Pređi na sadržaj

Horas Man

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Horas Man
Horas Man oko 1851.
Lični podaci
Puno imeHoras Man
Datum rođenja(1796-05-04)4. maj 1796.
Mesto rođenjaFrenklin, SAD
Datum smrti2. avgust 1859.(1859-08-02) (63 god.)
Mesto smrtiJelou Springs, SAD
UniverzitetUniverzitet Braun, Pravni fakultet Lifčfild
ZanimanjeAdvokat

Učitelj

Predsednik koledža
Porodica
SupružniciŠarlot Man
Meri Man
Deca3
Politička karijera
Politička
stranka		Vigovska partija (SAD)
Potpis

Horas Man (engl. Horace Mann; Frenklin, 4. maj 1796 — Jelou Springs, 2. avgust 1859) bio je američki obrazovni reformator, abolicionista ropstva i političar poznat po svojoj posvećenosti promovisanju javnog obrazovanja, te je stoga poznat i kao „Otac američkog obrazovanja”.[1] Godine 1848, nakon javne službe kao sekretar Državnog odbora za obrazovanje Masačusetsa (engl. Massachusetts State Board of Education), Man je izabran u Predstavnički dom Sjedinjenih Država (engl. United States House of Representatives; 1848–1853). Od septembra 1852. do svoje smrti, bio je predsednik koledža Antiohije (engl. Antioch College).

Tvrdeći da je univerzalno javno obrazovanje najbolji način da se neposlušna američka deca pretvore u disciplinovane, razborite republikanske građane, Man je dobio veliku podršku modernizatora za izgradnju javnih škola, posebno u Vigovskoj partiji. Većina država u SAD usvojila je verziju sistema koji je Man uspostavio u Masačusetsu, naročito programa za tzv. „normalne škole”, tj. škole za obuku profesionalnih nastavnika.[2] Istoričari obrazovanja smatraju Horasa Mana, zajedno sa Henrijem Bernardom i Ketrin Bičer, kao jednog od glavnih zagovornika „Zajedničkog školskog pokreta” (engl. Common School Movement).[3]

Rana karijera[uredi | uredi izvor]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Rođen je u gradu Frenklin koji se nalazi u saveznoj državi Masačusets (4. maja 1796).[4] Njegov otac je bio farmer bez mnogo novca. Od desete do dvadesete godine, nije imao više od šest nedelja školovanja tokom bilo koje godine,[5] ali je koristio Javnu biblioteku Frenklin u Masačusetsu (engl. Franklin Public Library), prvu javnu biblioteku u Americi. Sa dvadeset godina upisao se na Braun univerzitet i diplomirao za tri godine[6] kao student sa najvišim akademskim postignućima te je držao govor na ceremoniji diplomiranja. Tema njegovog govora bila je „Progresivni karakter ljudske rase.”[5] Grčki i latinski naučio je od Semjuela Bareta,[7] koji je kasnije postao poznati unitaristički ministar.[8]

Pravna karijera[uredi | uredi izvor]

Man je kratko vreme studirao pravo u Vrentemu u Masačusetsu i bio je učitelj latinskog i grčkog (1820–1822) i bibliotekar (1821–1823) u Braunu. Tokom 1822. takođe je studirao na Pravnom fakultetu u Ličfildu, a 1823. je primljen u advokatsku komoru u Dedamu u Masačusetsu.[9][10]

Man je branio Džejmsa Alena u suđenju za pljačku tako što je izazvao razumnu sumnju u umovima porote, ističući da je žrtva prethodno identifikovala nekog drugog kao čoveka koji ga je opljačkao.[11][12] Strategija je uspela, a porota je bila obešena.[11]

Zakonodavno telo Masačusetsa[uredi | uredi izvor]

Man je izabran u parlament Masačusetsa 1827. godine i u toj ulozi je bio aktivan u domenu obrazovanja, javnih dobrotvornih organizacija i zakona za suzbijanje alkoholnih pića i lutrije. Osnovao je azil u Vusteru, a 1833. bio je predsednik njegovog poverilačkog odbora. Man je nastavio da bude biran u zakonodavnu vlast kao predstavnik iz Dedama sve do njegovog preseljenja u Boston 1833. Dok je bio u zakonodavstvu, bio je član, a deo vremena i predsednik komiteta za reviziju državnih statuta, pri čemu je veliki broj korisnih odreda uključen u zakon po njegovom predlogu. Nakon njihovog donošenja, imenovan je za jednog od urednika ovog dela i pripremao njegove marginalne beleške i upućivanje na sudske odluke. Izabran je u državni Senat Masačusetsa iz Bostona 1835. i bio je njegov predsednik 1836–1837. Kao član Senata, proveo je vreme kao lider većine, a svoj fokus je usmerio na infrastrukturu, finansiranje izgradnje železnica i kanala. [4][13]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Godine 1830. Man se oženio Šarlotom Meser, ćerkom Ase Mesera, bivšeg predsednika Braun univerziteta. Umrla je dve godine kasnije, 1. avgusta 1832, a on se nikada nije u potpunosti oporavio od intenzivne tuge i šoka koji su pratili njenu smrt.[14]

