Hesen

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Hesen (višeznačna odrednica).

Hesen Hessen
Zastava Grb
Himna: Hessenlied
Država	Nemačka
Admin. centar	Vizbaden
Ministar-predsednik	Folker Bufijer (CDU)
Vladajuća stranka	CDU/Zeleni koalicija
Površina	21.114,94 km2
Stanovništvo	2017.
— broj st.	6.243.262
— gustina st.	295,68 st./km2
— ISO 3166-2	DE-HE
Poslednji izbori	28. oktobar 2018.
Sledeći izbori	2023.
Glasova u Saveznom savetu	5
Zvanični veb-sajt

Hesen (nem. Hessen) je jedna od 16 nemačkih država (nem. Bundesländer). Pokriva površinu od 21.110 km² i broji preko šest miliona stanovnika. Glavni grad Hesena je Vizbaden a glavni ekonomski centar je Frankfurt na Majni.

Geografija

Hesen se nalazi u zapadnoj i centralnoj Nemačkoj, i graniči se sa nemačkim državama Severnom Rajnom-Vestfalijom, Donjom Saksonijom, Tiringijom, Bavarskom, Baden-Virtembergom i Rajna-Palatinatom. Među najznačajnijim gradovima Hesena su Frankfurt na Majni, Visbaden, Darmštat, Kasel, Gisen, Marburg, Veclar, Ofenbah i Fulda.

Glavne reke u severnom delu Hesena su Fulda i Lan. Krajolik je planinski, sa planinskim lancima Ren, Vestervald, Taunus i Špesart.

Najveći broj stanovnika živi u južnim delovima Hesena, između reka Majne i Rajne. Rajna čini granicu Hesena na jugozapadu. Planinski lanac između Rajne i Majne zove se Odenvald.

Rajna se graniči sa Hesenom na jugozapadu i ne prolazi kroz državu. Samo jedno mrtvo jezero — takozvani Štokštad-Erfelder Altrajn — prolazi kroz Hesen. Planinski lanac između reka Majne i Nekara se zove Odenvald. Ravnica između reka Majne, Rajne i Nekara i planina Odenvald naziva se Rid.

Hesen je najzelenija država u Nemačkoj, jer šume pokrivaju 42% te države.

Istorija

U srednjem veku, Hesen je bio deo Tiringije, ali je u Ratu za tiringijsko nasleđe (1247—1264) stekao nezavisnost unutar Svetog rimskog carstva. Na kratko je dobio veliki značaj zahvaljujući velikašu Filipu I od Hesena, koji je bio jedan od vođa nemačkog protestantizma. Nakon Filipove smrti, 1567, teritorija je podeljena između njegovih pet sinova iz prvog braka (Filip je bio bigamista) u četiri linije: Hesen-Kasel, Hesen-Darmštat, Hesen-Rajnfels i prethodno postojeći Hesen-Marburg. Kako su poslednje dve linije izumrle dosta brzo (1583. i 1605, redom), Hesen-Kasel i Hesen-Darmštat su predstavljale jezgro unutar zemalja Hesena. Nekoliko drugostepenih linija se odvojilo tokom vekova, kao 1622, kada se Hesen-Homburg odvojio od Hesen-Darmštata. U kasnom 16. veku, Kasel je prihvatio kalvinizam, dok je Darmštat ostao luteranski i kasnije su se ove dve linije često nalazile na suprotnim stranama u konfliktima, od kojih su najznačajniji sukob oko Hesen-Marburga, i Tridesetogodišnji rat, kada se Darmštat borio na strani Cara, dok se Kasel svrstao sa Švedskom i Francuskom.

Hesen-Kasel je podignut na nivo elektorata 1803, ali je ovo ostalo bez efekta, jer je Sveto rimsko carstvo raspušteno 1806. godine. Teritoriju je anektiralo Kraljevstvo Vestfalija 1806, ali je restarusano u elektorat 1813. godine. Dok su ostali elektori stekli druge titule, na primer postavši velike vojvode, elektor Hesen-Kasela je ostao na ovoj anahronoj tituli. Ime je opstalo u terminu Kurhessen, što opisuje oblast oko Kasela. Pruska ga je 1866. anektirala, zajedno sa nezavisnim gradom Frankfurtom, Hesen-Homburgom i vojvodstvom Nasau.

Hesen-Darmštat je uzdignut na nivo velikog vojvodstva 1806. godine. U Austrijsko-pruskom ratu 1866., borio se na strani Austrije, a protiv Pruske, ali je zadržao autonomiju nakon poraza, jer je veći deo teritorije bio sa druge strane Majne, dok Pruska nije želela da se širi preko Majne, da ne bi isprovocirala Francusku. Ali delovi Hesen-Darmštata severno od Majne (oblast oko grada Gisena, obično nazivana Oberhesen (Oberhessen)) su inkorporirani u Severnonemački savez, čvrst savez nemačkih država, koji je uspostavila Pruska 1867. godine. Ostatak velikog vojvodstva se 1871. pridružio Nemačkom carstvu. Krajem devetnaestog veka, Darmštat je bio jedan od centara Jugendstila.

