Hronologija SFRJ novembar 1990.

Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku novembra meseca 1990. godine.

← oktobar								Hronologija SFRJ tokom 1990.														decembar →
Č	P	S	N	P	U	S	Č	P	S	N	P	U	S	Č	P	S	N	P	U	S	Č	P	S	N	P	U	S	Č	P
1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17	18	19	20	21	22	23	24	25	26	27	28	29	30

Događaji[uredi | uredi izvor]

3. novembar[uredi | uredi izvor]

Zagrebu održan Jedanaesti kongres Saveza komunista Hravtske – Stranke demokratskih promena (SKH–SDP) na kome je iz naziva izbačen Savez komunista, nakon čega je korišćen samo naziv Stranka demokratskih promena. Na Kongresu je za predsednika stranke izabran Ivica Račan, dotadašnji predsednik Predsedništva Centralnog komiteta.^[1]^[2]

8. novembar[uredi | uredi izvor]

Novčanica od 1.000 dinara, sa likom Nikole Tesle, izdata novembra 1990.

U Zagrebu Sabor Republike Hrvatske izglasao Zakon kojim su jedinice Teritorijalne odbrane Hrvatske stavljene pod komandu Vlade Republike Hrvatske.

početkom novembra[uredi | uredi izvor]

Sloveniju pogodilo jako nevreme, tokom koga je usled jakih kiša došlo do izlivanja reka — Save, Savinje, Meže i dr. Trećina Slovenije bila je poplavljena, a najteže je bilo u okolini Celja, gde je uvedeno vanredno stanje.

11. novembar[uredi | uredi izvor]

Na teritoriji Socijalističke Republike Makedonije održan prvi krug prvih višestranačkih parlamentarnih izbora (drugi krug održan je 25. novembra) na kojima je glasalo 84,8% birača. Najveći broj glasova ostvarila je opoziciona VMRO-DPMNE, koja je osvojila 38 poslaničkih mesta; rezultat preostalih parlamentarnih strana bio je sledeći: Savez komunista Makedonije-Partija za demokratski preobražaj (reformisani Savez komunista Makedonije) — 31 mandat, Partija za demokratski prosperitet — 22 mandata, Savez reformskih snaga i Mlada demokratsko-progresivna stranka — 18 mandata i ostale stranke — 11 mandata. Usled nedovoljnog broja mandata, niko nije mogao samostalno da formira vlast, pa je 20. marta 1991. formirana „ekspertska tehnička” vlada.
U Ljubljani umro Zdenko Kalin (1911—1990), poznati jugoslovenski vajar.

14. novembar[uredi | uredi izvor]

U Sloveniji vladajuća koalicija DEMOS predložila održavanje referenduma o odvajanju Slovenije od SFRJ, jer se slovenačko-hrvatski predlog o konfederalnom uređenju sporo razmatra.

18. novembar[uredi | uredi izvor]

Alija Izetbegović (1925—2003), predsednik Predsedništva SR BiH od 1990.

Na teritoriji Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine održani prvi krug prvih višestranačkih lokalnih, parlamentarnih i izbora za Predsedništvo SR BiH. Na parlamentarnim izborima, pobedu su odnele tri vodeće nacionalne partije — Stranka demokratske akcije osvojila je 86 mandata, Srpska demokratska stranka 72 mandata i Hrvatska demokratska zajednica 44 mandata. Ostale partije u parlamentu bile su: Savez komunista Bosne i Hercegovine—Stranka demokratskih promena (reformisani Savez komunista BiH) sa 19 mandata, Savez reformskih snaga Bosne i Hercegovine sa 13 mandata i ostale stranke sa 6 mandata. Novo Izvršno veće SR BiH formirano je 20. decembra, a za njegovog predsednika izabran je Jure Pelivan.
Na izborima za sedmočlano Predsedništvo SR BiH, najveći broj glasova osvojili su — Fikret Abdić (SDA), 1.045.539; Alija Izetbegović (SDA), 879.266; Ejup Ganić (SDA), 709.691; Biljana Plavšić (SDS), 573.812; Nijaz Duraković (SK BiH-SDP), 558.263; Nikola Koljević (SDS), 556.218 i Nenad Kecmanović (SK BiH-SDP), 500.783. Zbog „nacionalnog ključa“ u Predsedništvo su uključeni — Fikret Abdić i Alija Izetbegović, Muslimani; Nikola Koljević i Biljana Plavšić, Srbi; Stjepan Kljujić i Franjo Boras; Hrvati i Ejup Ganić, kao ostali. Iako je Fikret Abdić osvojio najveći broj glasova, za predsednika Predsedništva je 20. decembra, dogovorom lidera tri nacionalne stranke, izabran Alija Izetbegović.

