Хана и њене сестре

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hana i njene sestre
Filmski poster
Žanrkomedija, drama
RežijaVudi Alen
Glavne ulogeMajkl Kejn

Keri Fišer

Mija Farou
Godina1986.
Trajanje106 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
IMDb veza

Hana i njene sestre je američka komedija-drama iz 1986.[1] film koji priča isprepletene priče o proširenoj porodici tokom dve godine koja počinje i završava se porodičnom večerom za Dan zahvalnosti. Film je napisao i režirao Vudi Alen, koji zajedno sa Miom Farou glumi Hanu, Majklom Kejnom kao njenim mužem i Barbarom Herši i Dajen Vist kao njenim sestrama.

Glumačku ekipu filma čine i Keri Fišer, Morin O’Salivan, Lojd Nolan (koji je umro četiri i po meseca pre izlaska filma), Maks fon Sidov i Džuli Kavner. Danijel Stern, Džon Turturo i Džulija Luis-Drajfus imaju manje uloge, dok se Toni Roberts i Sem Voterston pojavljuju u kameo nastupim. Nekoliko Farouove dece, uključujući Sun-Ji Previn (koja se udala za Alena 1997. godine), ima zaslužne i nekreditne uloge, uglavnom kao statisti za Dan zahvalnosti.

Hana i njene sestre su dugo bile Alenov najveći uspeh na blagajnama (izostavljanje prilagođavanja inflaciji), sa severnoameričkim zaradama od 40 miliona američkih dolara. Film je osvojio Oskara za najbolji originalni scenario, najbolju sporednu mušku ulogu i najbolju sporednu glumicu. Često se smatra jednim od Alenovih glavnih dela, a kritičari nastavljaju da hvale njegovo pisanje i glumačku ekipu.

Priča[uredi | uredi izvor]

Priča je ispričana u tri glavna kruga, pri čemu se većina dešava tokom 24-mesečnog perioda koji počinje i završava se na zabavama za Dan zahvalnosti, koje se održavaju u Langhamu, a domaćini su Hana i njen suprug Eliot. Hana služi kao čvrsto središte naracije; većina događaja u filmu vezuje se za nju.

Eliot postaje zaljubljen u jednu od Haninih sestara, Li, i na kraju započinje aferu sa njom. Eliot svoje ponašanje pripisuje svom nezadovoljstvu samodovoljnošću svoje žene i ogorčenosti zbog njene emocionalne snage. Li živi pet godina sa povučenim umetnikom, Frederikom, koji je mnogo stariji. Ona smatra da njena veza sa Frederikom više nije intelektualno ili seksualno stimulativna, uprkos (ili možda zbog) Frederikovog iskazanog interesovanja da nastavi da je podučava. Ona napušta Frederika nakon što je priznala da je imala aferu sa nekim. Ostatak godine između prvog i drugog skupa za Dan zahvalnosti, Eliot i Li nastavljaju svoju aferu uprkos Eliotovoj nemogućnosti da okonča svoj brak sa Hanom. Li konačno završava aferu tokom drugog Dana zahvalnosti, objašnjavajući da je završila sa čekanjem da se on posveti i da je počela da izlazi sa nekim drugim.

Hanin bivši muž Miki, televizijski pisac, prisutan je uglavnom u scenama van primarne priče. Flešbekovi otkrivaju da se njegov brak sa Hanom raspao nakon što nisu mogli da imaju decu zbog njegove neplodnosti. Međutim, pre razvoda su imali blizance koji biološki nisu njegovi. Otišao je i na katastrofalan sastanak sa Haninom sestrom Holi, kada su bili namešteni nakon razvoda. Hipohondar, odlazi kod svog doktora žaleći se na gubitak sluha i plaši se mogućnosti da se radi o tumoru na mozgu. Kada testovi pokažu da je savršeno zdrav, u početku je presrećan, ali onda očajava što mu je život besmislen. Njegova egzistencijalna kriza dovodi do nezadovoljavajućih eksperimenata sa verskim preobraćenjem u katoličanstvo i interesovanjem za svesnost Krišne. Na kraju, pokušaj samoubistva ga navodi da pronađe smisao svog života nakon što je neočekivano gledao Pačju supu braće Marks u bioskopu. Otkriće da u životu treba uživati, a ne razumeti, pomaže mu da se pripremi za drugi sastanak sa Holi, koji ovog puta preraste u ljubav.

