Црвени (film)

Crveni
Filmski poster
Izvorni naslov	Reds
Žanr	filmska drama
Režija	Voren Biti
Scenario	Voren Biti Trevor Grifits
Producent	Voren Biti
Glavne uloge	Voren Biti Dajan Kiton Edvard Herman Ježi Kosinski Džek Nikolson Pol Sorvino Morin Stejplton
Muzika	Stiven Sondhajm Dejv Grusin
Direktor fotografije	Vitorio Storaro
Montaža	Dede Alen Krejg Mekej
Producentska kuća	Barclays Mercantile Industrial Finance JRS Productions
Distributer	Paramount Pictures
Godina	1981.
Trajanje	195 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	engleski jezik ruski jezik nemački jezik
IMDb veza

Crveni (engl. Reds) je američki epski biografski dramski film iz 1981. godine, režisera Vorena Bitija, u kome glavne uloge tumače Voren Biti, Dajan Kiton i Džek Nikolson.

Film govori o životu i karijeri Džona Rida, novinara i pisca koji je zabeležio Oktobarsku revoluciju u Rusiji u svojoj knjizi iz 1919. Deset dana koji su potresli svet. Biti igra glavnu ulogu zajedno sa Dajan Kiton kao Luiz Brajant i Džekom Nikolsonom kao Judžinom O'Nilom.

Radnja

Film je posvećen životu i radu američkog novinara, proznog pisca i socijaliste Džona Rida, kao i njegovom odnosu sa budućom suprugom, novinarkom Luiz Brajant, od 1915-1920. Film sadrži intervjue sa savremenicima i prijateljima glavnih likova, kao i istorijskim ličnostima, uključujući Skota Niringa, američkog mirovnog aktivistu, radikala već 98 godina. Među ostalim svedocima su američka novinarka Doroti Fruks, uticajni novinar Džordž Seldes i pisac Henri Miler.

Portland, Oregon, 1915. Socijalistkinja Luiz Brajant (Dajan Kiton) je na sopstvenoj izložbi i prikazuje sopstvene golišave slike, što se njenom suprugu, stomatologu Pol Tralindžeru (Nikolas Koster), ne sviđa. U liberalnom klubu koji raspravlja o ratu koji je počeo pre godinu dana, ona prvi put sreće radikalnog novinara i neženja Džona Rida (Voren Biti), koga nagovara na celovečernji intervju o međunarodnoj politici u svom stanu. Devojka je zaintrigirana novinarskim idealizmom, mladi se zainteresuju jedno za drugo i odluče da se ponovo sretnu, što se dešava na večeri sa Ridovom majkom. Poziva Brajanta da pođe sa njim u Njujork, ali Luiz je zabrinuta ko će tamo otići. Luiz shvata da je pisanje bilo njen jedini beg od razočaranog postojanja u visokom društvu. Nakon razvoda od dosadnog muža, ona prihvata Ridovu ponudu i seli se u Grinič Vilidž u Njujorku u njegov stan sa natpisom „Društvo nemorala. Uđi“.

Luiz upoznaje lokalnu zajednicu komunističkih aktivista i umetnika, uključujući novinara Maksa Istmana (Edvard Herman), anarhistkinju Emu Goldman (Morin Stejplton) i dramskog pisca Judžina O'Nila (Džek Nikolson). Rid je prisutan na skupu komunističkih radnika koji rasturaju naoružani antikomunisti predvođeni policajcem. Na Džonov savet, Luiz ispravlja ponavljanje u članku i pokazuje ga Horasu Vigamu, uredniku Meta, koji iza njegovih leđa misli da je Džek gubitnik i pokušava da flertuje sa njom. Luiz izaziva bes na Džona, ali oni se brzo pomire.

Rid, Brajant, Judžin O'Nil i Maks Istman sele se u Provinstaun u Masačusetsu, gde se koncentrišu na pisanje i učešće u lokalnom pozorištu novog talasa.

1916. godine Džon, opsednut željom da promeni svet, odlazi u Čikago, Sent Luis, gde učestvuje u štrajkovima „crvenih“ laburista i pokriva konvenciju Demokratske stranke, i odakle piše Luiz. U njegovom odsustvu, Judžin pokazuje interesovanje za Luiz. Zbog činjenice da je Luis pristalica otvorene veze, započinju kratku romansu. Po povratku, Džon vidi ljubavnike koji se ljube, ali shvata da i dalje voli Luiz i nudi joj ruku i srce. Posle tajnog braka, sele se sa O'Nilom u Kroton na Hadsonu, severno od Njujorka. Kada je saznao za venčanje, Judžin shvata da ga je Luiz iskoristila da se uda za Rida i napušta je dok je Džon bio u Vašingtonu.