19. novembar[uredi | uredi izvor]

U Beogradu, u sali „Sava centra“, održana promocija Saveza komunista — Pokreta za Jugoslaviju (SK—PJ), koji je predstavljao pravnog i političkog naslednika Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), a Inicijativni odbor za osnivanje formirali su rukovodioci Organizacije Saveza komunista u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (OSK u JNA), nakon odluke o depolitizaciji JNA. Među osnivačima stranke nalazili su se istaknuti aktivni i penzionisani generali — Veljko Kadijević, Nikola Ljubičić, Branko Mamula, Stevan Mirković i dr, kao i Mira Marković, supruga predsednika Srbije Slobodana Miloševića.^[3]^[4]^[5]

22. novembar[uredi | uredi izvor]

U toku noći 22/23. novembra na raskrsnici magistralnih puteva za Zadar, Obrovac i Knin, u okolini Benkovca, grupa nepoznatih napadača izvršila oružani napad na trojicu pripadnika MUP Hrvatske, u kojem je smrtno stradao Goran Alavanja, a lakše su ranjeni Stevan Bukarica i Jovo Graovac. Milicioner Goran Alavanja (1963—1990), Srbin iz sela Donjeg Karina, kod Benkovca, bio je prva žrtva napetih međunacionalnih odnosa u Republici Hrvatskoj.

25. novembar[uredi | uredi izvor]

Na teritoriji Socijalističke Republike Makedonije održan drugi krug parlamentarnih izbora.

26. novembar[uredi | uredi izvor]

Narodna banka Jugoslavije, u skladu sa saveznim ekonomskim reformama, izdala novu novčanicu apoena od 1.000 dinara, sa likom naučnika Nikole Tesle (novčanica je bila u opticaju, uz manje izmene, do 1993).

28. novembar[uredi | uredi izvor]

U Beogradu umro Velimir Stojnić (1916—1990), društveno-politički radnik SFRJ i nosilac Ordena narodnog heroja. Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu.
U toku noći 28/29. novembar pripadnici MUP Hrvatske u Dvoru na Uni uhapsili Željka Ražnatovića Arkana, vođu navijača „Crvene zvezde“ i još trojicu osoba, sa većom količinom naoružanja.

30. novembar[uredi | uredi izvor]

U Bostonu umro Vladimir Dedijer (1914—1990), novinar, istoričar i publicista, član SANU i zvanični biograf Josipa Broza Tita (njegova urna sahranjena je 21. decembra u Ljubljani).

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Kongres najveće opozicione stranke u Republici Hrvatskoj: Preobrazba SKH u SDP”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 4. 11. 1990. str. 5.
^ „Kongres — Konvencija SKH—SDP: Upokojen SKH”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 5. 11. 1990. str. 3.
^ „U Beogradu 19. studenoga: Promocija SK - Pokreta za Jugoslaviju”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 14. 11. 1990. str. 32.
^ „Uoči promocije stranke SK - Pokret za Jugoslaviju: Nasljednici SKJ”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 18. 11. 1990. str. 3.
^ „Promocija stranke Saveza komunista - Pokret za Jugoslaviju: Nasljednik SKJ”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 20. 11. 1990. str. 32.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Hronologija 1990—1995. Banja Luka: Dokumentacioni centar Republike Srpske. 2002. COBISS.SR 71272457
Moderna srpska država 1804—2004 hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
Bilić, Ivan (2005). „Kronologija raspada SFRJ i stvaranje Republike Hrvatske do 15. siječnja 1992.”. National security and the future. Zagreb: St. George Association / Udruga sv. Jurja. VI: 73—184.