Holina priča je treći glavni luk filma. Bivša zavisnica od kokaina, ona je neuspešna glumica koja ne može da se reši sa karijerom. Nakon što je pozajmila novac od Hane, ona započinje ugostiteljski posao sa Ejpril, prijateljicom i koleginicom glumicom. Holi i Ejpril završavaju kao rivalke na audicijama za uloge u brodvejskim mjuziklima, kao i za naklonost arhitekte Dejvida. Holi napušta ugostiteljski posao nakon što romansa sa Dejvidom propadne i odlučuje da se okuša u pisanju. Promena karijere je ponovo primorava da pozajmi novac od Hane, zavisnosti koju Holi ljuti. Ona piše scenario inspirisan Hanom i Eliotom, što veoma uznemirava Hanu. Pretpostavlja se da je veći deo scenarija uključivao lične detalje o braku Hane i Eliota koji su preneti Holi preko Li (koji su prvo preneti od Eliota). Iako ovo preti da razotkrije aferu između Eliota i Lija, Eliot ubrzo odriče otkrivanje takvih detalja. Holi ostavlja po strani svoj scenario i umesto toga piše priču inspirisanu sopstvenim životom, koju Miki čita i kojoj se veoma divi, obećavajući da će joj pomoći da je proizvede i vodi do njihovog drugog sastanka.

Mali luk u filmu govori deo priče o Normi i Evanu. Oni su roditelji Hane i njene dve sestre, i još uvek imaju sopstvene glumačke karijere. Njihov buran brak vrti se oko Norminog alkoholizma i navodnih afera, ali dugoročna veza između njih je očigledna u Evanovim koketnim anegdotama o Normi dok je svirala klavir na skupovima povodom Dana zahvalnosti.

U vreme trećeg Dana zahvalnosti u filmu, Li se udala za nekoga koga je upoznala dok je pohađala časove na Univerzitetu Kolumbija, dok su Hana i Eliot pomirili svoj brak. Poslednji kadar filma otkriva da je Holi udata za Mikija i da je trudna.

Uticaji[uredi | uredi izvor]

Deo strukture i pozadine filma je pozajmljen iz filma Fani i Aleksandar (1982) Ingmara Bergmana. U oba filma, velika pozorišna porodica okuplja se na tri uzastopne proslave (Dan zahvalnosti u Alenovom filmu, Božić u Bergmanovom). Prvi od svakog okupljanja je u vremenu zadovoljstva, drugi u vremenu nevolje, a treći pokazuje šta se dešava nakon razrešenja nevolja. Iznenadna pojava Mikijevog odraza iza Holinog u završnoj sceni takođe je paralelna sa pojavom iza Aleksandra Biskupovog duha. Dodatne paralele mogu se naći sa filmom Lukina Viskontija iz 1960. Roko i njegova braća, koji, osim veze sa svojim imenom, koristi i strukturalni uređaj podjele delova filma za različite lukove zapleta braće i sestara. [2]

Glumci[uredi | uredi izvor]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Film je prvobitno bio o čoveku koji se zaljubio u sestru svoje žene. Vudi Alen je zatim ponovo pročitao roman Ana Karenjina „i pomislio sam, zanimljivo je kako ovaj tip pokreće razne priče, prelazeći iz jedne priče u drugu. Svidela mi se ideja da eksperimentišem sa tim.“ [3]

Posebno ga je zaintrigirao lik Nikolaja Ljevina „koji kao da ne može da nađe smisao života, strahovito se plaši smrti. To je pogodilo kuću veoma duboko. Mislio sam da bi bilo zanimljivo napraviti jednu priču o odnosu tri sestre i jednu priču o nekom drugom i njegovoj opsesiji smrtnošću.“ [3]

Alen priznaje da je uloga Hane zasnovana na tome što je Farou bila „romantizovana percepcija Mije. Veoma je stabilna, sada ima osmoro dece i može da vodi svoju karijeru i da ima dobre odnose sa sestrom i majkom. Veoma sam impresioniran tim kvalitetima i mislio sam da bi bilo zanimljivo da ima dve nestabilne sestre.“ [3]