Godine 1843. oženio se sa Meri Tajler Peabodi. Nakon toga, par je bio u pratnji Semjuela Gridlija Houa i Džulije Vord Hou na zajedničkom medenom mesecu u Evropu. Zatim su kupili kuću u Vest Njutonu.[15][16] Horas i Meri imali su tri sina: Horas Man Junior, Džordž Komb Man i Bendžamin Pikman Man.

Man je bio unuk Samjuela Mana.[17]

Reforma obrazovanja[uredi | uredi izvor]

Tek kada je 1837. imenovan za sekretara novostvorenog odbora za obrazovanje Masačusetsa, započeo je rad koji je trebao da ga učini jednim od najuticajnijih američkih reformatora obrazovanja.[9] Po stupanju na dužnost povukao se iz svih drugih profesionalnih i poslovnih angažmana, kao i politike.

Kao sekretar za obrazovanje, Man je držao kongrese nastavnika, držao brojna predavanja i obraćanja, vodio obimnu prepisku i uveo brojne reforme. Man je ubedio svoje kolege modernizatore, posebno one iz Vigovske partije, da u svojim državama zakonski uvedu osnovno javno obrazovanje koje je podržano porezom i da feminizuju nastavničku snagu. Da bi opravdao nove poreze, Man je uveravao poslovne ljude da više obrazovanja radne snage čini bogatiju i profitabilniju privredu.[18]

Većina severnih država usvojila je jednu ili drugu verziju sistema koji je uspostavio u Masačusetsu, posebno program za „normalne škole”, tj. škole za obuku profesionalnih nastavnika.[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Carleton, David (2009). „Horace Mann”. 
  2. ^ a b Groen, Mark (2008). „The Whig Party and the Rise of Common Schools, 1837–1854”. American Educational History Journal. 35 (1/2): 251—260. 
  3. ^ Good, Thomas L. (2008). 21st century education: a reference handbook. str. 267. 
  4. ^ a b „Horace Mann | American educator”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 31. 1. 2017. g. Pristupljeno 1. 5. 2017. 
  5. ^ a b Tarbell, Isa Arlington (1900). Wilson, J. G; Fiske, J, ur. Appletons' Cyclopædia of American Biography/Mann, Horace. New York: D. Appleton. Pristupljeno 14. 12. 2023. 
  6. ^ McFarland, Philip (2004). Hawthorne in Concord. New York: Grove Press. str. 72. ISBN 0-8021-1776-7. 
  7. ^ „Horace Mann | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 25. 6. 2020. g. Pristupljeno 26. 4. 2020. 
  8. ^ „Samuel Barrett”. uudb.org. Arhivirano iz originala 25. 9. 2020. g. Pristupljeno 26. 4. 2020. 
  9. ^ a b  Jedna ili više prethodnih rečenica uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Mann, Horace”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 17 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 587. 
  10. ^ Catalogue of the Litchfield Law School. Hartford, CT: Press of Case, Tiffany and Company. 1849. 
  11. ^ a b Parr 2009, str. 39.
  12. ^ Hanson 1976, str. 225.
  13. ^ Mondale, Sarah (2001). School: The Story of American Public EducationNeophodna slobodna registracija. New York: Beacon. 
  14. ^ McFarland, Philip (2004). Hawthorne in Concord. New York: Grove Press. str. 73. ISBN 0-8021-1776-7. 
  15. ^ „Allen Family Papers 1846-1915”. Arhivirano iz originala 15. 6. 2018. g. Pristupljeno 14. 6. 2018. 
  16. ^ „Horace Mann Papers”. Massachusetts Historical Society. Arhivirano iz originala 8. 6. 2018. g. Pristupljeno 14. 6. 2018. 
  17. ^ Yale University (1921). Obiturary Record of Graduates. Tuttle, Morehouse & Taylor Company. str. 579. Arhivirano iz originala 16. 2. 2023. g. Pristupljeno 25. 4. 2021. 
  18. ^ Vinovskis, Maris A. (1970). „Horace Mann on the Economic Productivity of Education”. The New England Quarterly. 43 (4): 550—571. JSTOR 363132. doi:10.2307/363132. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Good, Thomas L. (2008). 21st century education: a reference handbook. str. 267. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хорас_Ман&oldid=27803574”