Ходочашће Арсенија Његована

Hodočašće Arsenija Njegovana
Hodočašće Arsenija Njegovana
Nastanak
Autor	Borislav Pekić
Zemlja	SFR Jugoslavija
Jezik	srpski jezik
Sadržaj
Žanr / vrsta dela	roman
Mesto i vreme; radnje	Beograd; 1968.
Izdavanje
Datum	1970.

„Hodočašće Arsenija Njegovana“ je drugi roman srpskog književnika Borislava Pekića izdat 1970. Delo je nagrađeno NIN-ovom nagradom kritike za roman godine. Arsenije Njegovan, glavni junak, predratni je bogati Beograđanin, rentijer i vlasnik mnogobrojnih kuća prema kojima čitavog života gaji veliku strast. Nakon što je dvadeset sedam godina proveo u dobrovoljnoj izolaciji, skrivajući se u kući na Kosančićevom vencu, Arsenije izlazi iz svog doma 3. juna 1968. i susreće se sa posleratnim, izmenjenim Beogradom. On i dalje ne shvata da su mu kuće odavno oduzete i da je njegov najveći strah već ostvaren.

Roman ima formu pronađenog rukopisa. Iz perspektive glavnog junaka predstavljeni su neki od najvažnijih događaja iz srpske istorije dvadesetog veka: martovske demonstracije 1941, bombardovanja i okupacija Beograda u Drugom svetskom ratu, dolazak komunista na vlast, nacionalizacija imovine i studenstki protesti iz 1968. Istorija je u „Hodočašću“ ironijska struktura koja pokazuje kako se ponovljene sekvence prošlosti u životu istoga junaka pretvaraju u ruganje ideološkim i utopijskim projektima, čija je žrtva Arsenije Njegovan. U takvoj ulozi on postaje protagonista tragi-farse. Otud je i slika njegovog gordog posrtanja u sudaru sa istorijom koju ne razume i ne prihvata u isti mah komična i groteskna.^[1]

Pojedini likovi iz „Hodočašća Arsenija Njegovana“ pojaviće se u Pekićevim kasnijim književnim ostvarenjima, dok će istorijat čitave loze Njago/Njegovan biti predmet sedmotomnog romana Zlatno runo.^[2] Povodom obeležavanja pedesetogodišnjice dodeljivanja NIN-ove nagrade 2004. „Hodočašće Arsenija Njegovana“ našlo se na petom mestu najboljih romana koji su ovenčani ovom književnom nagradom.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Petar Pijanović „Fantastični realizam Borislava Pekića“; pogovor u: Borsilav Pekić, Hodočašće Arsenija Njegovana, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004, 311. str.
^ Nikola Milošević „Borislav Pekić i njegova mitomahija“, predgovor u: Odabrana dela B. Pekića, prva knjiga, Beograd, 1984, 39. str.

[1] Petar Pijanović „Fantastični realizam Borislava Pekića“; pogovor u: Borsilav Pekić, Hodočašće Arsenija Njegovana, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004, 311. str.

[2] Nikola Milošević „Borislav Pekić i njegova mitomahija“, predgovor u: Odabrana dela B. Pekića, prva knjiga, Beograd, 1984, 39. str.

[1]

[2]

p r u NIN-ova nagrada
1954—1975.	1954: Dobrica Ćosić — Koreni 1955: Mirko Božić — Neisplakani 1956: Oskar Davičo — Beton i svici 1957: Aleksandar Vučo — Mrtve javke 1958: Branko Ćopić — Ne tuguj bronzana stražo 1960: Radomir Konstantinović — Izlazak 1961: Dobrica Ćosić — Deobe 1962: Miroslav Krleža — Zastave 1963: Oskar Davičo — Gladi 1964: Oskar Davičo — Tajne 1965: Ranko Marinković — Kiklop 1966: Meša Selimović — Derviš i smrt 1967: Erih Koš — Mreže 1968: Slobodan Novak — Mirisi, zlato i tamjan 1969: Bora Ćosić — Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji 1970: Borislav Pekić — Hodočašće Arsenija Njegovana 1971: Miloš Crnjanski — Roman o Londonu 1972: Danilo Kiš — Peščanik 1973: Mihailo Lalić — Ratna sreća 1974: Jure Franičević Pločar — Vir 1975: Miodrag Bulatović — Ljudi sa četiri prsta
1976—2000.	1976: Aleksandar Tišma — Upotreba čoveka 1977: Petko Vojnić Purčar — Dom sve dalji 1978: Mirko Kovač — Vrata od utrobe 1979: Pavle Ugrinov — Zadat život 1980: Slobodan Selenić — Prijatelji 1981: Pavao Pavličić — Večernji akt 1982: Antonije Isaković — Tren 2 1983: Dragoslav Mihailović — Čizmaši 1984: Milorad Pavić — Hazarski rečnik 1985: Živojin Pavlović — Zid smrti 1986: Vidosav Stevanović — Testament 1987: Voja Čolanović — Zebnja na rasklapanje 1988: Dubravka Ugrešić — Forsiranje romana reke 1989: Vojislav Lubarda — Vaznesenje 1990: Miroslav Josić Višnjić — Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba 1991: Milisav Savić — Hleb i strah 1992: Živojin Pavlović — Lapot 1993: Radoslav Petković — Sudbina i komentari 1994: Vladimir Arsenijević — U potpalublju 1995: Svetlana Velmar-Janković — Bezdno 1996: David Albahari — Mamac 1997: Milovan Danojlić — Oslobodioci i izdajnici 1998: Danilo Nikolić — Fajront u Grgetegu 1999: Maksimilijan Erenrajh Ostojić — Karakteristika 2000: Goran Petrović — Sitničarnica „Kod srećne ruke”
2001—danas	2001: Zoran Ćirić — Hobo 2002: Mladen Markov — Ukop oca 2003: Vladan Matijević — Pisac izdaleka 2004: Vladimir Tasić — Kiša i hartija 2005: Miro Vuksanović — Semolj zemlja 2006: Svetislav Basara — Uspon i pad Parkinsonove bolesti 2007: Dragan Velikić — Ruski prozor 2008: Vladimir Pištalo — Tesla, portret među maskama 2009: Grozdana Olujić — Glasovi u vetru 2010: Gordana Ćirjanić — Ono što oduvek želiš 2011: Slobodan Tišma — Bernardijeva soba 2012: Aleksandar Gatalica — Veliki rat 2013: Goran Gocić — Tai 2014: Filip David — Kuća sećanja i zaborava 2015: Dragan Velikić — Islednik 2016: Ivana Dimić — Arzamas 2017: Dejan Atanacković — Luzitanija 2018: Vladimir Tabašević — Zabluda Svetog Sebastijana 2019: Saša Ilić — Pas i kontrabas 2020: Svetislav Basara — Kontraendorfin 2021: Milena Marković — Deca 2022: Danica Vukićević — Unutrašnje more 2023: Stevo Grabovac — Poslije zabave