Alen kaže da ga je takođe inspirisao naslov. „Mislio sam da bih voleo da snimim film Hana i njene sestre “, rekao je, rekavši da ga je to navelo da Hani da dve sestre.[3] Bio je zainteresovan da napravi nešto o odnosu između sestara za koji je smatrao da je složeniji od odnosa između braće. "Možda to dolazi iz detinjstva; moja majka je imala sedam sestara i njihova deca su bila ženskog pola, tako da sam znao samo tetke i rođake".[3]

Mija Farou je kasnije napisala da je Alen već dugo bio intrigiran o temi sestara. Njegove ranije koleginice Dženet Margolin i Dajan Kiton imale su po dve sestre, a Ferou tri. Ona kaže da joj je Alen dao ranu kopiju Hane i njenih sestara rekavši da može da igra koju god sestru želi, ali da je „osećao da treba da budem Hana, složenija i zagonetnija od sestara... čiju je mirnoću i unutrašnju snagu uporedio na kvalitet koji je Al Paćino projektovao u Kumu “. [4]

Farou je napisala: „To je bio prvi put da sam kritikovao jedan od njegovih scenarija. Meni su likovi izgledali samozadovoljni i raspušteni na predvidljiv način. Scenario je bio raznovrstan, ali nije rekao ništa." Ona tvrdi da se „Vudi nije složio i pokušao je da pređe na“ alternativnu ideju, „ali je predprodukcija već bila u toku i morali smo da nastavimo“. [5]

Kasnije je objasnila:

Zapanjena, hladna reakcija moje majke na scenario mi je omogućila da vidim kako je on uzeo mnoge lične okolnosti i teme naših života i, činilo se, izobličio ih u crtane karakterizacije. Istovremeno je bio i moj partner. Volela sam ga. Mogao sam da mu poverim svoj život. I bio je pisac: to je ono što pisci rade. Sav mlin za mlin. Rođaci su uvek gunđali. Uzeo je obične stvari naših života i podigao ih u umetnost. Bili smo počastvovani i ogorčeni. [6]

Farou je priznala „malo bolesno osećanje... duboko u meni“ koje „ni sa kim nisam delio je moj strah da su Hana i njene sestre otvoreno i jasno iznele njegova osećanja prema mojoj sestri. Ali ovo je bila fikcija, rekao sam sebi. . . Tako da sam izbacio te misli iz uma.“ [6]

Izdanje[uredi | uredi izvor]

Film je imao prikazivanje na Kemp Dejvidu 1. februara 1986.[7]

Blagajna[uredi | uredi izvor]

Hana i njene sestre je otvoren 7. februara 1986. u 54 bioskopa, gde je zaradio 1.265.826 dolara (23.441 dolar po ekranu) prvog vikenda, prvi put kada je Alen film debitovao u bioskopima u gradovima osim Njujorka. [8] Kada se 14. marta proširio na 761 bioskop, zaradio je respektabilnih 2.707.966 dolara (3.809 dolara po ekranu). Nastavio je sa zaradom od 40.084.041 dolara u Sjedinjenim Državama (uključujući reizdanje sledeće godine) i ostaje jedan od filmova Vudija Alena sa najvećom zaradom. [9] Korigovano za inflaciju, zaostaje za Eni Hol (1977) i Menhetnom (1979), a možda i za jednom ili dve njegove rane komedije. [10] Ponoć u Parizu (2011) nadmašila je i svoju blagajnu.

Film je prikazan van konkurencije na Filmskom festivalu u Kanu 1986. [11]

Kritički prijem[uredi | uredi izvor]

Na Rotten Tomatoes-u, film ima ocenu odobravanja od 91% na osnovu 56 recenzija, sa prosečnom ocenom 8,40/10. Konsenzus kritičara sajta glasi: „Pametan, nežan i smešan u jednakoj meri, Hana i njene sestre je jedan od najboljih filmova Vudija Alena. [12] Na Metakritick-u, film ima prosečnu ponderisanu ocenu od 90 od 100, na osnovu 12 kritičara, što ukazuje na „univerzalno priznanje“. [13] Film je dobio sedam nominacija za Oskara uključujući i najbolji film. Alen je dobio dve nominacije za Oskara, osvojio je jednu za najbolji scenario, original i zaradio je nominaciju za najbolju režiju. Njegov rad na filmu je takođe nagrađen sa dve BAFTA nagrade .

