Cisalpinska republika

Severna Italija 1796. pre stvaranja Cisalpinske Republike

Cisalpinska republika je bila Napoleonova vazalna država u severnoj Italiji, a postojala je od 1797. do 1802. godine.

Posle bitke kod Lodija maja 1796, Napoleon je organizovao dve države, jednu južno od reke Po — Cispadansku Republiku i jednu severno — Transpadansku Republiku. Te dve države su zajedno sa Novarom spojene 29. juna 1797. u jednu državu Cisalpinsku Republiku sa sedištem u Milanu. Austrija je priznala novu državu Kampoformijskim mirom od 17. oktobra 1797. godine.

Opseg

Centralna Evropa nakon Kampoformijskog mira

Cisalpinska republika sastojala se od:

• bivšeg Milanskog vojvodstva
• delova mletačke republike zapadno od reke Adiđo
• vojvodstva Modena
• Papski legati
• pijemontska regija Novara

Republika je imala više od 42.500 km i 3.240.000 stanovnika. Glavni grad je bio Milano, koji je 1764. imao 124.000 stanovnika. Republika je bila prosperitetna iako je često bila na udaru stranih osvajača. Ekonomija se zasnivala na poljoprivredi, prvenstveno žitaricama. Osim toga postojala je i mala industrija u usponu. Isticala se proizvodnja svile.

Odnosi sa Švajcarskom

Nova vlada je težila da ujedini Italiju. To je stvaralo loše odnose sa Švajcarskom u kojoj su postojala područja u kojima se govori italijanski. Uz pomoć Francuza potakli su revolt u Valtelinu, koji se pridružio republici. Sličan pokušaj u Luganu završio je neuspehom.

Institucionalni oblik

Institucije nove republike su ličile francuskim. Teritorija je bila podeljena u departmane. Imao je dva saveta: savet starijih i savet mlađih. Savet starijih imao je 40 do 60 članova i odobravao je zakone i izmene ustavne povelje. Drugi savet je imao 80 do 120 članova i predlagao je zakone. Oba saveta su diskutovala o sporazumima, izboru direktorata. U zakonodavnom telu su se nalazili i ljudi poput Pjetra Verija i Aleksandra Volte. Direktorat je predstavljao izvršnu vlast i imao je 5 ministara. Ipak najviši autoritet države je bio komandant francuske vojske. Republika je usvojila novi francuski kalendar. Po uzoru na francuski ustav usvojen je 7. jula 1797. novi ustav republike.

Sporazum o savezu

Zastava Cisalpinske Republike(1797—1802)

Formalno republika je bila nezavisna država u savezu sa Francuskom. Ali sporazum o savezu sadržavao je odredbu po kojoj je nova republika efektivno potčinjena svom savezniku Francuskoj. Francuzi su kontrolisali lokalnu policiju i ostavili su vojsku od 25.000 Francuza, koju je republika trebalo da plaća. Cisalpinska Republika je osnovala i svoju vojsku od još 35.000 vojnika, sa ciljem da učestvuju u ratovima, koje Francuska vodi sa drugima.

Direktorat je 4. marta 1798. predao Savetu mlađih sporazum o savezu na ratifikaciju. Savet mlađih se nije složio sa sporazumom. Francuski general Luj Bertje je prisiljavao članove veća da ga izglasaju. Savet starijih je odbio da prihvati sporazum, jer nova republika nije imala novca da zadovolji uslove sporazuma sa Francuzima. Luj Bertje je najpre pretio vojnom upravom, ali onda je došao novi francuski general Brin. On je smenio pojedine članove Saveta starijih i članove Saveta mlađih i na kraju je sporazum potpisan 8. juna 1798. godine.

Novac Cisalpinske republike, 1801

Druga Republika

Republika je raspuštena posle poraza Francuske u borbi protiv Druge koalicije u avgustu 1799. godine. Republiku je okupirala austrijska vojska. Posle Napoleonove pobede u bici kod Marenga austrijska vojska je posle 2. juna 1800. otišla iz Cisalpinske Republike. Republika je reformisana Sporazumom iz Lunevila 9. februara 1801. godine. Teritorija je proširena austrijskim teritorijama Venecije i dela papskih teritorija. Cisalpinska Republika je januara 1802. promenila ime i zvala se tada Italijanska Republika (1802—1805) Napoleon je 24. januara 1802. sebe proglasio predsednikom Italijanske Republike.

Kasnije je Republika postala Kraljevina Italija (1805—1814).

Vidi još

• Italijanski pohod francuskih revolucionarnih ratova