Hijeronim Boš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Hijeronim Boš
Autoportret
Lični podaci
Datum rođenja1450
Mesto rođenjaHertogenbos,
Datum smrti9. avgust 1516.(1516-08-09) (65/66 god.)
Mesto smrtiHertogenbos,
Potpis

Hijeronim Boš (lat. Hieronymus Bosch;[1][2][3][4] zapravo Jeroen van Aken;[5] Hertogenboš,[a] rođen oko 1450, umro 1516) je bio holandski renesansni slikar. Smatra se da je od 1474. živeo u Hertogenbošu gde je u periodu od 1486. do 1511. bio član Bratstva svete device.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Tipično delo Hijeronima Boša- Rajski vrt
Nošenje krsta iz kraja umetnikovog života

Hijeronim Boš se rodio kao „Jheronimus“ (ili kao Jeroen)[6] - van Aken, ali je veliki broj svojih radova potpisao kao „Bosch“,[7] znači imenom koje je odvedeno od mesta njegovog rođenja Hertogenboš koje je nazivano Den Bosch.[8]

O životu Hijeronima Boša kao i o njegovom obrazovanju nažalost znamo jako malo. Za sobom nije ostavio nikakva pisana dokumenta, pisma ili dnevnike, a to što nam je ostalo su najčešće podaci iz poreskih knjiga Bratstva svete device. Ne postoje nikakvi podaci o karakteru njegove ličnosti ili o njegovim shvatanjima o umetnosti. Datum njegovog rođenja se ne može tačno utvrditi ali se smatra da je rođen oko 1450. godine na osnovu jednog autoportreta koji je naslikao pred svoju smrt 1516. godine koji ga predstavlja kao starca od 60 godina odnosno u poznim godinama.

Boš se rodio i ceo svoj život je proveo u prosperirajućem centru i glavnom gradu Holandijske provincije Brabant. Njegov deda Jan van Aken (koji je umro 1454. godine) je bio slikar i o njemu prvi trag potiče iz 1430. godine. O njemu se zna da je imao 5 sinova i da su ukupno četvorica (kao i Hijeronimus) bili slikari. Otac Hijeronimusa Boša, Antonius van Aken (koji je umro oko 1478. godine), bio je umetnički savetnik Bratstva svete device. Hieronimus Boš se prvi put pominje u gradskim spisima 1747. godine, gde je imenovan kao i njegova dva brata i sestra.

U 15. veku je Hertogenboš bio prosperirajući centar Brabanta (jug današnje Holandije) ali je 1474. godine uništen u ogromnom požaru u kome je stradalo 4.000 kuća i sa čime se kao svedok susreo tada četrnaestogodišnji (verovatno) Hijeronimus Boš. On je postao slavni slikar još za svoga života i često je primao posete i iz inostranstva. Godine 1488, postao je član visoko respektovanog Bratstva svete device koje je bilo konzervativna religiozna grupa i u čije članove je ušao preko jednog od gradskih bogataša ili 7.000 njihovih simpatizera iz cele Evrope.

Između 1479. i 1481. godine Boš je uzeo za svoju suprugu Alait Goiarts van den Merven (Aleyt Goyaerts van den Meerven) koja je bila nekoliko godina starija od njega. Preselili su se u obližnji gradić Oiršot gde je njegova supruga nasledila kuću i imanje od njene bogate porodice.

U podacima iz Bratstva svete device je zabeležena smrt 1516. godine a pogreb je bio u crkvi svetog Ivana 9. juna te godine.

Karakteristike dela[uredi | uredi izvor]

Boš je bio autor religioznih slika na kojima je slikao strašni sud, pakao, smrtne grehove itd. Kroz fantastične i groteskne izlive hrišćanskog morala i ako je u osnovi hronološki red njegovog dela nejasan izgleda da je ipak prvo slikao manje slike na kojima je bilo zastupljeno nekoliko likova, kasnije je slikao velike triptihe koji su bili sinteze sa velikim brojem likova i fantastičnim bićima smeštenim u verno predstavljen pejzaž. On je prvi slikar pejzaža raspoloženja.[9]

Mnogi ljudi pokušavaju da dešifruju njegovu simboliku u kojoj traže vezu sa magijom, sektama, alhemijom i slično.[10]

Njegovo delo obuhvata veliki broj religiozno-alegorijskih prikaza i moralizujuće žanr-slike sa erotskim detaljima (triptih Vrt uživanja, oko 1510), koje su izvedene u fantastično vizionarskom stilu. Njegove groteskno-satirične figure često žure ispred finih pejzaža svetlih boja u pozadini (Kola sa senom, oko 1490). Kao inspiracija služile su mu Biblija i Legenda aurea, pri čemu je dao novu interpretaciju hrišćanske ikonografije (na primer Nošenje krsta, 1480/1490). Bošov rad veoma su cenili njegovi savremenici. Tako je 1504. od Filipa Lepog dobio porudžbinu za oltarsku sliku Strašnog suda izrađenu oko 1505. godine. Njegova simbolika bila je razumljiva u srednjem veku ali je u novom dobu dobila je nova tumačenja. Posebnu pažnju u savremenoj umetnosti dali su joj nadrealisti. Utvrđivanje vremena nastanka Bošovih slika veoma je komplikovano zbog široko rasprostranjene prakse kopiranja slika u njegovo doba.

