bledomodrog gasa i zakrivljene pramenove prašine, obojene u nijansu žutog, a svi oni s vremenom menjaju oblik. U martu 1986. deo repa Halejeve kometa se odlomio i raspao. U februaru 1991. astronomi su sa iznenađenjem otkrili da se Halejeva kometa, negde između putanja Saturna i Urana, neobjašnjivo posvetlila. Možda je tome uzrok zakasnela erupcija gasa ili nepredviđeni udarac međuplanetarnog pirata, iako je ovo poslednje manje verovatno zato što se to dogodilo u delu Sunčevog sistema s malim brojem nebeskih tela.

Sledeće pojavljivanje Halejeve komete u unutrašnjem Sunčevom sistemu predviđa se 2061.

Građa[uredi | uredi izvor]

Jezgro Halejeve komete je razmere 16x8x8 km. Na površini komete se mogu prepoznati uzvišenja, doline i krateri. Dosta podataka o građi komete je 1986. godine dala je sonda Đoto, koja se približila kometi na razdaljinu od 600 km i fotografisala njeno jezgro. Jezgro komete je sagrađeno od stena, leda i nepoznatog materijala. Na površini komete nalazi se debela, tamna kora nepoznatog hemijskog sastava.

Datumi prolaska[uredi | uredi izvor]

Halejeva kometa je najbliža suncu sledećih datuma. Obično se može videti golim okom.

  • 240. p. n. e.
  • 164. p. n. e.
  • avgust 87. p. n. e.
  • oktobar 12. p. n. e.
  • januar 66.
  • mart 141.
  • maj 218.
  • april 295.

Meteorski rojevi[uredi | uredi izvor]

Halejeva kometa je matično telo dva meteorska roja: η-Akvarida i Orionida.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „JPL Small-Body Database Browser: 1P/Halley” (11 January 1994 last obs). Jet Propulsion Laboratory. Pristupljeno 13. 10. 2008. 
  2. ^ Yeomans, Donald K. „Horizon Online Ephemeris System”. California Institute of Technology, Jet Propulsion Laboratory. Pristupljeno 8. 9. 2006. 
  3. ^ Peale, S. J.; Lissauer, J. J. (1989). „Rotation of Halley's Comet”. Icarus. 79 (2): 396—430. Bibcode:1989Icar...79..396P. doi:10.1016/0019-1035(89)90085-7. 
  4. ^ Cevolani, A.; Bortolotti; Hajduk (1987). „Halley, comet's mass loss and age”. Il Nuovo Cimento C. Italian Physical Society. 10 (5): 587—591. Bibcode:1987NCimC..10..587C. doi:10.1007/BF02507255. 
  5. ^ Sagdeev, R. Z.; Elyasberg, P. E.; V. I. Moroz. (1988). „Is the nucleus of Comet Halley a low density body?”. Nature. 331 (6153): 240—242. Bibcode:1988Natur.331..240S. doi:10.1038/331240a0. 
  6. ^ Peale, S. J. (1989). „On the density of Halley's comet”. Icarus. 82 (1): 36—49. Bibcode:1989Icar...82...36P. doi:10.1016/0019-1035(89)90021-3. „densities obtained by this procedure are in reasonable agreement with intuitive expectations of densities near 1 g/cm3, the uncertainties in several parameters and assumptions expand the error bars so far as to make the constraints on the density uniformative ... suggestion that cometary nuclei tend to by very fluffy, ... should not yet be adopted as a paradigm of cometary physics.” 
  7. ^ * Britt, R. R. (29. 11. 2001). „Comet Borrelly Puzzle: Darkest Object in the Solar System”. Space.com. Arhivirano iz originala 7. 8. 2013. g. Pristupljeno 16. 12. 2008. 
  8. ^ „New Image of Comet Halley in the Cold”. European Southern Observatory. 1. 9. 2003. Pristupljeno 26. 2. 2018. 
  9. ^ Delehanty, M. „Comets, awesome celestial objects”. AstronomyToday. Arhivirano iz originala 20. 08. 2011. g. Pristupljeno 15. 3. 2007. 
  10. ^ Kronk, G. W. „1P/Halley”. cometography.com. Pristupljeno 13. 10. 2008. 
  11. ^ Yeomans, D. K.; Rahe, J.; Freitag, R. S. (1986). „The History of Comet Halley”. Journal of the Royal Astronomical Society of Canada. 80: 70. Bibcode:1986JRASC..80...62Y. 
  12. ^ Yeomans, D. K.; Kiang, T. (1. 12. 1981). „The long-term motion of comet Halley”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society (na jeziku: engleski). 197 (3): 633—646. Bibcode:1981MNRAS.197..633Y. ISSN 0035-8711. doi:10.1093/mnras/197.3.633. 
  13. ^ JPL, pristupljeno 7. veljače 2019.
  14. ^ Halejeva kometa, [1] „Hrvatska enciklopedija”, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2014.
  15. ^ Ajiki, O.; Baalke, R. „Orbit Diagram (Java) of 1P/Halley”. Jet Propulsion Laboratory Solar System Dynamics. Pristupljeno 1. 8. 2008. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Halejeva kometa na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Халејева_комета&oldid=27550022”