Pređi na sadržaj

Helmut Šmit

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Helmut Šmit
Helmut Šmit
Lični podaci
Datum rođenja(1918-12-23)23. decembar 1918.
Mesto rođenjaHamburg, Nemačko carstvo
Datum smrti10. novembar 2015.(2015-11-10) (96 god.)
Mesto smrtiHamburg, Nemačka
NarodnostNemac
ReligijaLuteranizam
UniverzitetUniverzitet u Hamburgu
Politička karijera
Politička
stranka		Socijaldemokratska partija Nemačke
16. maj 1974 — 1. oktobar 1982.
PrethodnikVili Brant
NaslednikHelmut Kol
Potpis

Helmut Hajnrih Valdemar Šmit (nem. Helmut Heinrich Waldemar Schmidt; Hamburg, 23. decembar 1918 — Hamburg, 10. novembar 2015) bio je nemački političar. Bio je nemački kancelar od 1974. do 1982. godine. Bio je jedno vreme i ministar spoljnjih poslova, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova i ministar ekonomije.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Hamburgu. Početkom Drugog svetskog rata regrutovan je u vazdušnu odbranu Bremena. Jedno vreme je proveo na istočnom frontu i vraća se 1942. u Nemačku.[1] Od decembra 1944. služi kao poručnik u artiljeriji na zapadnom frontu. Zarobljen je aprila 1945. i bio je u ratnom zarobljeništvu do avgusta 1945. godine.[2] Šmitov otac je bio nezakoniti sin jevrejskog biznismena, ali to se držalo kao porodična tajna. To je Helmut Šmit priznao tek 1984. kada su to novinari saznali od francuskog predsednika. U Hamburgu je 1949. diplomirao ekonomiju i političke nauke.

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Postao je član socijaldemokratske partije (SDP) 1946, a od 1946. do 1948. je bio vođa studentske organizacije od SDP-a. Posle univerziteta radi u gradskoj vladi Hamburga u odelu za ekonomsku politiku. Od 1952. do 1962. radi za SDP u Bundestagu.[1] Izabran je kao poslanik u Bundestagu 1953, a 1957. postaje član izvršnog tela SDP-a u parlamentu. Bio je izuzetno nadahnut kritičar konzervativne vlade i njene politike, a svojom retorikom privlači veliku pažnju. Tokom 1958. vrši kampanju protiv nuklearnog oružja i protiv toga da se Bundesver (nemačka vojska) snabde tim oružjem. Predaje svoje poslaničko mesto 1958. da bi se vratio u Hamburg.

Senator[uredi | uredi izvor]

U vladi grada Hamburga, koja je bila poznata kao Senat, Helmut Šmit postaje unutrašnji senator, tj. ministar unutrašnjih poslova. Njegov efikasan način rukovođenja donosi mu pohvale. Posebno je bio efikasan prilikom vanredne situacije izazvane poplavom 1962. godine.[1] Šmit je koristio sva sredstva da olakša tu tragediju. Čak je koristio vojsku, iako je ustavom bilo zabranjeno da se vojska koristi za unutrašnja pitanja.

Vođa SDP frakcije i ministar savezne vlade[uredi | uredi izvor]

Ponovo je izabran za Bundestag 1965. godine. Postao je vođa SDP frakcije 1967, a zamenik predsednika partije 1968. godine. U vladi Vilija Branta postaje oktobra 1969. ministar odbrane.[1][3] Od jula do novembra 1972. bio je ministar ekonomije i finansija, a od decembra 1972. do maja 1974. bio je samo ministar finansija.[1]

Kancelar[uredi | uredi izvor]

Postao je kancelar Zapadne Nemačke 16. maja 1974, posle ostavke Vilija Branta nakon političkog skandala. Svetska ekonomska recesija je bila glavna briga njegove vlade. Iako je bio socijaldemokrata počeo je raditi po konzervativnim načelima. Popravio je odnose Nemačke i Francuske i postao dobar prijatelj Valeri Žiskara D'Estena. Potpisnik je završnog akta iz Helsinkija, kojim je formiran OEBS.[4][5] Ostao je kancelar i posle izbora 1976. godine. Politika protiv Frakcije Crvene armije bila je neizvesna, ali obično bi bila dosta žestoka i beskompromisna. On je odobrio antiterorističkoj jedinici GSG9 da se obračuna sa teroristima, koji su oteli Lufthanzin avion 1977. godine. Zbog te odluke sa srećnim završetkom dobio je velike pohvale i u Nemačkoj i van nje. Posle toga je naglasio da nikad više neće pregovarati sa teroristima. Svoju političku budućnost je jako vezao za NATO širenje, posebno nakon sovjetske invazije u Avganistanu. Ponovo je izabran za kancelara 1980. godine.[6] Oktobra 1981. ugrađen mu je pejsmejker. Prvo glasanje o nepoverenju vladi februara 1982. je prošao. Septembra 1982. četiri ministra iz redova liberala (FDP) napustila su njegovu vladu. Pokušao je sastaviti manjinsku vladu, samo od članova socijaldemokratske partije(SDP). Bio je prisiljen da da ostavku 1. oktobra 1982. nakon izglasavanja nepoverenja njegovoj vladi. Helmut Kol je tada postao novi kancelar.

Posle politike[uredi | uredi izvor]

Postao je jedan od urednika uglednih nemačkih nedeljnih novina Die Zeit. Direktor novina postaje 1985. godine.[1][7] Bio je poslanik do 1985. godine. U decembru 1986, on je jedan od osnivača komiteta, koji je podržavao Evropsku monetarnu uniju i stvaranje Evropske centralne banke.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e Deutschland, Stiftung Deutsches Historisches Museum, Stiftung Haus der Geschichte der Bundesrepublik. „Gerade auf LeMO gesehen: LeMO Biografie: Helmut Schmidt”. www.hdg.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2021-02-01. 
  2. ^ The Daily Telegraph, Wednesday 11 November 2015, Obituary [paper only], p.31
  3. ^ „DER SPIEGEL | Online-Nachrichten”. www.spiegel.de. Pristupljeno 2021-02-01. [mrtva veza]
  4. ^ „Reviving the Helsinki Spirit: 40 years of the Helsinki Final Act”. www.osce.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-01. 
  5. ^ „DER SPIEGEL | Online-Nachrichten”. www.spiegel.de. Pristupljeno 2021-02-01. [mrtva veza]
  6. ^ „Wie ein wilder Stier”. www.tagesspiegel.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2021-02-01. 
  7. ^ „ZEIT ONLINE | Lesen Sie zeit.de mit Werbung oder im PUR-Abo. Sie haben die Wahl.”. www.zeit.de. Arhivirano iz originala 31. 10. 2020. g. Pristupljeno 2021-02-01. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Helmut Šmit na Vikimedijinoj ostavi.


Kancelar Nemačke
(1974 — 1982)


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хелмут_Шмит&oldid=27815075”