Kritičari Siskel i Ibert su ocenili film među tri najbolja u filmskoj godini 1986. godine ; Recenzija filma Rodžera Iberta iz 1986. nazvala ga je „najboljim filmom koji je [Vudi Alen] ikada snimio“. [14] [15] Tri godine kasnije, kada su dva kritičara raspravljala o svojim listama 10 najboljih filmova 1980-ih, Ebert, koji nije uključio nijednu komediju na svojoj listi, izjavio je da bi to bio „Hana i njene sestre“, da je od njega zahtevano da uvrsti jednu. “

Vinsent Kanbi, iz Njujork tajms-a, dao je filmu veoma povoljnu recenziju, govoreći čak da on „postavlja nove standarde za gospodina Alena kao i za sve američke filmske stvaraoce“. [16] [17]

Anketa od 100 filmskih kritičara proglasila je "Hana i njene sestre" najboljim filmom godine, nakon što se pojavio na 71 pojedinačnoj listi najboljih deset. [18]

Američki filmski institut (AFI) nominovao je film za rangiranje na svojoj listi 100 najvećih američkih filmova iz 1997. godine, 100 najsmešnijih filmova i 100 najvećih ljubavnih priča . Godine 2005. Udruženje pisaca Amerike proglasilo je Alenov scenario 95. najboljim filmskim scenarijem ikada napisanim. [19]

U oktobru 2013. čitaoci Gardijana su film proglasili za četvrti najbolji film reditelja Vudija Alena. [20]

Godine 2014. Kalum Marš iz magazina Slant proglasio je Hanu i njene sestre za Alenov najbolji film, hvaleći njegovu glumačku postavu i Alenov „gusti, opojni scenario“ zbog „uravnotežavanja suprotstavljenih želja i osećanja“. [21] Takođe je naveden kao Alenovo najbolje delo u zajedničkom članku filmskih kritičara Dejli telegrafa Robija Kolina i Tima Robija, koji su uporedili njegovu strukturu sa delima Antona Čehova i hvalili ga kao „možda najsavršenije pletenje komedije i drame u mejnstrim američki film. Oseća se kao čudesna slatka tačka između svih modusa i tonova svog filmskog stvaraoca – zagrizajući bez okrutnosti, dubok, a da ne deluje pobožno, toplo human, a da se ne urušava u ljusku.” [22] Bio je na trećem mestu među Alenovim filmovima u anketi saradnika Tajm Out iz 2016. godine, pri čemu je montažer Džošua Rotkopf izdvojio lik Holi kao „vrstu očajne, mlitave Menhetanke iz koje bi budući režiseri i pisci izvukli čitave karijere“. [23]

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Majkl Kejn i Dajan Vist osvojili su Oskara za najbolju sporednu glumicu i najbolju sporednu glumicu za svoje uloge Eliota i Holi. Hana i njene sestre je bio poslednji film koji je pobedio u obe sporedne glumačke kategorije sve do Borca 2011.

Alen je 1986. dobio nagradu za najbolju režiju od američkog Nacionalnog odbora za reviziju filmova, Dajan Vist je osvojila najbolju sporednu glumicu, a film je nominovan za najbolji film . [24]

U Francuskoj je film nominovan za nagradu Sezar za najbolji strani film .

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Godine 1986. časopis Mad je satirirao film kao "Hena i njene bolesnice" koji je napisala Debe Ovic uz umetnost Morta Drakera.

