Pređi na sadržaj

Hiperion (satelit)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hiperion

Hiperion u približno prirodnim bojama
Hiperion u približno prirodnim bojama

Planeta Saturn
Otkriće
Otkrio Vilijam Kranč Bond, Džordž Filips Bond, Vilijam Lasel
Datum otkrića 16. septembar 1848.
Karakteristike orbite
Srednji poluprečnik orbite 1,481,009 km
Ekcentricitet 0.1230061[1]
Period revolucije 21.276 dana
Nagib 0.43° (u odnosu na Saturnov ekvator)[2][3]
Fizičke karakteristike
Masa 0,5584 ± 0,0068×1019 kg
Gustina 0,544 ± 0,050 g/cm³
Gravitacija 0,017-0,021 m/s²
Magnituda 14.1
Albedo 0.3[4]

Hiperion (grč. Ὑπερίων), takođe poznat kao Saturn 7, je prirodni satelit Saturna koga su otkrili Vilijam Kranč Bond, Džordž Filips Bond i Vilijam Lasel 1848. Odlikuje se nepravilnim oblikom, haotičnom rotacijom i neobičnim izgledom nalik sunđeru. To je prvi otkriveni mesec koji nije okrugao[5].

Ime[uredi | uredi izvor]

Ime je dobio po Hiperionu, Titanovom bogu iz grčke mitologije. Takođe je poznat i po imenu Saturn VII.

Hiperionovo otkriće je došla ubrzo nakon što je Džon Heršel je predložio nazive za sedam prethodno poznatih satelita Saturna u svojoj publikaciji Rezultati astronomskih osmatranja na rtu Dobre Nade iz 1847.[6] Vilijam Lasel, koji je video Hiperion dva dana nakon Vilijama Bonda, odobrio je Heršelovu šemu za imenovanja i predložio ime Hiperion u skladu sa tim.[7] [8]

Fizičke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Oblik[uredi | uredi izvor]

Slika Hiperiona u realnom koloritetu, uslikana sa Kasini svemirske letelice.

Hiperion je jedan od najvećih nebeskih tela nepravilnog oblika u Sunčevom sistemu[a]. Jedini veći mesec nepravilnog oblika je Neptunov mesec Proteus. Najveći krater na Hiperionu je širok oko 121,57 km i 10,2 km dubok. Moguće objašnjenje njegovog nepravilnog oblika je da Hiperion predstavlja fragment većeg tela koje se otkinulo usled velikog udara u dalekoj prošlosti.[5] Prvobitni Hiperion je najverovatnije imao prečnik između 350 do 1000 km.[9]

Sastav[uredi | uredi izvor]

Poput većine Saturnovih prirodnih satelita mala gustina Hiperiona ukazuje na to da je on sastavljen uglavnom od vodenog leda uz veoma mali udeo stena. Međutim, za razliku većine Saturnovih meseca, Hiperion ima nizak albedo (0.2-0.3), što ukazuje da je pokriven tankim slojem tamnog materijala. Ovaj materijal može poticati od Febe ili Japeta. Hiperion je više crven od meseca Feba i približno se poklapa sa bojom tamnog materijala na mesecu Japet.

Poroznost Hiperiona iznosi oko 0.46.

Površina[uredi | uredi izvor]

Sonda Vojadžer 2 koja je prošla kroz Saturnov sistem 1981. fotografisala je Hiperion, ali samo iz daljine. Na snimcima se vide pojedinačni krateri i ogroman greben, ali sonda nije bila u stanju da snimi površinu meseca izbliza. Prve slike sa NASA-ine letelice Kasini 2005. godine ukazale su na Hiperionov neobičan izgled.

Hiperionova površina je prekrivena dubokim, oštrim kraterima koji joj daju izgled džinovskog sunđera. Tamni materijal popunjava dno svakog kratera. Crvenkasta supstanca sadrži duge lance ugljenika i vodonika i vrlo je slična materijalu pronađenim na drugim Saturnovim satelitima, uglavnom na Japetu[10].

