Hrišćanski ateizam
Hrišćanski ateizam je oblik kulturalnog hrišćanstva i etičkog sistema koji izvlači svoja uverenja i prakse iz Isusovog života i učenja kao što je zapisano u novozavetnim Jevanđeljima i drugim izvorima, uz odbacivanje natprirodnih tvrdnji hrišćanstva. To je pogled na svet koji odbacuje veru u Boga, ali prihvata Isusovo učenje, naročito Isusovo moralno učenje.
Hrišćanski ateizam karakteriše stav o nepostojanju Boga, distanciranje od Crkve kakva postoji u današnjem svetu i pridavanje središnjeg mesta Isusu u filozofsko-teološkim razmatranjima. [1]
Većina hrišćanskih ateista misli da je Isus iz Nazareta bio mudar i dobar čovek, i prihvataju njegovo moralno učenje, ali odbacuju ideju o njemu kao božanstvu. Hrišćanski ateisti vide Isusa kao primer onoga što hrišćanin treba biti. Hamilton kaže da slediti Isusa znači biti "uz bližnjega, biti za njega", znači biti čovek, pomagati drugim ljudima i čovečanstvu.[2]
Hrišćanski ateisti smatraju da je religija unutrašnje duhovno iskustvo, da nema drugog sveta osim materijalnog sveta oko nas, da nema nešto što se zove Bog odvojeno od osobe koja veruje u njega, da je "Bog" samo reč za najviše duhovne ideale, a spominjanje Boga u govoru predstavlja jezičko sredstvo koje nam omogućava da razgovaramo o najvišim idealima i daje smisao našim životima.[3]
Savremeni hrišćanski ateizam često je povezan sa ničeovskom teologijom smrti Boga.
Altizer tvrdi da radikalni hrišćani veruju da je crkvena tradicija prestala biti hrišćanska. Hrišćanski ateisti žele potpuno odvajanje od većine dogmatskih hrišćanskih verovanja i biblijske tradicije.[2] Oni smatraju da religija koja se povlači iz sveta jednako se tako udaljava od istine. Altizer kaže:
Mi ne smijemo tražiti sveto govoreći 'ne' radikalnoj profanosti našeg doba, već govoriti 'da' tome.[2]
Hrišćanski ateisti smatraju da je postojanje Boga smetnja napretku. Altizer piše da je Bog neprijatelj ljudi zato što čovečanstvo ne može doseći svoj puni razvojni potencijal sve dok Bog postoji. Pol van Buren, teolog smrti Boga, kaže da je reč "Bog" sama po sebi “ili besmislena ili obmanjujuća”. On tvrdi da je nemoguće uopšte razmišljati o Bogu. Kolin Luas, profesor filozofije na Lankasterskom univerzitetu, kaže da hrišćanski ateisti traže odgovore koji će učiniti život podnošljivim u ovom svetu, ovde i sada i koji će usmeriti pažnju na socijalne i druge probleme ovog života.
Slavoj Žižek ceni hrišćanstvo zato što u njemu ima filozofije. On smatra da hrišćanski ateizam može biti putokaz i znak prave vere (prave filozofije) zbog toga što je već samo rano hrišćanstvo unutar religija predstavljalo neku vrstu ateizma.[4]
U Protestantskoj Crkvi Holandije 1 od 6 sveštenika je agnostik ili ateista.[5] Sveštenik Hendrikse, protestant iz Holandije, opisao je Boga kao "reč za iskustvo, ili ljudsko iskustvo".[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ogletree, Thomas W. The Death of God Controversy. New York: Abingdon Press, 1966.
- ^ a b v Altizer, Thomas J. J. and William Hamilton. Radical Theology and The Death of God. New York: The Bobbs-Merrill Company, Inc.,1966.
- ^ Christian Atheism
- ^ Žižekova filozofizacija hrišćanstva[mrtva veza]
- ^ a b Pigott, Robert. „Dutch rethink Christianity for a doubtful world”. BBC News.
Više informacija[uredi | uredi izvor]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
