Homofilija (sociologija)
Homofilija (grč. homou - "isti" i philia - "ljubav") je tendencija pojedinca da se pridruži, veže sa sličnim sebi, kao u poslovici "svaka ptica svome jatu leti".[1] Prisustvo homofilije otkriveno je u velikom broju studija. Više od 100 studija koje su u nekom obliku posmatrale homofiliju, utvrdile su da sličnost stvara vezu.[2] Ovo uključuje starost, pol, društvenu klasu i ulogu u organizaciji.[3]
Pojedinci u homofilskim odnosima dele zajedničke karakteristike (verovanja, vrednosti, obrazovanje, itd.) koje olakšavaju formiranje komunikacije i odnosa. Suprotno od homofilije je heterofilija.
Homofilija kod uparenih životinja inentzivno je proučavana u oblasti evolucione biologije u kojoj je ova pojava poznata kao asortiman parenja. Homofilija između parova je uobičajena u populacijama životinja sa prirodnim parenjem.[4]
Vrste[uredi | uredi izvor]
Osnovna homofilija nasuprot parenja u srodstvu[uredi | uredi izvor]
Da bi se testirala relevantnost homofilije, istraživači su razdvojili osnovnu homofiliju i homofiliju parenja u srodstvu. Prvi pojam predstavlja količinu homofilije koja bi se mogla očekivati slučajno, s obzirom na neujednačenu raspodelu ljudi ljudi s različitim karakteristikama, dok je drugi količina homofilije iznad ove očekivane, obično zbog ličnih prioriteta i izbora.[2]
Status nasuprot vrednosti[uredi | uredi izvor]
U svojoj izvornoj formulaciji homofilije, Lazarsfeld i Merton (1954) razdvojili su statusnu homofiliju i vrednosnu homofiliju.[5]
Autori smatraju da su osobe sa sličnim socijalnim statusom verovatnije da se povežu jedna sa drugom nego igrom slučajnosti. "Status" uključuje i pripisane karakteristike poput rase, etničke pripadnosti, pola i starosti; i stečene karakteristike poput religije i obrazovanja.[2][5] Nasuprot tome, vrednosna homofilija podrazumeva udruživanje sa drugima koji razmišljaju na sličan način, bez obzira na razlike u statusu.[2][5]
Rasa i etnička pripadnost[uredi | uredi izvor]
Društvene veze u SAD danas su snažno podeljene rasom i etničkom pripadnošću, što predstavlja najveći deo homofilije parenja u srodstvu (iako klasifikacija po ovom kriterijumu može biti problematična u sociologiji zbog nejasnih granica i različitih definicija rase). Manje grupe imaju manju raznolikost jednostavno zbog broja članova i zbog toga se u rasnim i manjinskim etničkim grupama pojavljuje osnovna homofilija. Rasa i etnička pripadnost takođe se nalaze u uzajamnoj vezi sa obrazovanjem i zanimanjem, što dodatno povećava osnovnu homofiliju.[2]
Seks i pol[uredi | uredi izvor]
Što se tiče seksa i pola, osnovna homofilija veza je relativno niska u odnosu na rasu i etničku pripadnost. Muškarci i žene često žive zajedno i obe populacije su jednako velike. Većina seksualne homofilije pripada hemofiliji parenja u srodstvu.[2]
Starost[uredi | uredi izvor]
Većina starosne homofilije je osnovnog tipa. Marsden (1988) pronašao je zanimljiv obrazac starosne homofilije u grupama sa različitim uzrastima.[6] To je pokazalo jaku vezu između nečije starosti i društvene distance prema drugim ljudima. Na primer, što je veća razlika u godinama, to su manje šanse da će starija osoba poveriti mlađoj da "razgovaraju o važnim pitanjima".[2]
Religija[uredi | uredi izvor]
Homofilija na osnovu religije je istovremeno i osnovna i homofilija parenja u srodstvu.[2]
Obrazovanje, zanimanje i društvena klasa[uredi | uredi izvor]
Porodica u kojoj je neko rođen utiče na njegovo obrazovanje, zanimanje i društvenu klasu, što spada u osnovnu homofiliju.
Društveni mediji[uredi | uredi izvor]
Kako su društveni odnosi u velikoj meri podeljeni po rasi, internet stranice, poput Fejsbuka, takođe neguju homofiličnu atmosferu. Kada korisnik na Fejsbuku označi da mu se sviđa neka objav određene ideologije, Fejsbuk nastavlja da pokazuje objave korisnika sa sličnom ideologijom (za koje Fejsbuk veruje da će ih privući). Homogene lične mreže rezultiraju ograničenim "društvenim svetovima na način koji ima moćne implikacije na informacije koje dobijaju, stavove i interakcije koje doživljavaju.[2] Ovakva homofilija može da podstakne podele i eho-komore na društvenim mrežama, gde ljudi sa sličnim ideologijama pričaju samo međusobno.
