Himna Brazila
.jpg) Himna Brazila | |
| Država |  Brazil |
|---|---|
| Jezik | portugalski jezik |
| Tekstopisac | Hoakim Osorio Duke-Estrada |
| Kompozitor | Fransisko Manuel da Silva |
| Prihvaćena | 13. april 1831. tokom perioda Brazilskog carstva i 1890. tokom Federativne Republike Brazil, zatim imenovana kao "Republika Ujedinjenih Država Brazila" 20. januar 1890. (ponovo prihvaćena 6. septembar 1922. (prihvaćen tekst) |
Instrumentalno izvođenje | |
| Zvuk prihvaćen 1831. a tekst 1909. godine. | |
„Brazilsku nacionalnu himnu“ (port. Hino Nacional Brasileiro) komponovao je Fransisko Manuel da Silva 1831. godine i dobila je najmanje dva seta nezvaničnih tekstova pre nego što je dekretom predsednika Epitasija Pesoa iz 1922. godine himni dao definitivan, zvanični tekst, od Hoakim Osorio Duke-Estrada, nakon nekoliko izmena u njegovom predlogu, napisanom 1909. godine.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Melodiju brazilske himne komponovao je Fransisko Manuel da Silva, a javnosti je prvi put predstavljena u aprilu 1831. godine.[1] Dana 7. aprila 1831, prvi brazilski car, Pedro I abdicirao je krunu i nekoliko dana kasnije otišao u Evropu, ostavljajući za sobom tada petogodišnjeg cara Pedra II.
Od proglašenja nezavisnosti Brazila 1822. do abdikacije 1831. godine, himna koju je komponovao lično Pedro I, slaveći nezavisnost zemlje (i koja je sada i dalje zvanična patriotska pesma, Himna nezavisnosti), korišćena je kao nacionalna himna. Neposredno nakon abdikacije Pedra I, himna koju je komponovao pala je na popularnosti.
Francisko Manuel da Silva je tada iskoristio ovu priliku da predstavi svoju kompoziciju, a himna koju je napisao prvi put je javno odsvirana 13. aprila 1831. godine.[2] Istog dana, brod sa bivšim carem napustio je luku Rio de Žaneiro. Datum 13. aprila sada se pojavljuje u zvaničnim kalendarima kao Dan brazilske državne himne.
Iako tokom carskog perioda nije donesen statut kojim bi se muzička kompozicija Franciska Manuela da Silve proglasila državnom himnom, nije se smatralo da je bilo potrebno formalno donošenje za usvajanje nacionalne himne. Smatralo se da je nacionalna himna rezultat prakse ili tradicije. Tako je do 1837. godine, kada se svirala na svim zvaničnim svečanostima, kompozicija Franciska Manuela da Silve već bila brazilska nacionalna himna.
Novi set stihova je predložen 1841. godine, u znak sećanja na punoletstvo i krunisanje cara Pedra II, i ti stihovi, popularni ali i siromašni, ubrzo napušteni, ovoga puta po naredbi cara Pedra II, koji je precizirao da se na javnim svečanostima himna svira bez teksta. Car Pedro II je naredio da se kompozicija Franciska Manuela da Silve, kao nacionalna himna Carstva Brazila, svira, bez teksta, u svim prilikama kada se monarh predstavlja u javnosti, i na svečanostima vojne ili civilne prirode; kompozicija je takođe svirana u inostranstvu na diplomatskim događajima u vezi sa Brazilom ili kada je bio prisutan brazilski car.[3]
Nakon Proglašenja Republike 1889. godine, novi vladari su napravili takmičenje u izboru nove himne, a na takmičenju je pobedila muzika koju je komponovao Leopoldo
| Deo serije o |
| Kulturi Brazila |
|---|
 |
| Društvo |
| Teme |
| Simboli |
Miges, sa tekstom Madeiros e Albuequerque. Međutim, nakon protesta protiv usvajanja predložene nove himne, šef privremene vlade Deodoro da Fonseka je kompoziciju Fransiska Manuela da Silve ozvaničio kao nacionalnu himnu, dok je kompozicija Migeza proglašena za himnu Proglašenje Republike. Sam Deodoro je rekao da više voli staru himnu nego novu kompoziciju. Dekret Privremene vlade (Ukaz 171 iz 1890) kojim se potvrđuje muzika Franciska Manuela da Silve, koja je služila kao nacionalna himna Carstva Brazila, kao nacionalna himna nove Republike, izdata je 20. januara 1890. godine.
