Pređi na sadržaj

Hajnrih Vilhelm Valdejer

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hajnrih Vilhelm Valdejer
Puno imeHajnrih Vilhelm Gotfrid fon Valdejer-Harc
Datum rođenja(1836-10-06)6. oktobar 1836.
Mesto rođenjaHelen, Nemačka
Datum smrti23. januar 1921.(1921-01-23) (84 god.)
Mesto smrtiBerlin, Nemačka
ZanimanjeAnatom

Hajnrih Vilhelm Gotfrid fon Valdejer-Harc (6. oktobar 1836 — 23. januar 1921) je bio nemački anatom, poznat po rezimiranju teorije neurona[1] i imenovanju hromozoma. Upamćen je i po anatomskim strukturama ljudskog tela koje su dobile ime po njemu: Valdejerov tonzilarni prsten[2] i Valdejerove žlezde (očnih kapaka).

Prilog teoriji neurona[uredi | uredi izvor]

Valdejerovo ime se u neuronauci povezuje sa „teorijom neurona“, i za skovanje termina „neuron“ za opisivanje osnovne strukturne jedinice nervnog sistema.[3] Valdejer je sintetizovao otkrića neuroanatoma[4] (i kasnijih dobitnika Nobelove nagrade) Kamila Goldžija (1843–1926) i Santijaga Ramona i Kahala (1852–1934), koji su koristili metodu srebrnog nitrata za bojenje nervnog tkiva (Goldžijev metod), da se formulišu široko citirani pregledi teorije.[1] Valdejer je naučio španski kako bi apsorbovao Kahalove detaljne studije koristeći Goldžijev metod i postao njegov prijatelj, mentor i promoter u oblasti mikroskopske anatomije u kojoj dominiraju nemački.

Citologija i embriologija[uredi | uredi izvor]

Valdejer je takođe proučavao bazofilno obojene filamente za koje je utvrdio da su glavni sastojci hromatina, materijala unutar ćelijskog jezgra, od strane njegovog kolege iz Kila, Valtera Fleminga (1843–1905). Iako je njegov značaj za genetiku i ćelijsku biologiju tek trebalo da bude otkriven, znalo se da su ovi filamenti uključeni u fenomen ćelijske deobe koji je otkrio Fleming, nazvanu mitoza. On je 1888. skovao termin „hromozom“ da ih opiše.[1][2]

Među mnogim drugim anatomskim i embriološkim studijama, Valdejer je postao poznat po svom pionirskom istraživanju razvoja zuba i kose, mnogi termini koje je izmislio i danas su u upotrebi. Objavio je i prve embriološke, anatomske i funkcionalne studije o nazo-oro-faringealnom limfnom tkivu, koje je dobilo njegovo ime.

Godine 1904. izabran je za člana Američkog filozofskog društva.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Scheuerlein, Hubert; Henschke, Frank; Köckerling, Ferdinand (2017). „Wilhelm von Waldeyer-Hartz—A Great Forefather: His Contributions to Anatomy with Particular Attention to “His” Fascia”. Frontiers in Surgery. 4: 74. ISSN 2296-875X. doi:10.3389/fsurg.2017.00074. 
  2. ^ a b Tucker, J. D.; Christensen, M. L.; Carrano, Av; Wang, H. P.; Rogler, C. E.; Johansson, B.; Mertens, F.; Gabriel-Robez, O.; Ratomponirina, C. (1988). „Centennial of Wilhelm Waldeyer’s introduction of the term “chromosome””. Cytogenetic and Genome Research (na jeziku: engleski). 48 (2): 65—65. ISSN 1424-8581. PMID 3058399. doi:10.1159/000132590. 
  3. ^ Mehta, Arpan R; Mehta, Puja R; Anderson, Stephen P; MacKinnon, Barbara L H; Compston, Alastair (2020). „Etymology and the neuron(e)”. Brain. 143 (1): 374—379. ISSN 0006-8950. PMC 6935745 Slobodan pristup. PMID 31844876. doi:10.1093/brain/awz367. 
  4. ^ Scheuerlein, Hubert; Henschke, Frank; Köckerling, Ferdinand (2017). „Wilhelm von Waldeyer-Hartz—A Great Forefather: His Contributions to Anatomy with Particular Attention to “His” Fascia”. Frontiers in Surgery. 4: 74. ISSN 2296-875X. doi:10.3389/fsurg.2017.00074. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хајнрих_Вилхелм_Валдејер&oldid=27041041”