Uzroci[uredi | uredi izvor]
Geografski: Homofilija se često pojavljuje kada ljudi koji žive blizu imaju slične karakteristike. Veće su šanse da ljudi komuniciraju sa ljudima koji su georafski bliži nego sa onima koji su dalje. Tehnologije poput telefona, elektronske pošte i društvenih mreža, smanjili su ali nisu eliminisali ovaj efekat.
Porodični: Porodični odnosi često proizvode relativno bliske, česte kontakte među onima koji su na velikoj geografskoj udaljenosti. Ovi odnosi se sporo raspadaju, ali se mogu drastično izmeniti kada se pojave novi brakovi.
Organizacioni: Aktivnosti u školi, na poslu i volontiranje pružaju veliku većinu neporodičnih veza. U okviru volonterskih grupa formiraju se mnoga prijateljstva i drugi odnosi. Društvena homogenost većine organizacija stvara snažnu osnovnu homofiliju u odnosima koji se tamo formiraju.
Kognitivni procesi: Ljudi koji imaju demografsku sličnost imaju tendenciju da dele svoje znanje i stoga imaju veću lakoću u komunikaciji i dele kulturne ukuse, što takođe može proizvesti homofiliju.
Efekti[uredi | uredi izvor]
Jedna studija pokazala je da percepcija međuljudske sličnosti poboljšava koordinaciju i povećava očekivan rezultat interakcije. Druga studija je pokazala da homofilija povećava toleranciju i saradnju u društvenim prostorima.[7] Takođe, neki tvrde da homofilija pomaže ljudima pri pristupu informacijama, difuznim inovacijama i ponašanjima i formiranju mišljenja i društvene norme.[8] Homofilija utiče na difuzne obrasce preko društvenih odnosa na dva načina: homofili utiču na način na koji se razvija društveni odnos, a pojedincima je verovatnije da će uspešno uticati na druge kada su slični njima.[9]
Homofilija često vodi do homogamije - braka između ljudi sa sličnim karakteristikama.[10] Takođe, uočena je povećana plodnost kod ljudi sa tendencijom da traže poznanike među onima sa karakteristikama sličnim njihovim.[11] Vladine porodične politike imaju smanjen uticaj na stopu fertiliteta u takvim populacijama.[11]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ferguson, Niall (15. 08. 2017). „The False Prophecy of Hyperconnection”. Foreign Affairs (na jeziku: engleski).
- ^ a b v g d đ e ž z McPherson, Miller; Smith-Lovin, Lynn; Cook, James M. „Birds of a Feather: Homophily in Social Networks”. Annual Review of Sociology (na jeziku: engleski). 27 (1): 415—444. ISSN 0360-0572. doi:10.1146/annurev.soc.27.1.415. Arhivirano iz originala 06. 11. 2019. g. Pristupljeno 24. 08. 2018.
- ^ Retica, Aaron. „Homophily” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 08. 2018.
- ^ Jiang, Yuexin; Bolnick, Daniel I.; Kirkpatrick, Mark. „Assortative Mating in Animals”. The American Naturalist (na jeziku: engleski). 181 (6): E125—E138. ISSN 0003-0147. doi:10.1086/670160.
- ^ a b v Lazarsfeld, P. F.; Merton, R.K. (1954). Friendship as a Social Process: A Substantive and Methodological Analysis. New York: David Van Nostrand. str. 18—66.
- ^ Marsden, P.V. (1988). Homogeneity in confiding relations. Soc. Networks.
- ^ Mark, Noah P. (2003). „Culture and Competition: Homophily and Distancing Explanations for Cultural Niches”. American Sociological Review. 68 (3): 319—345. doi:10.2307/1519727.
- ^ Christakis, Nicholas A.; Fowler, James H. (26. 07. 2007). „The Spread of Obesity in a Large Social Network over 32 Years”. New England Journal of Medicine. 357 (4): 370—379. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejmsa066082.
- ^ „SAGE Journals: Your gateway to world-class journal research” (PDF). ssc.sagepub.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 08. 2018.[mrtva veza]
- ^ Fiore, Andrew T.; Donath, Judith S. Homophily in Online Dating: When Do You Like Someone Like Yourself?. MIT Media Laboratory.
- ^ a b Fent, Thomas; Diaz, Belinda Aparicio; Fürnkranz-Prskawetz, Alexia (13. 11. 2013). „Family policies in the context of low fertility and social structure”. Demographic Research. 29. ISSN 1435-9871.