Hronologija Narodnooslobodilačke borbe mart 1942.
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za Narodnooslobodilačku borbu naroda Jugoslavije, koji su se desili tokom marta meseca 1942. godine:
 ← februar · Hronologija Narodnooslobodilačke borbe u 1942. godini · april →  1 · 3 · 4 · 5 · 6 · 7 · 8 · 13 · 16 · 20 · 21 · 22 · 25 · 26 · 27 · 31 |
1. mart[uredi | uredi izvor]
- U Čajniču, naredbom Vrhovnog komandanta NOP i DVJ Josipa Broza Tita, formirana Druga proleterska udarna brigada. U sastav brigade su ušli borci iz delova Užičkog, Čačanskog i Drugog šumadijskog partizanskog odreda. Na dan formiranja brigada je imala četiri bataljona, sa oko 1.000 boraca. Komandni sastav brigade su činili — Ratko Sofijanić komandant, Milinko Kušić politički komesar, Ljubodrag Đurić zamenik komandanta, Spasenija Cana Babović zamenik političkog komesara i Pavle Ilić Veljko načelnik Štaba. Brigada je za zasluge u toku Narodnooslobodilačkog rata odlikovana Ordenom narodnog heroja.[1][2]
- Delovi Banijskog i Kordunaškog partizanskog odreda napali ustaško-domobransku posadu u selu Vrnograč, kod Cazina. Zbog slabog sadejstva partizanskih jedinica napad nije uspeo. Ovom prilikom poginulo je 16 partizana, među kojima i politički delegat voda u Trećem bataljonu Kordunaškog partizanskog odreda Đuro Baić (1921—1942), narodni heroj.[3][4]
3. mart[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu agenti Specijalne policije upali u stan Svetlane Krstić, u ulici Žorža Klemansoa (danas Svetogorska ulica), gde se održavao partijski sastanak Četvrtog rejonskog komiteta i pohapsili sve prisutne članove KPJ, među kojima je bila i Jelena Ćetković, sekretar Mesnog komiteta KPJ za Beograd.[5]
4. mart[uredi | uredi izvor]
- Druga četa Trećeg bataljona Drugog kordunaškog partizanskog odreda izvršila neuspeli napad na selo Šturlić, kod Slunja. U ovoj borbi poginulo je 13 partizana, među kojima je bio i komandir Druge čete Vilim Galjer (1911—1942), narodni heroj.[6][7]
5. mart[uredi | uredi izvor]
- U Jajincima, kod Beograda streljana veća grupa zatočenika Banjičkog logora, u kojoj je bila i grupa od 13 žena. Među streljanim logorašicama, nalazile su se — Radmila Jović Malecka (1925—1942), učenica iz Beograda; Natalija Dugošević (1910—1942), učiteljica iz Turije, kod Kučeva; Aleksandra Cana Marjanović (1910—1942), učiteljica iz sela Popovića, kod Sopota; Danica Minić (1922—1942), studentkinja farmacije iz Čačka; Ružica Šojić (1920—1942), student medicine iz Beograda; Ružica Milanović (1920—1942), student medicine iz Jagodine; Desanka Brkić, činovnica iz Kruševca; Natalija Nedeljković Nana (1880—1942), zemljoradnica iz sela Grošnice, kod Kragujevca i dr.[8]
6. mart[uredi | uredi izvor]
- Na periferiji Pančeva, policija otkrila i opkolila troje članova Okružnog komiteta KPJ za južni Banat — Borislava Bracu Petrova (1921—1942), Jelisavetu Bebu Petrov (1919—1942) i Slavka Tomića Stanka. Odbivši da se predaju, oni su pružili otpor pripadnicima Banastke državne straže i posle višečasovne borbe stradali. Pored mrtvih tela su ostavili cedulja sa natpisom Mi umiremo za slobodu.[9][10][11]
- U Beogradu, u ulici Cara Uroša, u neposrednoj blzini zloglasnog zatvora „Glavnjača“, udarna grupa od četvoro omladinaca — Milić Martinović, Đuro Mađerčić, Branko Bulat i Nikola Strineka, izvršila atentat na agente Specijalne policiji Đorđa Kosmajca (1903—1942) i Obrada Zalada. U znak odmazde za ovo ubistvo, kao i za ubistvo folksdojčera Alojza Krala, policijskog službenika iz Pančeva, koji je ubijen 5. marta od skojevske udarne grupe, po naređenju SS generala Augusta Majsnera streljano je 7. marta u Jajincima 150 lica — među kojima 96 zatočenika logora Banjica, uglavnom iz Beograda i Pančeva.[12][13]
7. mart[uredi | uredi izvor]
- U toku noći 7/8. mart Druga proleterska udarna brigada iznenadnim napadom zauzela četničko uporište Borike, kod Rogatice. U ovoj borbi zarobljeno je 120 četnika, kao i Štab Rogatičkog četničkog odreda. Takođe je zaplenjena velika količina namirnica, kao i druge vojne opreme.[3]
8. mart[uredi | uredi izvor]
