Harpal

Harpal (grč. Ἅρπαλος, 355–322. p. n. e.) je bio makedonski plemić, blizak Aleksandrov prijatelj iz mladosti, rizničar i satrap Vavilonije. Kao hrom nije mogao da učestvuje u vojnim operacijama. Aleksandar Makedonski ga je zadužio za finansije, pa postavio za rizničara i za satrapa Vavilonije. Potrošio je mnogo novca, smatrajući da se Aleksandar neće vratiti sa dalekoga pohoda. Kada se Aleksandar vratio Harpal je pobegao sa 5.000 talanata i 6.000 plaćenika. Sklonio se u Atinu, ali Antipatar je tražio od Atinjana da ga izruče. Mitom je jedno vreme sprečavao izručenje, a onda je pobegao iz Atine na Krit. Na Kritu ga je ubio zapovednik njegovih najamnika Timbron. Demosten je bio optužen da je primio mito od Harpala. Atinjani su pomoću Harpalovoga novca započeli Lamijski rat.

Prijatelj Aleksandra Makedonskoga

Harpalov otac Mahata je bio iz Elimeje, oblasti u Gornjoj Makedoniji. Po svoj prilici bio je nećak od File, druge supruge Filipa II Makedonskoga. Verovatno je da su mu braća bila Tauron i Filip, koji je kasnije postao satrap Indije. Harpal nije bio fizički sposoban za vojsku. Tokom 336. p. n. e. bio je jedan od Aleksandrovih savetnika i prijatelja, kada je izbio sukob između Aleksandra Velikoga i njegovoga oca oko Piksodara. Satrap Karije Piksodar je nameravao da sklopi savez sa Makedonijom, pa je predložio Filipu II Makedonskome da se Filipov maloumni sin Filip III Aridej oženi sa Piksodarovom ćerkom. Aleksandrova majka Olimpijada je bila zabrinuta zbog toga, pa je Aleksandar poslao svoga prijatelja Tesala u Kariju i ponudio ženidbu Aleksandra i Piksodareve ćerke. To je razbesnilo Filipa II Makedonskoga, pa je on proterao Aleksandrove prijatelje, uključujući i Harpala. Proterani su bili Ptolemej Soter, Nearh, Erigije, Laomedon i Harpal.

Carski rizničar

Nakon Filipove smrti Harpal se vratio u Makedoniju. Aleksandar ga je imenovao za carskoga rizničara.[8] Pre bitke kod Isa pobegao je od Aleksandra u Megaru. Moguće je da je tada proneverio nešto novca. Aleksandar ga je zvao da se vrati obećavajući mu da ga neće kazniti. Kada se vratio 331. p. n. e. Harpal je ponovo postao rizničar. Kada je Aleksandar zauzeo Persepolj i Ekbatanu naredio je Parmenionu da se doveze sav novac iz Persepolja u Ekbatanu i preda Harpalu kao rizničaru. Za taj posao obezbeđivanja novca u Ekbatani dao je Parmenionu 6.000 vojnika. U Ekbatani je bilo pohranjeno 180.000 talanata.

Rasipa novac iz carske riznice

Riznica je kasnije premeštena u Vavilon. Harpal je kontrolisao ne samo riznicu, nego i javne prihode. Pomislio je da se Aleksandar više neće vratiti sa dalekih pohoda, pa je počeo da troši novac, koji je trebalo da čuva. Bio je i na položaju satrapa velike teritorije i odao se razvratu. Mnogo novca je trošio na žene. Njegov raskošan stil života postao je opšte poznat i kao takav predmet javnih kritika. Iz Atine je pozvao najskuplju heteru (prostitutku ili kurtizanu) i na nju je potrošio veliki novac, a nakon smrti joj je podigao skupu grobnicu. Nakon nje trošio je i na druge najpoznatije hetere.

Beži u Evropu sa 5.000 talanata

Kada se Aleksandar vratio iz Indije tada je pogubio mnogo satrapa zbog raznih nezakonitosti. Harpal se uplašio da će ga Aleksandar kazniti, pa je uzeo 5.000 talanata i unajmio je 6.000 najamnika i sa njima je doplovio u Evropu. Najamnike je ostavio na rtu Tenaru u Lakoniji kraj Sparte. Sa delom opljačkanoga novca je otišao u Atinu, gde je tražio utočište. U Atinu je došao samo sa 700 talanata. Kada je prvi put tražio od Atinjana da ga prime odbili su ga.

Kad je ipak primljen u Atini deo oratora se zalagao da ga podrže, a deo da ga isteraju. Demosten i Fokion su se zalagali da se Harpal uhapsi, a Hiperid se tome protivio. Antipatar i Olimpijada su tražili od Atinjana da ga izruče. Kada su Atinjani uhapsili Harpala zaplenili su i popisali njegov novac. Utvrđeno je da ima samo 350 talanata, a ne 700 koliko je u početku bilo novca. Demosten je bio na čelu komisije koja je popisivala novac i odlučio je da prećuti te činjenice. Izgleda da je Harpal podmitio Demostena. Harpal je uspeo da pobegne iz Atine, a nakon njegova bega Hiperid je optužio Demostena da je od Harpala primio mito. Demosten je bio zbog toga kažnjen velikom kaznom, koju nije mogao da plati, pa je završio u zatvoru i onda progonstvu.

Smrt na Kritu

Harpal je pobegao kod svojih najamnika na Tenar, a onda je otišao na Krit, a tu ga je ubio 322. p. n. e. Timbron jedan od njegovih prijatelja.

Harpalov novac i Lamijski rat

Atinjani su popisali Harpalov novac i utvrdili su da nedostaje mnogo novca. Zbog toga su osudili Demostena i još neke njegove prijatelje. Harpalov novac i najamnici, koji su ostali na Tenaru pomogli su Atinjanima da započnu Lamijski rat 323. pre n. e, kada su čuli da je Aleksandar Makedonski mrtav. Atinjani su deo njegovoga novca poslali Leostenu.

Vidi još

• Dijadosi

Izvori

• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Arijan, Anabaza
• Plutarh, Aleksandar
• Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire, John Wiley & Sons. 2006. ISBN 978-1-4051-1210-9.