Rid je u zatvoru zbog pozivanja protiv rata na militarističkom skupu. Harijev doktor upozorava svog prijatelja da će ga, ako nastavi istim putem, bolest bubrega dokrajčiti, Rid, saznavši da njegov reproduktivni sistem nije poremećen, kaže da planira da ima decu. Na sastanku Socijalističke partije Amerike, Rid, ne-delegat, ne dobija odgovor na pitanje da li će članovi stranke birati vojni rok. Delegat Bostona Louis Fraina ga poziva da se pridruži. Džon otkriva O'Nilovu pesmu, datu Luiz pre odlaska, ona shvata da ju je muž više puta prevario i odlazi.

Pariz, 1917. Luiz, koja aktivno radi za Vigar kao ratni dopisnik, piše pisma Džonu, čija bolest napreduje, uklanjaju mu bubreg. Pit Van Veri, Ridov prijatelj, smatra da će, ako boljševici dođu na vlast, istočni front prestati da postoji i rat će se završiti. Rid, koji kritikuje predsednika Vilsona, više se ne štampa. Džon saznaje od Pita da je Vigar otpustio Luiz pre nekoliko meseci. Bivši supružnici su ponovo ujedinjeni, uprkos činjenici da je Rid kontraindikovana na duga putovanja i stres. Džon je uveren da će se uskoro revolucija iz Rusije proširiti na druge zemlje i uskoro će zahvatiti ceo svet. Odlazi u Petrograd. U vozu sreće delegata Džoa Lojskog, koga je video na konvenciji u Čikagu, koji pokazuje svoje znanje ruskog jezika. Luiz, promenivši mišljenje, seda do njega. Usput, Džon uči jezik, Džo zabavlja Luiz šalama. Na granici prvi put vide ranjene vojnike. Jedan od njih, 14-godišnji dečak sa naočarima, kaže da je posle 3 meseca na frontu postao boljševik i da više ne želi da proliva krv, Džo to prevodi Luiz. Na železničkoj stanici, Ridov prijatelj Aleks Gomberg (Stefan Grif) sreće novinare i smešta ih u prazan stan.

Džon čita u novinama o ustanku protiv vlade Kerenskog. Novinari pišu: „Kerenski nije dao narodu ni mira ni hleba. Svi znaju da nešto mora da se desi, ali niko ne zna šta. Petrograd ne zatvara oči, noć je vreme masovnih mitinga. ruka, levica hoće mir, svi čekaju akciju boljševika. Vođa boljševika Lenjin je previše mnogostrana ličnost da bi ga opisali u nekoliko reči“.

Par upoznaje Vladimira Lenjina (Rodžer Sloman) u noćnoj ulici. Luiz uspeva da na brzinu porazgovara sa Grigorijem Zinovjevom (Ježi Kosinski), koji je rekao: „Ponekad deset godina znači manje od jednog dana“. "Uspeo sam da intervjuišem Zinovjeva u Smoljnom. Čuli smo Trockog (Stuart Ričman) kako govori u Smoljnom. Ako je Lenjin ideja, onda je Trocki akcija, on je rođeni agitator. Sala u Smoljnom je bila prepuna. Neko je tražio da prestanite da pušite i svi su uzeli ovaj slogan ne ispuštajući cigaretu iz usta Trocki je rekao: „Mi ne želimo ustanak, ali ako Kerenski izađe na nas, mi ćemo uzvratiti. A Lenjin je vođa koji snagom svog intelekta dominira gomilom. Ovaj čovek se ne manifestuje kao vatreni govornik, kao Trocki, a ipak je Lenjin taj koji određuje strategiju i taktiku boljševika“.

Luiz zahvaljuje Džonu što ju je doveo u grad. Na sledećem štrajku, radnik (Denis Pekarev), koji dobro zna engleski i već četiri godine živi u Njujorku, prevodi govore govornika Džonu. Saznavši da svako može da govori, Rid, mašući umotanim novinama, obraća se publici kratkim, ali vatrenim govorom o svetskoj revoluciji i prekida buran aplauz. Boljševici pevaju „Internacionalu“. Strast Luiz i Džona se rasplamsava sa novom snagom, oni aktivno prisustvuju mitinzima i sastancima, postaju pasivni učesnici Oktobarske revolucije i svedoci oluje zime. Na Lenjinovom govoru, Rid predaje Lojskom obećanu kapu, on prikladno baca šešir na luster. Par dočekuje Novu godinu.

Njujork, 1918. U stanici se po nalogu državnog tužioca oduzimaju rukopisi za predstojeću knjigu i šalju u Vašington. Maks Istman upoznaje par. Inspirisan idejom revolucije, Rid pokušava da unese duh komunizma u svoju rodnu zemlju. Luiz svedoči pred antikomunističkim komitetom američkog Senata. Rid posećuje Emu Goldman u zatvoru, ona odlučuje da ode u Rusiju po puštanju. Rid se pridružuje Socijalističkoj partiji Amerike. Između radikalnog Džona i umerenog Luja Fraine postoji spor, partija je na ivici raskola.