Dana 7. septembra 1922., tačno na dan stogodišnjice nezavisnosti, u Brazilu su počeli radio-emisije, a prvo emitovanje bilo je izvođenje državne himne sa novim tekstovima, nakon čega je usledio govor predsednika Epitasija Pesoa, prvo radio obraćanje brazilskog predsednika.
Državna himna se prema važećem Ustavu Brazila, usvojenom 1988. godine, smatra jednim od četiri nacionalna simbola zemlje, zajedno sa zastavom, grbom i nacionalnim pečatom. Pravne norme koje su trenutno na snazi u vezi sa državnom himnom sadržane su u statutu usvojenom 1971. godine (Zakon 5.700 od 1. septembra 1971), koji reguliše nacionalne simbole. Ovaj zakon veoma detaljno reguliše formu državne himne i kako i kada se ona svira.
Muziku državne himne prvobitno je trebalo da sviraju simfonijski orkestri; za sviranje himne od strane bendova, marš koji je komponovao Antao Fernandes uključen je u instrumentaciju. Ova adaptacija, koja se dugo koristila, ozvaničena je statutom iz 1971. koji reguliše nacionalne simbole. Isti statut je takođe potvrdio kao zvaničnu tradicionalnu vokalnu adaptaciju teksta državne himne, u F-duru, koju je komponovao Alberto Nepomućeno.
Himna se peva na zvaničnom brazilskom jeziku, portugalskom.
Tekst[uredi | uredi izvor]
Pesma se sastoji od dve uzastopne stance. Usvajanje stihova koji su sadržali dve stance 1922. je tako stvorilo sadašnju situaciju da se muzika himne svira dva puta kako bi se omogućilo pevanje obe strofe.
Brazilski zakon propisuje da muzika treba da se odsvira samo jednom u instrumentalnom izvođenju himne bez vokalne pratnje (dakle, u instrumentalnom izvođenju bez vokalne pratnje, sviranje muzike dva puta je opciono), ali obe stance moraju da se pevaju u vokalnim izvođenjima.
Druga stanca se često izostavlja kada se svira na sportskim događajima, pošto je većina izvođenja brazilske himne za sportske događaje instrumentalna, a ne vokalna.
U stihovima, pominjanje reke Ipirango u uvodnoj liniji odnosi se na potok u blizini (i sada deo) grada Sao Paula gde je princ Dom Pedro, budući car Dom Pedro od Brazila, proglasio nezavisnost Brazila od Portugala.[2]
| Na portugalskom jeziku | Na srpskom jeziku |
|---|---|
| Prva stanca | |
| Ouviram do Ipiranga as margens plácidas
De um povo heróico o brado retumbante, E o sol da liberdade, em raios fúlgidos, Brilhou no céu da pátria nesse instante. Se o penhor dessa igualdade Conseguimos conquistar com braço forte, Em teu seio, ó liberdade, Desafia o nosso peito a própria morte! Ó Pátria amada, Idolatrada, Salve! Salve! Brasil, um sonho intenso, um raio vívido De amor e de esperança à terra desce, Se em teu formoso céu, risonho e límpido, A imagem do Cruzeiro resplandece. Gigante pela própria natureza, És belo, és forte, impávido colosso, E o teu futuro espelha essa grandeza. Terra adorada, Entre outras mil, És tu, Brasil, Ó Pátria amada! Dos filhos deste solo és mãe gentil, Pátria amada, Brasil! |
Mirne obale[a] Ipiranga[b] su čule
zvučni povik[v] herojskog naroda, I sunce slobode u sjajnim zracima zablista u tom trenutku na otadžbinskom nebu. Ako je zalog [g] ove jednakosti uspeli smo da pobedimo snažnom rukom, U nedrima tvojim, o Slobodo, naša prsa prkose samoj smrti! O voljena, Zdravo! Zdravo! Brazil, intenzivan san, živopisan zrak ljubavi i nade što silazi na zemlju, Ako na tvom lepom nebu, nasmejanom i bistrom, slika Južnog Krsta sija.[d] Ogroman po svojoj prirodi, Ti si prelep, jak, neustrašivi kolos,[đ] I tvoja budućnost odražava tu veličinu. Voljena zemlja, Među hiljadama drugih Ti si, Brazile, O domovino voljena! Od sinova ove zemlje, ti si ljubazna majka, [e] voljena domovino, Brazil! |