- U Užičkoj Požegi javno obešen Ljubo Mićić (1882—1942), revolucionar, solunski borac i jedan od organizatora ustanka u požeškom kraju. On je zarobljen od četnika 7. februara u okolini Prijepolja i potom prebačen u Požegu, gde mu je suđeno.[14]
12. mart[uredi | uredi izvor]
- U selu Radanovcima, kod Kosjerića u borbi Suvoborskog partizanskog odreda protiv četnika Koste Pećanca i pripadnika Srpske državne straže, poginuo član Komande grupe partizanskih odreda zapadne Srbije Žikica Jovanović Španac (1914—1942), narodni heroj.[12][15]
13. mart[uredi | uredi izvor]
- U blizini sela Viš, kod Danilovgrada od italijanske artiljerijske vatre poginulo 13 boraca Partizanskog odreda Bijeli Pavle, među kojima je bio i komandant Prvog udarnog bataljona Vidoje Đurović (1911—1942), narodni heroj.[16][17]
16. mart[uredi | uredi izvor]
- U Brinju italijanske vlasti streljale sekretara Sreskog komiteta KPH za Brinje Ivicu Lovinčića (1911—1942), narodnog heroja i omladinca Iliju Kosovca, koje su na prevaru uhapsili 14. marta.[6][18]
18. mart[uredi | uredi izvor]
- Na mestu Šicara, u blizini sela Klenak, kod Rume nemačke okupacione snage streljale grupu od 62 zatočenika iz logora „Senjak” u Šapcu, među kojima je bila i narodni heroj Vera Blagojević (1920—1942), sekretar OK SKOJ i član OK KPJ za Podrinje. Vera je uhapšena 4. marta u selu Tekeriš od strane legalizovanih četnika i predata Nemcima u Šapcu.[12][19]
20. mart[uredi | uredi izvor]
- Jake četničke snage, pod komandom Pavla Đurišića, iz više pravaca napale jedinice Komskog i delove Lovćenskog partizanskog odreda u okolini Kolašina. Partizanske snage su pretrpele osetne gubitke, u kojima je stradalo 29 boraca, među kojima su bili — sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Crnu Goru Budo Tomović (1914—1942), član Glavnog štaba NOPO Crne Gore Bajo Sekulić (1913—1942), narodni heroji i Luka Simonović (1899—1942). Tom prilikom zarobljena je doktorka Ružica Rip, lekarka Komskog NOP odreda, koja je obešena u Kolašinu 25. marta.[16][20][21]
21. mart[uredi | uredi izvor]
- U toku noći 21/22. marta u partizanskoj bolnici na Žabljaku, od rana zadobijenih 17. marta u brobi protiv četnika u selu Gornjem Lipovu, umro zamenik komandanta Komande sinjajevinskog sektora Batrić Žugić (1912—1942), narodni heroj.[16][22]
22. mart[uredi | uredi izvor]
- U blizini sela Lutovo, kod Lijeve Rijeke, u sukobu s četnicima stradala osmorica partizanskih boraca, među kojima je bio komandant Ljevorečkog bataljona Komskog partizanskog odreda Šćepan Đukić (1914—1942), narodni heroj.[16][23]
23. mart[uredi | uredi izvor]
- U logoru Stara Gradiška, od posledica pegavog tifusa i torture u zagrebačkoj policiji umrla članica Okružnog komiteta KPH za Karlovac Nada Dimić (1923—1942), narodni heroj.[6][24]
25. mart[uredi | uredi izvor]
- U Kolašinu četnici Pavla Đurišića obesili lekarku Komskog partizanskog odreda Ružicu Rip (1914—1942) i omladinku Đurđu Vlahović (1910—1942).[25]
26. mart[uredi | uredi izvor]
- U blizini sela Igrišta, kod Lebana četnički Veternički odred vojvode Koste Pećanca i 11. oružani odred Srpske državne straže 25. marta napali i uništili Drugu četu Leskovačkog partizanskog odreda. Od 80 boraca, svega njih 30 je uspelo da se probije ka selu Šilovu, ali je potera za njima nastavljena i sutradan. U borbama 26. marta, kod sela Šilova da ne bi živ pao neprijatelju u ruke, Kosta Stamneković (1893—1942), član CK KPJ i sekretar Okružnog komiteta KPJ za Leskovac, izvršio samoubistvo aktiviranjem bombe. Zajedno sa njim tada su poginule – njegova ćerka Leposava Lepša Stamenković (1922—1942), kao i partizanke Mara Đorđević-Stefanović (1919—1942) i Olivera Verica Đorđević (1922—1942). Stamenković je posle rata proglašen za narodnog heroja.[12][26][27]
27. mart[uredi | uredi izvor]
