Pređi na sadržaj

Црни члан КККлана

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Crni član KKKlana
Filmski poster na srpskom jeziku
Izvorni naslovBlacKkKlansman
RežijaSpajk Li
ScenarioČarli Vahtel
Dejvid Rabinovic
Kevin Vilmot
Spajk Li
ProducentDžejson Blum
Spajk Li
Rejmond Mensfild
Šon Makitrik
Džordan Pil
Šon Redik
Temelji se naCrni član KKKlana
(Ron Stolvort)
Glavne ulogeDžon Dejvid Vošington
Adam Drajver
Lora Harijer
Tofer Grejs
MuzikaTerens Blenčard
Direktor
fotografije		Čejz Irvin
MontažaBeri Aleksander Braun
Producentska
kuća		Blumhouse Productions
Monkeypaw Productions
QC Entertainment
40 Acres and a Mule Filmworks
Legendary Entertainment
Perfect World Pictures
StudioFocus Features
Godina2018.
Trajanje135 minuta[1]
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet15 miliona dolara[1]
Zarada93,4 miliona dolara[1]
Veb-sajtwww.blackkklansman.com
IMDb veza

Crni član KKKlana (engl. BlacKkKlansman) je američki biografski kriminalistički film iz 2018. godine, režisera Spajka Lija, po scenariju koji su napisali Čarli Vahtel, Dejvid Rabinovic, Kevin Vilmot i Li, zasnovan na istoimenim memoarima Rona Stolvorta iz 2014. godine. Naslovnu ulogu tumači Džon Dejvid Vošington kao Stolvort, dok su u ostalim ulogama Adam Drajver, Lora Harijer i Tofer Grejs. Smešten 1970-ih u Kolorado Springsu, film prati prvog afroameričkog detektiva u gradskoj policijskoj upravi, dok on namerava da se infiltrira i razotkrije lokalni ogranak Kju-kluks-klana.

Film su producirali Džejson Blum, Spajk Li, Rejmond Mensfild, Šon Makitrik, Džordan Pil i Šon Redik. QC Entertainment je kupio filmska prava za knjigu 2015. godine.[2] Li je potpisao ugovor za režisera u septembru 2017. godine. Veći deo glumačke ekipe pridružio se sledećeg meseca, a snimanje je počelo u državi Njujork.

Film je premijerno prikazan 14. maja 2018. na Filmskom festivalu u Kanu, gde je osvojio Gran pri. U američkim bioskopima je izdat 10. avgusta 2018, dan pre prve godišnjice mitinga „Ujedinite desnicu”. Film je dobio pozitivne kritike kritičara, koji su naročito pohvalili Lijevu režiju, nastupe (posebno Vošingtona i Drajvera) i pravovremene teme, kao i Lijev povratak u formu. Na 91. dodeli Oskara bio je nominovan u šest kategorija, uključujući najbolji film, najbolju režiju (Lijeva prva nominacija za režiju) i najboljeg sporednog glumca (Drajver), a osvojio je onog za najbolji adaptirani scenario, što je Lijev prvi takmičarski Oskar. Američki filmski institut ga je odabrao kao jedan od 10 najboljih filmova iz 2018. godine, a bio je nominovan i za četiri Zlatna globusa, uključujući najbolji film – drama.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Godine 1972, Ron Stolvort je angažovan kao prvi crni policajac u policijskoj upravi Kolorado Springsa. Dodeljen da radi u sobi za evidenciju, umoran je od maltretiranja i prijavljuje se da bude tajni službenik. Dobija zadatak da se infiltrira na lokalni skup na kojem govori nacionalni lider za građanska prava Kvame Ture (ranije poznat kao Stoukli Karmajkl). Na skupu, Stolvort se sastaje sa Patris Damas, predsednicom Unije crnih studenata na Kolorado koledžu. Dok je vodila Turea u njegov hotel, Patris je u patroli zaustavio Endi Landers, rasistički policajac iz Stolvortove stanice, koji preti Tureu i prepipava Patris.