Čikago, 1919. Članovi izvršnog komiteta, na čelu sa Ridom, nisu pušteni u salu zbog nedostatka mandata. Rida, koji se probio do podijuma, pozvana policija tera napolje, sa njim odlaze i neki od delegata koji pevaju "Internacionale". Jednoglasno, novoformirana partija se preimenuje u „Komunistička laburistička partija Amerike“, Luis naprasno nudi da se pridruži mitingu SPA. Oni odlučuju da pošalju Rida u Moskvu da uspostavi kontakt sa Kominternom. Čuvši reči svog radikalnog muža, Luiz napušta sastanak. Ona pokušava da odgovori Džonu od putovanja i preti da će otići ako izabere politiku umesto pisanja, ali on je uporan.

Džon prima dokumenta na ime Džejms Gormli i tajno ulazi na brod. Nakon duge razdvojenosti, Luiz posećuje Judžina O'Nila, okoreli cinik koji se šali na račun njenog promenjenog pogleda na život. Pogođena na zemlju, devojka se vraća kući i otkriva gubitak psa Džesija. Dva agenta FBI iznenada su upala u kuću, stigavši da uhapse Rida.

Rid se sastaje sa Grigorijem Zinovjevom, ali izvršni komitet Kominterne, koji uključuje Karla Radeka (Jan Tržiska), odbija da podrži dve različite američke komunističke partije i spreman je da to učini kada se ujedine. Zinovjev otkriva da je komitet odlučio da ostavi Rida u Rusiji do jula da radi za Biro za propagandu, i insistira da je revolucija važnija od porodice, ali Džon odbija.

Rid je u Finskoj ispitivan kao sovjetski špijun. O'Nil pomaže Luiz da stigne u Norvešku. Istražitelj zgužva Luizino pismo. U zatvoru, Rid dobija skorbut i on traži od lekara koji simpatiše boljševika da prenese poruku njegovoj ženi. Louise u ovom trenutku stiže u Finsku na konju i skijama. Još uvek nema vesti, ali je Džon pušten.

Petrograd, 1920. Grupa vojnika sreće Džona na stanici i kaže mu da je Lenjin pristao da ga razmeni za 50 profesora. Rid telegrafiše Luiz više puta u Krotonu na Hadsonu. Od nje nema odgovora. Džon se sastaje sa prognanim Goldmanom, koji izveštava o partijskoj liniji i savetuje ga da zaboravi na svoju ženu, koja navodno prima telegrame, ali namerno ćuti. Džon sluša Internacionalu u praznom stanu u kome je odseo sa suprugom. Doktor obaveštava Luiz, koja je stigla u finski zatvor, da je njen muž pušten, ali nije poznato gde se on nalazi.

Na Kongresu Kominterne, Ridove reči različito prevode delegati iz različitih zemalja, nastaje zabuna. Predlaže da se organizuje simultani prevod na nemački, francuski, italijanski i španski, a da engleski bude glavni. Luis Frajina prevodi Džonove reči španskoj delegaciji. Karl Radek ne podržava Ridovu želju da usvoji rezoluciju protiv antikomunističkih vlasti SAD i oslobodi političke zatvorenike, čijem pitanju je bilo posvećeno šest delegacija. Uprkos činjenici da ga podržavaju Luis Frajina i britanska delegacija, debata je prekinuta većinom glasova. Rid odbija da glasa za konačni dokument i da dalje učestvuje na Kongresu Kominterne.

Ema primećuje da boljševici ne ispunjavaju svoja obećanja, posebno „Fabrike za radnike, zemlja za seljake“, progone neistomišljenike i uvode cenzuru, Džon odgovara da se njene teorije ne ukrštaju sa realnošću i da je proces već počeo. Rid cepa svoj dokument o ostavci pred Zinovjevom. U sastavu delegacije je poslat vozom za Baku. Narod istoka oduševljeno dočekuje komuniste i objavljuje sveti rat nevernicima sa zapada. Na železničkoj stanici, Goldman, koji se sprema da krene, sreće Luiz. Rid je nezadovoljan što je Zinovjev samovoljno uneo ispravke u ruski prevod svog govora („sveti rat“ umesto „klasne borbe“) i optužuje revolucionara da potiskuje individualnost. Neočekivano, belogardejci napadaju voz, u zbrci Džon trči za odbijenom konjicom.

Na moskovskoj železničkoj stanici, Luiz, sa zavezanim šalom, ne primećuje svog muža među delegacijom Zinovjeva, ali iznenada otkriva Džona u blizini. Par se nežno grli. Oslabljeni novinar se razboli od tifusa. U svom delirijumu, Džon čuje kapi ispred prozora. Pita u kom svojstvu Luiz želi da ide sa njim u Njujork. Tražeći šolju za vodu, Luiz je dobija iz ruku dečaka, usput čuvši „Oče naš“ nad pokojnicima. Vraćajući se, vidi lekare okupljene na odeljenju. Ostala je sama sa pokojnim mužem u kome mu nemo plače na grudima.

Spoljašnje veze

• Crveni na sajtu IMDb (jezik: engleski)
• Crveni na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
• Crveni na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)