Godine 2016, Olivija Vajld je režirala uživo čitanje Hane i njenih sestara u malom i prepunom pozorištu Tajms centar Njujork Tajmsa. [25] Glumci su uključivali Vajld kao Hana, Rouz Birn kao Li, Uma Turman kao Holi, Majkl Šin kao Eliot, Bobi Kanavale kao Miki i Salman Ruždi kao Frederik sa Majom Rudolf, Džejsonom Sudeikis i Džastinom Longom koji popunjavaju prateće delove. [26] Kvestlav je bio muzički direktor koji je upravljao muzičkim selekcijama u rasponu od džez izvođenja Velike američke pesmarice do Baha. [26]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Canby, Vincent (7. 2. 1986). „From Woody Allen, 'Hannah and Her Sisters'”. The New York Times. Arhivirano iz originala 19. 12. 2011. g. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  2. ^ Schneider, Dan (2012). „Rocco And His Brothers”. The Spinning Image. Arhivirano iz originala 13. 4. 2014. g. Pristupljeno 10. 4. 2014. 
  3. ^ a b v g d James, Caryn (19. 1. 1986). „Auteur! Auteur!”. The New York Times. str. SM18. ISSN 0362-4331. 
  4. ^ Farrow 1997, str. 225
  5. ^ Farrow 1997, str. 225–226
  6. ^ a b Farrow 1997, str. 226
  7. ^ „Films Viewed by President and Mrs. Reagan”. Ronald Reagan (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-13. 
  8. ^ Greenberg, James (11. 2. 1986). „'Down and Out' Up and Over Last Week's Nat'l B.O. Tally”. Daily Variety. str. 6. ISSN 0011-5509. 
  9. ^ „Hannah and Her Sisters (1986)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 22. 6. 2018. g. Pristupljeno 18. 9. 2012. 
  10. ^ „Woody Allen”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 16. 7. 2012. g. Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  11. ^ „Festival de Cannes: Hannah and Her Sisters”. Cannes Film Festival. Arhivirano iz originala 2. 10. 2012. g. Pristupljeno 18. 7. 2009. 
  12. ^ „Hannah and Her Sisters (1986)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 5. 5. 2021. g. Pristupljeno 19. 3. 2022. 
  13. ^ „Hannah and Her Sisters Reviews”. Metacritic. Arhivirano iz originala 28. 10. 2020. g. Pristupljeno 28. 9. 2020. 
  14. ^ Ebert, Roger. „Hannah and Her Sisters”. RogerEbert.com. Arhivirano iz originala 2. 8. 2015. g. Pristupljeno 15. 8. 2015. 
  15. ^ Siskel, Gene (28. 2. 1986). „Gentle messages performed as jokes dominate 'Hannah and Her Sisters'”. Evening Independent. 79 (102). str. 14-D. OCLC 2720408. Arhivirano iz originala 4. 11. 2021. g. Pristupljeno 29. 5. 2020 — preko Google News Archive. 
  16. ^ Canby, Vincent (7. 2. 1986). „Film: From Woody Allen, 'Hannah And Her Sisters'”. The New York Times. Arhivirano iz originala 19. 12. 2011. g. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  17. ^ Barclay, Dolores (12. 2. 1986). „A look at "Hannah and Her Sisters"”. The Lewiston Journal. 124. str. 21. Arhivirano iz originala 4. 11. 2021. g. Pristupljeno 29. 5. 2020 — preko Google News Archive. 
  18. ^ McGilligan, Pat; Rowl, Mark (18. 1. 1987). „The Best and The Bummers”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 18. 8. 2020. g. Pristupljeno 29. 5. 2020. 
  19. ^ „101 Greatest Screenplays”. Writers Guild of America West. Arhivirano iz originala 15. 6. 2006. g. Pristupljeno 25. 11. 2015. 
  20. ^ „The 10 best Woody Allen films”. The Guardian. 4. 10. 2013. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 22. 11. 2014. 
  21. ^ Marsh, Calum (21. 7. 2014). „The 10 Best Woody Allen Movies”. Slant Magazine. Arhivirano iz originala 20. 11. 2016. g. Pristupljeno 31. 1. 2017. 
  22. ^ Collin, Robbie; Robey, Tim (12. 10. 2016). „All 47 Woody Allen movies – ranked from worst to best”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 18. 1. 2021. g. Pristupljeno 31. 1. 2017. 
  23. ^ „The best Woody Allen movies of all time”. Time Out. 24. 3. 2016. Arhivirano iz originala 29. 5. 2017. g. Pristupljeno 31. 1. 2017. 
  24. ^ „1986 Award Winners”. National Board of Review of Motion Pictures. 2016. Arhivirano iz originala 7. 12. 2016. g. Pristupljeno 31. 10. 2016. 
  25. ^ Owen, Paul (14. 5. 2016). „Hannah and Her Sisters Live Read review – Olivia Wilde leads confident staging”. The Guardian. Arhivirano iz originala 31. 5. 2020. g. Pristupljeno 29. 5. 2020. 
  26. ^ a b „Critic's Notebook: An All-Star Cast Performs Woody Allen's 'Hannah and Her Sisters' at a NYC Edition of Live Read”. The Hollywood Reporter. 15. 5. 2016. Arhivirano iz originala 2. 8. 2020. g. Pristupljeno 29. 5. 2020. 

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хана_и_њене_сестре&oldid=27734683”