Nakon skupa, Stolvort je raspoređen u obaveštajno odeljenje. Nakon što je u novinama pročitao o lokalnom ogranku Kju-kluks-klana, on ih naziva i predstavlja se kao belac. Razgovara sa Volterom Bričvejem, predsednikom ogranka Kolorado Springsa, ali ubrzo shvata da ne samo da je koristio svoje pravo ime, već da mora i da upozna i članove Klana. Stolvort regrutuje svog jevrejskog kolegu Flipa Cimermana da ga oponaša i upozna članove Klana dok će se on i dalje predstavljati kao belac preko telefona. Pod Stolvortovim identitetom, Cimerman upoznaje Voltera, malo nemarnijeg Feliksa Kendriksona (i kasnije njegovu ženu Koni) i Ajvenhoa, koji se zagonetno poziva na predstojeći napad.

Pozivajući štab Klana u Luizijani da ubrza svoje članstvo, Stolvort započinje redovne telefonske razgovore sa velikim čarobnjakom Klana, Dejvidom Djukom. Kendrikson sumnja da je Cimerman Jevrej i pokušava da ga natera da se testira na poligrafu uz pretnju pištolja, ali Stolvort, koji je čuo sve preko skrivenog mikrofona koji Cimerman nosi, razbija kuhinjski prozor Kendriksonovih da bi odvratio pažnju. Stolvort počinje da izlazi sa Patris, ali joj ne govori da je policajac. Nakon što je prosledio informacije Odeljenju za krivične istrage o aktivnim pripadnicima, od agenta FBI-ja saznaje da su dva člana Klana stacionirani u NORAD-u.

Djuk posećuje Kolorado Springs da bi Stolvorta uveo u Klan. Stolvort je određen kao Djukov telohranitelj. Dok Cimerman, koji se predstavlja kao Stolvort, prolazi kroz inicijaciju, Koni napušta ceremoniju kako bi postavila bombu na lokalni skup za ljudska prava. Stolvort shvata njene namere i upozorava lokalne policajce. Kada Koni primeti veliku prisutnost policije na skupu, ona sprovodi Feliksov rezervni plan u akciju i postavlja bombu kod Patrisine kuću, ostavljajući je ispod njenog automobila, pošto nije mogla da stane u poštansko sanduče. Stolvort je obara nakon pokušaja bekstva, ali uniformisani policajci ga hvataju i tuku uprkos njegovim tvrdnjama da je na tajnom zadatku.

Scene iz Rađanja jedne nacije (1915) su korišćene u ovom filmu

Proizvođač bombi, Voker, prepoznaje Cimermana iz prethodnog hapšenja i obaveštava Feliksa. On, Feliks i Ajvenho odvoze se do Patrisine kuće i parkiraju se pored njenog automobila ne shvatajući da je bomba skrivena ispod. Kada je detoniraju, eksplozija ubija sva trojicu. Cimerman stiže, oslobađa Stolvorta i hapsi Koni. Dok Stolvort slavi zatvoren slučaj te noći sa Patris, dolazi Landers i uznemirava ih, nemilosrdno priznajući svoj napad na Patris; Stolvort mu tada otkriva da nosi mikrofon, te dolazi šef policije Bridžiz i hapsi Landersa zbog policijske brutalnosti.

Bridžiz čestita timu na uspehu, ali im naređuje da prekinu istragu i unište sve zapise. Stolvorta poziva Djuk i on uvredljivo otkrije Djuku da je crnac pre nego što spusti slušalicu. Dok Patris i Stolvort razgovaraju o svojoj budućnosti, prekida ih kucanje na vratima. Kroz prozor u hodniku vide zapaljeni krst na padini brda okružen članovima Klana. Film se zatim prebacuje na stvarni snimak mitinga „Ujedinite desnicu” 2017, gde još uvek uticajni Djuk govori, a završava se naopakom američkom zastavom koja bledi u crno-belu.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Džon Dejvid Vošington detektiv Ron Stolvort
Adam Drajver detektiv Filip Cimerman
Lora Harijer Patris Damas
Tofer Grejs Dejvid Djuk
Jasper Pekenen Feliks Kendrikson
Rajan Egold Volter Bričvej
Pol Volter Hauser Ajvanho
Ešli Atkinson Koni Kendrikson
Kori Hokins Kvama Ture
Majkl Busemi Džimi Krik
Ken Garito Trap
Robert Džon Berk šef Bridžiz
Fred Veler Endi Landers
Nikolas Turturo Voker
Hari Belafonte Džerom Tarner
Alek Boldvin Kenebru Boregard
Ajzeja Vitlok Mlađi gospodin Turentajn
Damaris Luis Odeta

