Hotel Evropa (Niš)
| Hotel Evropa | |
 | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija | Voždova bb, Niš |
| Koordinate | 43,3246° N 21,9030° E |
| Status | zatvorena |
| Otvaranje | 1879. |
| Zatvaranje | 1958. |
| Broj spratova | 1 |
| Reference: Hotel je porušen 1958. | |
Hotel „Evropa” poznat i kao kafana „Evropa” bio je jedan od malobrojnih hotela u centralnom jezgru Niša s kraja 19. i u prvim decenijama 20. veka, koji je posle Drugog svetskog rata, nakon što je jedno vreme bio bioskop srušen. Hotel će ostati zapamćen po tome što je u njemu, za vreme ručka, Nikola Pašić, tadašnji predsednik srpske vlade, primio telegram o objavi rata Srbiji od strane Austrougarske.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Posle oslobođenja Niša od Osmanlija 1878. godine grad je ušao u sastav Kneževine Srbije i dosta brzo počeo da menja svoj lik. Počinje novi, bogatiji i intenzivniji život Niša. Stare srpske kuće sa doksatima, ćepenke i tesne sokake zamenjuju nova zdanja i široke ulice. Samo godinu dana posle oslobođenja grad dobija gimnaziju, prvu srednju školu, vojnu bolnicu, a godinu dana kasnije učiteljsku školu i nove hotele.
Hotel „Evropa” kao jednospratna građevina, sa velikom letnjom baštom izgrađena je 1879. godine, samo godinu dana po oslobođenju Niša od Osmanlijskog carstva Nalazio se u centralnom delu grada u ulici Vožda Karađorđa, danas, na uglu ulica Strahinjića Bana i Vožda Karađorđa, preko puta hotela Ekselent. Od 1881. godine hotel je vodio poznati kafedžija iz Vojvodine Luj Rupšić.
Hotel kao pokretač kulture u Nišu[uredi | uredi izvor]
Hotel je bio najlepša spratna građevina u Nišu, građena pod uticajem zapadnog akademizma, sa 18 soba, dva salona, velikom letnjom baštom i konjušnicom za smeštaj konja i kola. Hotel je služio i za druge namene, jer tek oslobođeni grad Niš nije imao ovako velelepan prostor, za kulturne i druge manifestacije.[1] Tako će zahvaljujući ovom hotelu Niš u njemu načiniti prve korake prema kulturnim vrednostima, poslovne i kulturne inicijative, koje su gradu dale značajne plodove i osnažile mlade ljude za odlučujuće korake prema novim vrednostima, evropske kulture i obogati ono što se događa u gradu koji počinje da „diše punim plućima” nakon viševekovnog ropstva pod Osmanlijama.[1]
Hotel „Evropa” je bilo i stecište priča i polemika o dnevno-političkim i drugim događajima u Nišu ali i na Balkanu i u Evropi. A te polemike su bile sve do maestralno fiksiranih poenti: npr. da li su srpske novine turske, jer sve loše pišu o kralju Milanu, a turske, doskorašnjeg neprijatelja, visoko uzdižu gosta u Istanbulu.
- Prva likovna izložba u Nišu
Prvu izložbu u ovom gradu imao je u hotelu „Evropa” njen sugrađanin, Borivoje Stevanović (1878 —1976) koji je bio:
Jedan je od najstarijih i najistaknutijih umetnika prve generacije savremenih slikara koja se pojavila početkom 20. veka. Bio je učenik prve slikarske škole u Beogradu otvorene davne 1895. godine. Prvu samostalnu izložbu u Nišu priredio je 1898. godine u tadašnjem hotelu „Evropa“ a to je ujedno i bila prva slikarska izložba organizovana u gradu. On je ujedno i prvi umetnik iz Niša koji je 1968. godine postao redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.[2]
- Pozorišne predstave
Niško pozorište „Sinđelić“ je u „Evropi“ 24. juna 1893. premijerno izvelo predstavu „Ljubav sve može“. Sledila ja zatim po prvi put dramatizovana, „Ivkova slava” koja je prikazana je u hotelu „Evropa” 1896. godine. Zabeleženo je da je predstavu, u kafani „Evropa”, pratio i sam Kalča (glavni junak predstave). Ovaj popularni Sremčev junak pričao je kasnije za „Ivkovu slavu” i svoju „ulogu” u njoj ovo:
„Ama, znaja sam ga ja to kuče da će napra’i nekočudo, zašto sve k’da će da dođe pri men’, on će izvadijednu ’artišku, pa što mu god ja reknem, on ga zapiše.Ako je zapisuvaja, ništa se ne arči, moš da mu trebaše ̕za čkolju, k’ko na prifisura u Zelenu gimnaziju. Amazašto posle da izvrća, izvrnuja se naopački, zašto neturi u knjigu ono što sam mu ja kazuvaja, nego l’gaja,l’gaja – dori do Stambol! A znam ga, kaleša, k’d dođe uNiš: obukaja jedno kapuče t’nacko, jedne kratkepantalonke – ličeše na ribu vretenarku. Prvi put izčkolju isprati ga g’sn ministar pa u Niš. U dženem da jeskršija šiju po ubavo bi bilo. Parku nije imaja, pa sveideše s’s Mitu Božića ćatib bašiju u niški sud. Onga ’raneše, pa mu davaše za tutun, on sve. Taj Mitabeše mnogo dobar čovek. Trepkaše s oči k’ko svraka najugovinu i uz svaku reč će napra’i: hm., hm., toj što muvikamo: povrća glas k’ko pet’l. A na koga se izmetnajaSremac – ne mogu da ufaćam.ˮ[3]
Prikazivanje „Ivkove slave” pretvorilo se tako u događaj o kome se potom pričalo i prepričavalo. Izuzetno interesovanje izazvao je Kalčin dijalog sa glumcima, posebno Ilijom Stanojevićem Čičom koji je tumačio njegov lik. Kao što se moglo pretpostaviti, kafana „Evropa” bila je krcata, mada ulaznice nisu bile ni malo jeftine: za ono vreme – dvanaest i po groša, za te pare moralo je da se radi puna tri dana.
