Harpije

Harpija

Harpije (grč. Harpyiai, lat. Harpyiae) su u grčkoj mitologiji bile kćerke morskog boga Taumanta i okeanide Elektre. Personifikuju mračne oblake gonjene vetrom.

Karakteristike

Harpije su bile boginje oštrog i brzog vetra, odnosile su duše mrtvih u Had i veoma retko su se mešale u život bogova i ljudi.

Harpije:

• Aelo - Okretna poput oluje ili goropadna
• Keleno - Tamna, a poznata i kao brzonoga
• Okipeta - Brzoleta, kao vihor

Harpije u mitovima

• Homer, u svojim delima ih spominje nekoliko, ali po imenu samo Podargu.
• Heziod spominje Elu i Okipetu.
• Vergilije spominje Okipetu.
• Hesiod ih je u svojoj Teogoniji nazviva predivnim stvorenjima sa dugačkom i lepom kosom.

Harpije su, na samom početku bile prikazivane kao ne baš lijepa stvorenja, kao odvratne, smrdljive žene sa ptičijim telom, a kako je vreme prolazilo slika Harpija se menjala, pa su ih počeli prikazivati prekrasnim stvorenjima sličnim sirenama.

U srednjem veku Harpije su se zvali i device - orlovi.

Mitologija

Harpija
Jakob van Merlant, 1350.

Osim Taumanta i Elektre, kao njihovi roditelji se navode i Tifon i Ehidna.

Jedna od Harpija je, po Homeru koji u Ilijadi piše da je ona sa Zefirom, zapadnim vetrom, bila majka Ahilejevih konja.

Najistaknutija uloga im je bila u mitu o kralju i vraču Trakije, Fineju, kojeg su one po želji bogova morale da kazne večnom glađu zbog zločina što ga je on počinio nad sinovima iz prvog braka.

Kako bi Finej seo za sto, one bi odmah doletele, pojele mu jelo, a ono što ne bi pojele, izgazile bi i zagadile izmetom. Ovo se svakodnevno nastavljalo sve dok nije stigao Jason s Argonautima na brodu Argo.

Dva junaka Argonauta, Kalais i Zet, sinovi boga severnog vetra Boreja, koji im je podario krila, uspeli su oterati Harpije, sve do Sirofadskih ostrva u Jonskom moru. Nisu ih ubili jer im je Irida obećala da Harpije više neće uznemiravati nikoga te su se one vratile u svoju pećinu na Kritu. Zahvalan za njihovu pomoć, Finej je Argonautima pomogao rekavši im kako da prođu Simplegade, začarane stene.

Literatura

• Vojteh Zamarovski, Junaci antičkih mitova, Leksikon grčke i rimske mitologije, Zagreb 1985
• Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.