Pređi na sadržaj

Crvena malina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Crvena malina
Rubus idaeus
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
(nerangirano):
Angiospermae
(nerangirano):
Eudicotidae
(nerangirano):
Rosids
Red:
Rosales
Porodica:
Rosaceae
Rod:
Rubus
Podrod:
Idaeobatus
Vrsta:
R. idaeus
Binomno ime
Rubus idaeus
Синоними[1]
Синонимија
  • Batidaea idea (L.) Nieuwl.
  • Batidaea vulgaris Nieuwl.
  • Batidea peramoena Greene
  • Rubus acanthocladus Borb
  • Rubus buschii (Rozanova) Grossh.
  • Rubus chrysocarpus Čelak. ex Gyer
  • Rubus euroasiaticus Sinkova
  • Rubus fragrans Salisb.
  • Rubus frambaesianus Lam.
  • Rubus glaber Mill. ex Simonk.
  • Rubus greeneanus L.H.Bailey
  • Rubus leesii Bab.
  • Rubus obtusifolius Willd.
  • Rubus sericeus Gilib.
  • Rubus vulgatus Rozanova
  • Rubus komarovii Nakai
  • Rubus melanolasius (Dieck ex Focke) Kom.
  • Rubus sachalinensis H.Lév.
  • Rubus sibiricus (Kom.) Sinkova
  • Rubus nipponicus (Focke) Koidz.
  • Batidea acalyphacea Greene
  • Batidea arizonica Greene
  • Rubus carolinianus Rydb.
  • Rubus melanolasius Dieck
  • Rubus neglectus Peck
  • Rubus strigosus Michx.
  • Batidea viburnifolia Greene

Црвена малина или малина (лат. Rubus idaeus) je vrsta biljke iz roda kupina i malina (Rubus) i porodice ruža (Rosaceae).

Opis biljke[uredi | uredi izvor]

Višegodišnji žbun sa uspravnim, zeljastim stablom. Listovi složeni od 3-7 listića, dlakavi. Cvetovi beli sa dugačkim cvetnim drškama, sakupljeni na vrhovima grana ili u pazuhu listova u grozdaste cvasti. Plodovi su mnogobrojne koštunice koje su spojene razraslom, sočnom cvetnom ložom crvene, ređe žute boje.

Sdarži vitamine C i E, bojene materije, tanine i flavonoide. U plodu se nalazi više sastojaka od kojih se izdvajaju šećeri (glukoza, fruktoza, saharoza), organske kiseline (jabučna, limunska, salicilna, elaginska i dr.), etarsko ulje, bojene i taninske materije, vitamine C i E i dr.

Upotreba[uredi | uredi izvor]

List se praktično koristi samo u narodnoj medicini za ispiranje usne duplje kod upale njene sluzokože, kod upale ždrela i kod proliva. Ulazi u sastav mnogobrojnih mešavina za lečenje oboljenja kardio-vaskularnog, želudačno-crevnog sistema, menstrualnih i hormonskih poremećaja i avitaminoza. Takođe ulazi u sastav mešavina za tzv. prolećno čišćenje krvi. List maline može da zameni neke čajeve, kao što su indijski, gruzijski i ruski.

U mnogim zemljama se plod koristi u naučnoj medicini kao sredstvo za izbacivanje tečnosti, kod proliva i ekcema. Ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa. Pored toga on aktivira gušterača na lučenje insulina pa time snižava šećer u krvi. Koristi se i u prehrambenoj industriji.

U poslednje vreme se istražuje delovanje maline na maligne ćelije. Ustanovljeno je da elaginska kiselina, koje ima dosta u malinama, sprečava umnožavanje ćelija raka. Preventivno i suzbijajuće dejstvo ima i plod i čaj od lišća maline (i drugog jagodičastog voća: jagode, kupine i dr.). U terapiji malignih oboljenja maline nisu lek i ne mogu da ga zamene, ali su dobra zaštita od tih bolesti.

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Po agenciji UN za ishranu i poljoprivredu Fao Srbija je jedna od glavnih svetskih proizvođača malina.

Proizvodnja u tonama - podaci 2003-2004:
FAOSTAT (FAO)

Rusija 95000 26% 110000 28%
Srbija 79471 21% 79471 20%
SAD 48535 13% 50000 13%
Poljska 42941 12% 42000 11%
Nemačka 20600 6% 20500 5%
Ukrajina 19700 5% 20000 5%
Kanada 14236 4% 13700 4%
Mađarska 9000 2% 10000 3%
Velika Britanija 8000 2% 8000 2%
Francuska 6830 2% 7500 2%
ostali 27603 7% 27890 7%
ukupno 371916 100% 389061 100%

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Rubus idaeus L.”. Richard Pankhurst et al. Royal Botanic Gardens Edinburgh — preko The Plant List. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Gostuški,R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
  • Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
  • Đuk, A, Dž: Zelena apoteka, Politika, Beograd, 2005.
  • Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
  • Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
  • Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistične Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
  • Lakušić, D: Vodič kroz floru nacionalnog parka Kopaonik, JP Nacionalni park Kopaonik, Kopaonik, 1995.
  • Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
  • Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
  • Mišić Lj, Lakušić R: Livadske biljke, ZUNS Sarajevo, ZUNS Beograd , IP Svjetlost, 1990
  • Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
  • Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црвена_малина&oldid=27839139”