Boš nije datirao svoje slike, ali - što je bilo neobično za to vreme - izgleda da je potpisao nekoliko njih, iako neki potpisi koji su navodno bili njegovi, sigurno nisu. Danas je ostalo oko dvadeset pet slika koje mu se mogu pripisati. Krajem 16. veka, Filip II od Španije je nabavio mnoge Bošove slike.[11] Kao rezultat toga, Muzej Prado u Madridu sada poseduje Poklonstvo magova, Vrt zemaljskih užitaka, stonu sliku Sedam smrtnih grehova i četiri poslednje stvari i Hejvejnski triptih.[12]

Slikarski materijali[uredi | uredi izvor]

Boš je slikao svoje radove uglavnom na hrastovim pločama koristeći ulje kao medijum. Bošova paleta je bila prilično ograničena i sadržavala je uobičajene pigmente njegovog vremena.[13] Uglavnom je koristio azurit za plavo nebo i daleke pejzaže, zelene glazure na bazi bakra i boje koje se sastoje od malahita ili verdigrisa za lišće i pejzaže u prvom planu, a olovno-kalajnu žutu, oker i crveno jezero (karminsko ili mader jezero) za svoje figure.[14]

Interpretacija[uredi | uredi izvor]

Detalj slike „Ivan evanđelista na Patmosu“ sa vidljivim potpisom umetnika

U prethodnim vekovima često se verovalo da su Bošova dela inspirisana srednjovekovnom jeresi i tamnom okultnom praksom. Drugi su pak sudili da su njegova dela stvorena samo radi zabave i provokacije, slično kao groteske u renesansnoj umetnosti u Italiji. U prvim beleškama o njegovim delima iz 1560. godine bilo je zabeleženo da je on praktično „pronašao nestvarne prikaze“. Dok su dela starih majstora bila zasnovana u duševnom svetu svakodnevnice, Boš je sa njima konfrontirao svoj pogled.

U 20. veku su istraživači i istoričari umetnosti sve manje videli Bošove vizije kao fantastične i akceptirali su da njegova dela reflektuju ortodoksnu veru njegovoga doba. Njegova prezentacija grešnoga ljudstva odražava shvatanje nebeskog i pakla iz tadašnje didaktičke literature i propovedanja. Važnu ulogu u interpretaciji dela su odigrali na početku 20. veka nadrealisti Huan Miro, Maks Ernst i Salvador Dali koji su takođe u delima Hieronimusa Boša našli jako važna polazišta za svoje delo.

Diskusije o autorstvu[uredi | uredi izvor]

Tačan broj dela koja pripadaju Hieronimusu Bošu je predmet mnogobrojnih debata jer je on potpisao samo svojih sedam dela i nije sigurno da su sva dela koja mu se pripisuju zaista slikana njegovom rukom. Poznato je da je u 16. veku nastalo mnogo kopija i mnogo varijacija na njegova dela. On je svojim delima uticao na bezbrojne svoje naslednike i sledbenike.

Posle godina istraživači i istoričari umetnosti su mu pripisivali sve više i više dela ali sa sigurnošću se samo 25 dela mogu smatrati da su njegova.

Neka od dela[uredi | uredi izvor]

  • Sedam smrtnih grehova (Prado, Madrid)
  • Lađa sa ludacima (Luvr Pariz)
  • Nošenje krsta (Гент, Museum voor schone Kunsten)
  • Vađenje kamena ludosti (Prado, Madrid)

Triptisi

  • Triptih kola sena (Prado, Madrid)
  • Iskušenje sv. Antonija (Lisabon, Museu Nacional de Arte Antiga)
  • Vrt uživanja (Prado, Madrid)
  • Strašni sud (Beč, Galerie der Akademie Bildenten Künste)