Najnovije analize podataka prikupljenih tokom preletanja Kasini letelice pored Hiperiona 2005. i 2006. godine prikazuju da oko 40 procenata meseca čini prazan prostor. U julu 2007. godine je primećeno da možda poroznost dozvoljava kraterima da ostanu skoro nepromenjeni tokom eona. Nove analize su takođe potvrdile da je Hiperion sastavljen uglavnom iz vodenih ledenica i vrlo malo kamenja. "Otkrili smo da je glavni sastojak površine vodeni led, ali je to prljavi vodeni led" jekao je Dejl Kruikšank, istraživač iz Ejms istraživačnog centra.[10]

Rotacija[uredi | uredi izvor]

Hiperion sa analizom slike radi prikazivanja detalja, uslikana Kasini svemirskom sondom.

Slike sa Vojadžera 2 ukazuju da je rotacija Hiperiona haotična, to jest, njegova osa rotacije se toliko klati da je njena orijentacija u prostoru je nepredvidiva. Hiperion je jedini poznati mesec Sunčevog sistema za koji se zna da ima haotičnu lokaciju. On je takođe i jedini redovan prirodni planetarni satelit Sunčevog sistema koji nema sinhronu rotaciju[11].

Hiperion je jedinstven među ogromnim mesecima jer je nepravilnog oblika, ima vrlo ekscentričnu orbitu, i nalazi se u blizini dosta većeg meseca, Titana. Ovi faktori zajedno onemogućavaju postojanje stabilne rotacije. Orbitalna rezonanca koja iznosi 3:4 između Titana i Hiperiona je takođe mogući uzrok haotične rotacije. Činjenica da njegova rotacija nije sinhrona je verovatno uzrok čudnovatosti površine Hiperiona, suprotno od mnogih drugih Saturnovih meseca, kojiimaju kontrastne razmake i vodeće hemisfere.[11]

Istraživanje[uredi | uredi izvor]

Hiperion je nekoliko puta uslikan iz daljine od strani Kasini orbitera. Prvi planirani let pored Hiperiona se dogodio na udaljenosti od 500 km 26. septembra 2005. godine. Kasini se još jednom približio Hiperionu 25. avgusta 2011. godine, a zatim i 16. septembra 2011. godine.[12]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Postoji oko deset asteroida i nepoznati broj nepravilnih transneptunskih objekata većih od Hiperiona.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Pluto Project pseudo-MPEC for Saturn VII”. Arhivirano iz originala 29. 05. 2006. g. Pristupljeno 06. 01. 2015. 
  2. ^ „NASA's Solar System Exploration: Saturn: Moons: Hyperion: Facts & Figures”. Arhivirano iz originala 03. 11. 2004. g. Pristupljeno 06. 01. 2015. 
  3. ^ MIRA's Field Trips to the Stars Internet Education Program: Saturn
  4. ^ D.R. Williams (18. 9. 2006). „Saturnian Satellite Fact Sheet”. NASA. Pristupljeno 5. januara 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  5. ^ a b R.A.J. Matthews (1992). „The Darkening of Iapetus and the Origin of Hyperion”. Quarterly Journal of the Royal Astronomical Society. 33: 253—258. Bibcode:1992QJRAS..33..253M. 
  6. ^ Lassell, W. (14. 1. 1848). „Observations of satellites of Saturn”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 8 (3): 42—43. Bibcode:1848MNRAS...8...42L. Pristupljeno 5. januara 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  7. ^ W. Lassell (1848). „Discovery of a New Satellite of Saturn”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 8 (9): 195—197. Bibcode:1848MNRAS...8..195L. doi:10.1093/mnras/8.9.195a. 
  8. ^ Bond, W.C. (1848). „Discovery of a new satellite of Saturn”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 9 (1): 1—2. Bibcode:1848MNRAS...9....1B. doi:10.1093/mnras/9.1.1. 
  9. ^ Farinella, P.; Marzari, F.; Matteoli, S. (1997). „The Disruption of Hyperion and the Origin of Titan's Atmosphere”. Astronomical Journal. 113 (2): 2312—2316. Bibcode:1997AJ....113.2312F. doi:10.1086/118441. 
  10. ^ a b „Key to Giant Space Sponge Revealed”. Pristupljeno 5. januara 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  11. ^ a b Wisdom, J.; Peale, S.J.; Mignard, F. (1984). „The chaotic rotation of Hyperion”. Icarus. 58 (2): 137—152. Bibcode:1984Icar...58..137W. doi:10.1016/0019-1035(84)90032-0. 
  12. ^ „Neobični Saturnov mesec otkriven putem novih fotografija”. Space.com. Pristupljeno 31. 8. 2011. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Hiperion na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хиперион_(сателит)&oldid=25918018”