| Druga stanca | |
| Deitado eternamente em berço esplêndido,
Ao som do mar e à luz do céu profundo, Fulguras, ó Brasil, florão da América, Iluminado ao sol do Novo Mundo! Do que a terra, mais garrida, Teus risonhos, lindos campos têm mais flores; "Nossos bosques têm mais vida", "Nossa vida" no teu seio "mais amores." (*) Ó Pátria amada, Idolatrada, Salve! Salve! Brasil, de amor eterno seja símbolo O lábaro que ostentas estrelado, E diga o verde-louro dessa flâmula – "Paz no futuro e glória no passado." Mas, se ergues da justiça a clava forte, Verás que um filho teu não foge à luta, Nem teme, quem te adora, a própria morte. Terra adorada, Entre outras mil, És tu, Brasil, Ó Pátria amada! Dos filhos deste solo és mãe gentil, Pátria amada, Brasil! |
Večno ležeći na sjajnoj kolevci,
uz šum mora i pod svetlošću dubokog neba, Ti blistaš,[ž] Brazile, kroketu[z] Amerike, obasjan suncem Novog Sveta! Od blistavije[i] zemlje, tvoje nasmejane, lepe prerije imaju više cveća; „Naši gajevi imaju više života“, "Naš život" u tvojim nedrima "više ljubavi". '(*) O voljena, idolizovana domovino, Zdravo! Zdravo! Brazil, večne ljubavi budi simbol, labarum sa zvezdicom[ј][lower-alpha 4] koji pokazuješ, I reci lovorovo zeleno na ovoj zastavici, „Mir u budućnosti i slava u prošlosti“. Ali ako podigneš jak buzdovan[k] pravde, videćeš da tvoj sin ne beži iz bitke, niti se oni koji te ljube boje svoje smrti. Zemljo voljena, Među hiljadama drugih jesi ti, Brazile, O domovino voljena. Od sinova ove zemlje ti si ljubazna majka, voljena domovino, Brazil! |
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ placida znači mirna, spokojna.
- ^ Potok duž kojeg je Pedro I proglasio nezavisnost.
- ^ brado znači vika ili krik, i retumbante koji izaziva jak odjek, koji odjekuje.
- ^ Upotrebi metaforički (figurativno). penhon dessa igualdade je garancija, sigurnost da će postojati sloboda.
- ^ Cruseiro je sazvežđe Južnog krsta (Crux) koje sija oko južne hemisfere .
- ^ Collosso je naziv statue ogromnih dimenzija. impavido, biti "neustrašiv", znači biti opušten, smiren.
- ^ mae gentil je domovina. Zemlja koja voli i brani "sinove" (Brazilce) kao svaka majka.
- ^ fulgurar je glagol „sijati“, što znači „sijati“, „biti obasjan“.
- ^ florao je ukras u obliku cveta koji se koristi u svodovima veličanstvenih zgrada. Brazil bi bio najvažniji i najupadljiviji kroket Amerike.
- ^ garrida znači "upadljiv" i skreće pažnju na lepotu.
- ^ Alias flag. labarum je bio stari standard koji su koristili Rimljani.
- ^ Clava je veliki štap, koji se koristi u borbi prsa u prsa, toljaga ili batina. U stihu, to znači mobilisati vojsku, ići u rat.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Origem - Letra - Música - Hino Nacional Brasileiro / Clério José Borges”. web.archive.org. 2011-09-07. Arhivirano iz originala 07. 09. 2011. g. Pristupljeno 2022-02-10.
- ^ a b „nationalanthems.me”. nationalanthems.me. Pristupljeno 2022-02-10.
- ^ „Origem - Letra - Música - Hino Nacional Brasileiro / Clério José Borges”. web.archive.org. 2011-09-07. Arhivirano iz originala 07. 09. 2011. g. Pristupljeno 2022-02-10.