Revolucijom 1918. Hesen-Darmštat je postao republika, nazvavši se zvanično Narodna Država Hesen (Volksstaat Hessen). Delovi Hesen-Darmštata na levoj obali Rajne (provincija Rajnhesen) su bili pod okupacijom francuskih trupa do 1930. po uslovima Versajskog sporazuma, kojim je zvanično okončan Prvi svetski rat 1919. godine.

Nakon Drugog svetskog rata teritoriju Hesena levo od Rajne je opet okupirala Francuska, dok je ostatak teritorije bio u američkoj okupacionoj zoni. Francuska je odvojila svoj deo Hesena od ostatka države, i inkorporirala ga u novoosnovanu državu Rajna-Palatinat (Rhineland-Palatinate). SAD su sa druge strane formirale novu državu, Veliki Hesen (Groß-Hessen) već 1945, iz Hesen-Darmštata, i većeg dela bivše pruske provincije Hesen-Nasau. Veliki Hesen je 4. decembra 1946. zvanično preimenovan u Hesen.

Stanovništvo

Najveći gradovi

Izvor: ?
	№	Grad	Populacija
Frankfurt na Majni Visbaden	1.	Frankfurt na Majni	643.726	Kasel Darmštat
	2.	Visbaden	271.553
	3.	Kasel	194.146
	4.	Darmštat	138.959
	5.	Ofenbah na Majni	119.233
	6.	Hanau	89.185
	7.	Gisen	73.580
	8.	Marburg	78.138
	9.	Fulda	63.149
	10.	Riselshajm	59.677

Podela

Hesen je podeljen na 21 okrug i pet nezavisnih gradova:

• Bergštrase (nem. Bergstraße) (Hepenhajm, Benshajm)
• Darmštat-Diburg (nem. Darmstadt-Dieburg) (Darmštat, Diburg)
• Gros Gerau (nem. Groß-Gerau) (Gros-Gerau, Riselshajm)
• Hohtaunuskrajs (nem. Hochtaunuskreis) (Bad Homburg)
• Majn-Kincig (nem. Main-Kinzig) (Hanau)
• Majn-Taunus (nem. Main-Taunus) (Hofhajm, Bad Zoden)
• Odenvaldkrajs (nem. Odenwaldkreis) (Erbah)
• Ofenbah (nem. Offenbach) (Ofenbah)
• Rajngau-Taunus (nem. Rheingau-Taunus) (Idštajn)
• Veteraukrajs (nem. Wetteraukreis) (Friedberg, Bad Nojhajm)
• Gizen (nem. Gießen) (Gizen)
• Lan-Dil (nem. Lahn-Dill) (Veclar)
• Limburg-Vajlburg (nem. Limburg-Weilburg) (Limburg, Vajlburg)
• Marburg-Bajdenkopf (nem. Marburg-Biedenkopf) (Marburg)
• Fogelsbergkrajs (nem. Vogelsbergkreis) (Alsfeld, Lauterbah)
• Fulda (nem. Fulda) (Fulda)
• Hersfeld-Rotenburg (nem. Hersfeld-Rotenburg) (Bad Hersfeld)
• Kasel (nem. Kassel) (Kasel)
• Švalm-Eder (nem. Schwalm-Eder) (Friclar, Borken)
• Vera-Majsner (nem. Werra-Meißner) (Eschwege, Vicenhauzen)
• Valdek-Frankenberg (nem. Waldeck-Frankenberg) (Korbah)

Spisak premijera Hesena

1. 1945: Ludvig Bergštreser
2. 1945—1946: Karl Gajler
3. 1946—1951: Kristijan Štok (SPD)
4. 1951—1969: Georg-August Cin (SPD)
5. 1969—1976: Albert Osvald (SPD)
6. 1976—1987: Holger Berner (SPD)
7. 1987—1991: Valter Valman (CDU)
8. 1991—1999: Hans Ajhel (SPD)
9. 1999—2010: Roland Koh (CDU)
10. od 2010: Folker Bufijer (CDU)

Smrtna kazna

Smrtna kazna se i dalje spominje u ustavu Hesena, jer je ovaj ustav iz 1946, kada je smrtna kazna još bila deo kaznene politike Nemačke. Kako ustav Savezne Republike Nemačke iz 1949. ukida smrtnu kaznu, a zbog premoći ustava, odredbe koje spominju smrtnu kaznu u ustavu Hesena su nevažeće i u Hesenu, i predstavljaju samo istorijsku zaostavštinu, bez praktičnog značaja.

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Zvanični veb-sajt
• Portal o istočnom delu Hesena
• 360-stepeni virtuelni put kroz Ren — deo istočnog Hesena