[1] „Kongres najveće opozicione stranke u Republici Hrvatskoj: Preobrazba SKH u SDP”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 4. 11. 1990. str. 5.

[2] „Kongres — Konvencija SKH—SDP: Upokojen SKH”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 5. 11. 1990. str. 3.

[3] „U Beogradu 19. studenoga: Promocija SK - Pokreta za Jugoslaviju”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 14. 11. 1990. str. 32.

[4] „Uoči promocije stranke SK - Pokret za Jugoslaviju: Nasljednici SKJ”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 18. 11. 1990. str. 3.

[5] „Promocija stranke Saveza komunista - Pokret za Jugoslaviju: Nasljednik SKJ”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 20. 11. 1990. str. 32.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

p r u Hronologija SFR Jugoslavije i Saveza komunista 1980—1992.
Hronologija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Saveza komunista od 1980. do 1992.
1980.	Januar ’80 Februar ’80 Mart ’80 April ’80 Maj ’80 Jun ’80 Jul ’80 Avgust ’80 Septembar ’80 Oktobar ’80 Novembar ’80 Decembar ’80
1981.	Januar ’81 Februar ’81 Mart ’81 April ’81 Maj ’81 Jun ’81 Jul ’81 Avgust ’81 Septembar ’81 Oktobar ’81 Novembar ’81 Decembar ’81
1982.	Januar ’82 Februar ’82 Mart ’82 April ’82 Maj ’82 Jun ’82 Jul ’82 Avgust ’82 Septembar ’82 Oktobar ’82 Novembar ’82 Decembar ’82
1983.	Januar ’83 Februar ’83 Mart ’83 April ’83 Maj ’83 Jun ’83 Jul ’83 Avgust ’83 Septembar ’83 Oktobar ’83 Novembar ’83 Decembar ’83
1984.	Januar ’84 Februar ’84 Mart ’84 April ’84 Maj ’84 Jun ’84 Jul ’84 Avgust ’84 Septembar ’84 Oktobar ’84 Novembar ’84 Decembar ’84
1985.	Januar ’85 Februar ’85 Mart ’85 April ’85 Maj ’85 Jun ’85 Jul ’85 Avgust ’85 Septembar ’85 Oktobar ’85 Novembar ’85 Decembar ’85
1986.	Januar ’86 Februar ’86 Mart ’86 April ’86 Maj ’86 Jun ’86 Jul ’86 Avgust ’86 Septembar ’86 Oktobar ’86 Novembar ’86 Decembar ’86
1987.	Januar ’87 Februar ’87 Mart ’87 April ’87 Maj ’87 Jun ’87 Jul ’87 Avgust ’87 Septembar ’87 Oktobar ’87 Novembar ’87 Decembar ’87
1988.	Januar ’88 Februar ’88 Mart ’88 April ’88 Maj ’88 Jun ’88 Jul ’88 Avgust ’88 Septembar ’88 Oktobar ’88 Novembar ’88 Decembar ’88
1989.	Januar ’89 Februar ’89 Mart ’89 April ’89 Maj ’89 Jun ’89 Jul ’89 Avgust ’89 Septembar ’89 Oktobar ’89 Novembar ’89 Decembar ’89
1990.	Januar ’90 Februar ’90 Mart ’90 April ’90 Maj ’90 Jun ’90 Jul ’90 Avgust ’90 Septembar ’90 Oktobar ’90 Novembar ’90 Decembar ’90
1991.	Januar ’91 Februar ’91 Mart ’91 April ’91 Maj ’91 Jun ’91 Jul ’91 Avgust ’91 Septembar ’91 Oktobar ’91 Novembar ’91 Decembar ’91
1992.	Januar ’92 Februar ’92 Mart ’92 April ’92