U „Evropi“ su se igrali i drugi Sremčevi komadi sa tematikom iz niškog života, što je za nišlije bio izuzetan događaj.
- Prenos koncerata telefonom
Iz ove kafane je novembra 1894. godine vršen je direktni prenos telefonom koncerta Pevačkog društva „Branko“, za slušaoce u beogradskom „Kolarcu“, a iz beogradskog „Kolarca“ je prenošen koncert hora „Stanković“. Sale u Beogradu i Nišu su za ono vreme posebno pripremljene. Zvuk se primao preko velikih truba koje su bile na plafonima, a publici su na raspolaganju bile slušalice.[1]
- Drugi značajni skupovi
U njoj su održavani i mnogi politički skupovi, koncerti, pozorišne i bioskopske predstave. Niško pozorište „Sinđelić“ je u „Evropi“ 24. juna 1893. premijerno izvelo predstavu „Ljubav sve može“. Pre toga je Pevačko društvo „Branko“ otpevalo nekoliko pesama, a pozorišni orkestar je održao promenadni koncert na ulici.[1]
Bio je to jedan od uglednijih hotela u Nišu, prvih nekoliko decenija postojanja s kraja 19. i u prvoj polovini 20. veka, o čemu govori i činjenica da su u njemu odsedali i obedovali, za vreme Velikog rata, kada je niš bio prestonica Kraljevine Srbije, predsednik vlade, ministri i diplomatski kor sa porodicama.
Hotel je pre nego što je porušen od 1879 do 1958. godine više puta je prepravljan i dozidavan.
Hotel posle Drugog svetskog rata[uredi | uredi izvor]
Posle Drugog svetskog rata izvesno vreme u njemu je radio bioskop prvo pod nazivom „Kino Evropa“, a potom „Kino Jastrebac“. Bioskop je u svom sastavu imao i letnji bioskop u bašti nekadašnjeg hotela. Porušen je 1958. kao bioskop u sklopu novog prostornog plana Niša i zahteva za proširenja Glavne niške pošte. Na mestu „Evrope” danas se nalazi novo zdanje uprava niške pošte.[4]
Nišlije ni na koji način nisu prigodno obeležile deo istorije i gradskog sećanja, vezano za ovaj hotel, i događaje u njemu. Izuzem male jedva uočljive table na zgradi nove pošte.
Događaj iz 1914. po kome će hotel postati poznat[uredi | uredi izvor]
U kafani hotela „Evropa”, za vreme Velikog rata, 1914. i 1915. godine, u vreme ručka okupljao se ceo diplomatski kor sa ministrima srpske vlade koja je privremeno zasedala u Nišu.
Dana 28. jula oko podneva Nikola Pašić je u bašti hotela sedeo sa suprugom Đurđinom i kćerima Darom i Pavom, za zasebnim stolom i ručao. Ubrzo je sledio događaj koji će uznemiriti celu Srbiju i po kome će hotel „Evropa”, iako danas srušen, ostati zapamćen za sva vremena. Evo kako je taj događaj opisao u svojim „Balkanskim uspomenama”, Vasilij Nikolajevič Štrandman, u tom periodu ambasador Rusije u Kraljevini Srbiji:
| „ | Oko dva sata, kroz kapiju restoranske bašte, prema kojoj sam sedeo licem, ušao je poštar i, pošto je prišao Pašiću, izvadio je iz torbe telegrama. Pašić ga je uzeo, pročitao sadržaj, prekrstio se i pružio ga meni. U telegramu je Grof Bertold javljao iz Beča da je; „Austrougarska vlada, nedobivši odgovor od Srbije na svoju notu od 23. jula, prinuđena da štiti svoje interese i od sada se nalazi u ratnom stanju, sa Srbijom”. Ne govoreći susedima ni reči, Vratio sam telegram Pašiću i pošao u Čahotinov stan da bez odlaganja pošaljem telegram svom Ministru.[5] | ” |
Znamenite ličnosti po kojima je hotel „Evropa” ostao zapamćen[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Pterović S., Slobodan. „Kafana „Evropa“ deo istorije Niša”. Politika on lajn, 21.72017. Pristupljeno 5. 2. 2018.
- ^ „Aktuelne izložbe, Borivoje Stevanović (1878 —1976). Slikar i akademik”. Narodni muzej Niš 22. januar 2018. Pristupljeno 5. 2. 2018.
- ^ Dimitrije Milenković, (2017) Stevan Sremac i stari Niš. Narodna biblioteka „Stevan Sremac“ Niš
- ^ Grupa autora Istorija Niša, tom treći, Prosveta-Gradina, Niš, 1984
- ^ Grupa autora Istorija Niša, tom drugi, Prosveta-Gradina, Niš, 1984