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ In isolation, Hieronymus is pronounced [ɦijeːˈroːnimʏs] ( slušaj).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Bosch, Hieronymus”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 2021-03-08. g. 
  2. ^ „Bosch”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  3. ^ „Bosch”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th izd.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  4. ^ „Bosch”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  5. ^ Dijck (2000): pp. 43–44. His birth is undocumented. However, the Dutch historian G.C.M. van Dijck points out that the vast majority of contemporary archival entries state his name as being Jheronimus van Aken. Variants on his name are Jeronimus van Aken (Dijck (2000): pp. 173, 186), Jheronimus anthonissen van aken (Marijnissen ([1987]): p. 12), Jeronimus Van aeken (Marijnissen ([1987]): p. 13), Joen (Dijck (2000): pp. 170–171, 174–177), and Jeroen (Dijck (2000): pp. 170, 174).
  6. ^ Dijck (2000): pp. 43–44. A variant on his Middle Dutch name is "Jeroen". Van Dijck points out that in all contemporary sources the name "Jeroen" is used twice, while the name "Joen" is used nine times, making "Joen" to be his probable Christian name.
  7. ^ Signed works by Bosch include The Adoration of the Magi, Saint Christopher Carrying the Christ Child, St. John the Evangelist on Patmos, The Temptation of Saint Anthony, The Hermit Saints Triptych, and The Crucifixion of St Julia.
  8. ^ Rowland, Ingrid D. (18. 8. 2016). „The Mystery of Hieronymus Bosch”. The New York Review (na jeziku: engleski). ISSN 0028-7504. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  9. ^ Luuk Hoogstede; Ron Spronk; Matthijs Ilsink; Robert G. Erdmann; Jos Koldeweij; Rik Klein Gotink (2016). Hieronymus Bosch, Painter and Draughtsman: Technical Studies. Yale University Press. 
  10. ^ 'Bosch and the Delights of Hell' Arhivirano 27 maj 2014 na sajtu Wayback Machine
  11. ^ Checa Cremades, Fernando. „Colección de Felipe II – Museo Nacional del Prado”. Museo del Prado (na jeziku: španski). Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  12. ^ „Bosch, Hieronymus – The Collection”. Museo Nacional del Prado. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  13. ^ Hoogstede et al. (2016)
  14. ^ „Hieronymus Bosch: General Resources”. ColourLex. Pristupljeno 8. 3. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Istorija slikarstva NOLIT, Beograd, 1973.
  • Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1959.
  • Mala prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959.
  • Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  • Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
  • Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  • Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
  • Bax, Dirk. Ontcijfering van Jeroen Bosch. Den Haag: Staats-drukkerij-en Uitgeverijbedrijf, 1949.
  • Boulboullé, Guido. "Groteske Angst. Die Höllenphantasien des Hieronymus Bosch". In: Auffarth, Christoph and Kerth, Sonja (Eds): Glaubensstreit und Gelächter: Reformation und Lachkultur im Mittelalter und in der Frühen Neuzeit. Berlin: LIT Verlag, 2008. 55–78.
  • Dijck, Godfried Christiaan Maria van. Op zoek naar Jheronimus van Aken alias Bosch. De feiten. Familie, vrienden en opdrachtgevers. Zaltbommel: Europese Bibliotheek, 2001. ISBN 90-288-2687-4
  • Fischer, Stefan. Hieronymus Bosch. The Complete Works. Köln: Taschen, 2016 ISBN 978-3836526296
  • Fraenger, Wilhelm. Hieronymus Bosch. Dresden: Verlag der Kunst, 1975.
    • Le royaume millénaire de Jérôme Bosch (French transl. by Roger Lewinter, Paris: Ivrea, 1993).
  • Gibson, Walter. Hieronymus Bosch. New York: Thames and Hudson, 1973. ISBN 0-500-20134-X
  • Jacobs, Lynn. "The Triptychs of Hieronymus Bosch". The Sixteenth Century Journal, Volume 31, No. 4, 2000. 1009–1041
  • Koerner, Joseph Leo. Bosch and Bruegel: From Enemy Painting to Everyday Life. Princeton University Press, 2016. ISBN 9780691172286
  • Koldeweij, Jos & Vermet, Bernard & van Kooij, Barbera. Hieronymus Bosch. New Insights Into His Life and Work. Rotterdam: NAi Publishers, 2001. ISBN 90-5662-214-5
  • Malizia, Enrico. Hieronymus Bosch. Insigne pittore nel crepuscolo del medio evo. Stregoneria, magia, alchimia, simbolismo. Roma: Youcanprint Ed., 2015. ISBN 978-88-91171-74-0
  • Marijnissen, Roger. Hiëronymus Bosch. Het volledige oeuvre. Haarlem: Gottmer/Brecht, 1987. ISBN 90-230-0651-8
  • Pokorny, Erwin. "Hieronymus Bosch und das Paradies der Wollust". In: Frühneuzeit-Info, Jg. 21, Heft 1+2 ("Sonderband: Die Sieben Todsünden in der Frühen Neuzeit"), 2010. 22–34.
  • Strickland, Debra Higgs. The Epiphany of Hieronymys Bosch. Imagining Antichrist and Others from the Middle Ages to the Reformation (Studies in Medieval and Early Renaissance Art History), Turnhout: Harvey Miller, 2016, ISBN 978-1-909400-55-9
  • Ilsink, Matthijs; Koldeweij, Jos (2016). Hieronymus Bosch: Painter and Draughtsman – Catalogue raisonné. Yale University Press. str. 504. ISBN 978-0-300-22014-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Hijeronim Boš na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хијероним_Бош&oldid=27553361”