- Povodom godišnjice vojnog puča i velikih demonstracija protiv pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, po nalogu nemačkih okupacionih vlasti pripadnici Srpske državne straže u Valjevu, Obrenovcu i Ubu izvršili javna vešanja, ranije zarobljenih i osuđenih na smrt partizana iz Posavskog partizanskog odreda. U Valjevu, na Gradskom trgu su obešeni — Stevan Borota (1898—1942) i Josif Majer (1920—1942), komandir i politički komesar čete u Trećem tamnavskom bataljonu. U Obrenovcu, na vašarištu su obešeni Vlada Aksentijević (1916—1942), član OK KPJ za Obrenovac, a kasnije narodni heroj i Budimir Buda Davidović (1919—1942), sekretar OK SKOJ za Obrenovac. Na Ubu su obešeni Dobrosav Simić (1910—1942), komandant Trećeg posavskog bataljona i Svetozar Sveta Popović (1909—1942), borac. Plan je bio da u Valjevu bude obešen i Steva Filipović, takođe zarobljeni partizan, ali je on usled policijske torture bio u teškom stanju — nije mogao stajati na nogama, pa se odustalo od njegovog vešanja (obešen je 22. maja u Valjevu).[12][28]
31. mart[uredi | uredi izvor]
- U noći između 31. marta i 1. aprila u selu Jošavci, kod Čelinca, Rade Radić bivši član Štaba Četvrtog krajiškog partizanskog odreda izveo četnički puč. On je za izvođenje puča, izabrao pogodan trenutak jer je 30. marta glavnina Odreda, sa komandnatom Dankom Mitrovim i političkim komesarom Vojom Stuparom, otišla u pravcu Teslića. Sa oko šezdesetak svojih pristalica Radić je izveo puč — najpre je u Jošavci Gornjoj likvidiran Štab odreda i bolnica, kao i većina ranjenika, a potom je u Jošavci Donjoj zarobljen teško ranjeni doktor Mladen Stojanović, načelnik Operativnog štaba NOP odreda za Bosansku krajinu (ubijen je iduće noći) i doktorka Danica Perović, koja je vodila brigu o njemu. U toku puča stradalo je 25 partizana, među kojima i narodni heroji — Rajko Bosnić (1919—1942) i Milan Ličina (1917—1942). Deo ranjenika iz bolnice uspeo je da se spase begom, a deo je bio pošteđen od strane bivših saboraca.[3][29][30][31]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Hronologija oslobodilačke borbe 1964, str. 223–227.
- ^ Druga proleterska brigada monografija 1992, str. 43.
- ^ a b v Hronologija oslobodilačke borbe 1964, str. 227–230.
- ^ Narodni heroji 1 1982, str. 49.
- ^ Priručnik za čitanje grada 2013, str. 56–57.
- ^ a b v Hronologija oslobodilačke borbe 1964, str. 233–236.
- ^ Narodni heroji 1 1982, str. 257.
- ^ Žene Srbije 1975, str. 162.
- ^ Likovi revolucije 3 1962, str. 170–173.
- ^ Žene Srbije 1975, str. 797.
- ^ Hronologija SKJ 1980, str. 102.
- ^ a b v g d Hronologija oslobodilačke borbe 1964, str. 237–242.
- ^ Priručnik za čitanje grada 2013, str. 72–73.
- ^ Radovanović 1986, str. 494.
- ^ Narodni heroji 1 1982, str. 348.
- ^ a b v g Hronologija oslobodilačke borbe 1964, str. 230–233.
- ^ Narodni heroji 1 1982, str. 238.
- ^ Narodni heroji 1 1982, str. 461.
- ^ Narodni heroji 1 1982, str. 83.
- ^ Narodni heroji 2 1982, str. 287.
- ^ Narodni heroji 2 1982, str. 190.
- ^ Narodni heroji 2 1982, str. 386.
- ^ Narodni heroji 2 1982, str. 226.
- ^ Narodni heroji 1 1982, str. 188.
- ^ Romano 1980, str. 469.
- ^ Narodni heroji 2 1982, str. 209.
- ^ Žene Srbije 1975, str. 766.
- ^ Narodni heroji 1 1982, str. 249.
- ^ Narodni heroji 1 1982, str. 103.
- ^ Narodni heroji 1 1982, str. 456.
- ^ Bašić 1969, str. 156–169.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Likovi revolucije tom III. Beograd: „Prosveta”. 1962.
- Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojno-istorijski institut. 1964.
- Bašić, Rade (1969). Doktor Mladen. Beograd: „Narodna armija”.
- Žene Srbije u NOB. Beograd: Prosveta/Nolit. 1975.
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: „Eksport pres“. 1978.
- Hronologija Radničkog pokreta i SKJ 1919—1979 tom II. Beograd: „Institut za savremenu istoriju“. 1980.
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945 tom I. Beograd: „Narodna knjiga”. 1980.
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945 tom II. Beograd: „Narodna knjiga”. 1980.
- Romano, Jaša (1980). Jevreji Jugoslavije 1941—1945: Žrtve genocida i učesnici Narodnooslobodilačkog rata. Beograd: Jevrejski istorijski muzej.
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: „Narodna knjiga”. 1982.
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: „Narodna knjiga”. 1982.
- Radovanović, Jovan R. (1986). Požega u NOR i revoluciji 1941—1945. Užička Požega: OO SUBNOR Užička Požega i SO Užička Požega.
- Pedeset godina Druge proleterske brigade — ilustrovana monografija. Beograd: Sekcija boraca Druge proleterske brigade. 1992.
- Priručnik za čitanje Beograda — Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941—1945. Beograd. 2013. ISBN.
