Huan I od Kastilje

Huan I od Kastilje
Lični podaci
Datum rođenja	(1358-08-24)24. avgust 1358.
Mesto rođenja	Epile, Saragosa, ili Tamarite de Litera, Ueska, Kastilja
Datum smrti	9. oktobar 1390.(1390-10-09) (32 god.)
Mesto smrti	Alkala de Enares, Kastilja
Porodica
Supružnik	Eleonora Aragonska, kraljica Kastilje, Beatris od Portugala
Potomstvo	Fernando I od Aragona, Enrike III od Kastilje, Miguel, Crown Prince of Portugal
Roditelji	Enrike II od Kastilje Huana Manuel
Dinastija	Dinastija Trastamara
Prethodnik	Enrike II od Kastilje
Naslednik	Enrike III od Kastilje

Huan I od Kastilje (šp. Juan I de Castilla; Epila, Saragosa ili Tamarite de Litera, Ueska, 1358 — Alkala de Enares, 1390) bio je kralj Kraljevine Kastilje od 24. avgusta 1379. do 9. oktobra 1390. Bio je drugi kralj iz dinastije Trastamara, sin Enrikea II i Huane, ćerke don Huana Manuela de Viljene. Rodio se u Aragonu, dok je njegov otac bio u progonstvu pre nego što je postao kralj.

Spoljna politika

U sukobu za kastiljanski presto koji se vodio između Enrikea II i Pedra Surovog, Huanov otac je dobio značajnu podršku iz Francuske, što mu je omogućilo da na kraju pobedi i postane kralj Kastilje. U znak zahvalnosti, Enrike, a kasnije i njegov sin Huan, pružali su pomoć Francuskoj u Stogodišnjem ratu protiv Engleza. Huan je takođe prekinuo višedecenijsko neprijateljstvo sa kraljevima Navare, i održavao je prijateljske odnose sa Karlosom III od Navare koji mu je ujedno bio i zat, pošto je bio oženjen Huanovom sestrom Leonor.

Kada je umro portugalski kralj Fernando I od Portugalije, otac Huanove druge žene Beatriz od Portugalije, Huan je preuzeo portugalski presto, a u Kastilji je ostavio kao regenta svog učitelja Pedra Gonzaleza (1384). Sledeće godine, 1385. Huan je zaratio oko portugalskog prestola sa Žoaom od Aviza, polubratom svog tasta, i vanbračnim sinom Pedra I. Nakon katastrofalnog poraza kod Alžubarote, Huan je jedva izvukao živu glavu s bojišta i morao je da se odrekne pretenzija na portugalski presto.

Unutrašnja politika

Kćerke Pedra I, Konstanca i Isabel, bile su udate za dva sina engleskog kralja Edvarda III, Džona od Genta, vojvode od Lankastera, i Edmunda od Langlija, vojvode od Jorka. Kad je Huan došao na presto, one su, smatrajući se legitimnim naslednicama svog oca, pa samim tim i kastiljanskog prestola, tražile pravo na presto koje su smatrale da im pripada. Sukobi su prestali 1388. godine kada se sklopio brak između Huanovog sina, Enrikea (budućeg Enrikea III), i Kataline, kćerke Konstance i Džona od Genta, vojvode od Lankastera. Mladi bračni par je, prema odredbama sporazuma iz Bajone, novoformiranu titulu princa i princeze od Asturije, titula koju će od tada, pa sve do danas, nositi prestolonaslednici prvo Kastilje, a potom i Španije.

Brak i deca

Huan se oženio 1375. godine sa Leonor od Aragona, kćerkom Pedra IV Svečanog. Iz tog braka, rodilo se dvoje dece:

• Enrike III (1379—1406), budući kralj Kastilje
• Fernando od Antekere (1380—1416), kralj Aragona

Nakon smrti Leonor, Huan se ponovo oženio sa Beatriz od Portugalije, naslednicom portugalskog prestola. Sa Beatriz imao je jedno dete, Migela, koji je umro kao dete.

Porodično stablo

16. Sančo IV od Kastilje

8. Fernando IV od Kastilje

17. Marija de Molina

4. Alfonso XI od Kastilje

18. Dinis Portugalski

9. Konstanca od Portugala

19. Elizabeta od Aragona

2. Enrike II od Kastilje

20. Álvaro Perez de Guzman

10. Pedro Núñez de Guzmán

21. Maria Giron

5. Eleanor of Guzman

22. Fernán Pérez Ponce de León, Lord Cangas and la Puebla

11. Beatriz Ponce de León

23. Urraca Gutiérrez de Meneses

1. Huan I od Kastilje

24. Fernando III od Kastilje

12. Manuel od Kastilje

25. Elisabeth of Hohenstaufen

6. Huan Manuel, princ od Vilene

26. Amedeo IV od Savoje

13. Beatriče Savojska

27. Cecilia of Baux

3. Huana Manuel

28. Ferdinand de la Cerda

14. Fernando de la Cerda

29. Blanche of France

7. Blanca de La Cerda y Lara

30. Juan I Núñez de Lara

15. Juana Núñez de Lara

31. Teresa Diaz de Haro

Vidi još

• Vladari Kastilje

Literatura

• Suárez Fernández, Luis. Juan I de Trastámara, 1379-1390. Palencia: La Olmeda. 1994. ISBN 978-84-8173-012-8.