Produkcija[uredi | uredi izvor]

U julu 2015, scenaristi/koproducenti Čarli Vahtel i Dejvid Rabinovic otkrili su knjigu Rona Stolovorta Crni član KKKlana. Intervjuisali su Stolvorta i napisali scenario, a zatim su ga predstavili producentima Šonu Rediku i Reju Mensfildu.[3] Na kraju su ga doneli kompaniji QC Entertainment, koja je koproducirala uspešan film Beži! 2017. godine. Studio se ponovo udružio sa kompanijom Džejsona Bluma Blumhouse Productions i kompanijom Monkeypaw Productions Džordana Pila, kako bi producirali projekat.[4][5]

Septembra te godine, Spajk Li je potpisao ugovor za režisera, a Džon Dejvid Vošington je bio u pregovorima za glavnu ulogu.[6] Sledećeg meseca, Adam Drajver, Lora Harijer, Tofer Grejs i Kori Hokins su se pridružili glumačkoj ekipi.[5][7][8][9] U novembru, Pol Volter Hauser, Jasper Pekenen i Rajan Egold pridružili su se glumačkoj ekipi,[10][11][12] dok se Ešli Atkinson pridružila mesec dana kasnije.[13]

Snimanje je počelo u oktobru 2017. godine.[14] Osining, Njujork, bila je jedna lokacija korišćena u oktobru.[15] Lokacije snimanja su takođe uključivale zaselak Garnervil u okrugu Rokland u Njujorku, gde su snimljeni eksterijerni snimci jedne od policijskih stanica Kolorado Springsa.[16]

U završnoj sekvenci filma korišćen je snimak napada automobilom u Šarlotsvilu

Hari Belafonte se pojavljuje u filmu kao čovek koji priča o linčovanju Džesija Vošingtona; prema Liju, on je naredio svojoj ekipi na dan snimanja Belafonteove scene da se za tu priliku obuku u svečana odela i haljine u čast Belafontea.[16]

Li završava film odavanjem počasti antifašističkoj kontraprotestantki Heder Hejer, koja je ubijena 12. avgusta 2017. u automobilskom napadu u Šarlotsvilu tokom mitinga „Ujedinite desnicu”.[17]

Objavljivanje[uredi | uredi izvor]

Li i glumačka postava na Filmskom festivalu u Kanu

Film je 12. aprila 2018. izabran da se takmiči za Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, gde je premijerno prikazan 14. maja.[18][19] Izdat je u Sjedinjenim Državama 10. avgusta 2018; ovaj datum je izabran da se poklopi sa godišnjicom ultra-desničarskog mitinga u Šarlotsvilu.[20]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Zarada[uredi | uredi izvor]

Film je zaradio 49,3 miliona dolara u Sjedinjenim Državama i Kanadi, uz 44,1 miliona dolara u ostatku sveta, što čini ukupnu zaradu od 93,4 miliona dolara širom sveta, uz produkcijski budžet od 15 miliona dolara.[1]

U Sjedinjenim Državama i Kanadi, pri objavljivanju filma predviđalo se da će zaraditi oko 10 miliona dolara u 1.512 bioskopa tokom prvog vikenda.[21] Zaradio je 3,6 miliona dolara prvog dana (uključujući 670.000 dolara od ranih projekcija u četvrtak uveče).[22] Debitovao je sa 10,8 miliona dolara, završio je na petom mestu na blagajnama i predstavio je Lijev najbolji premijerni vikend od još od filma Čovek iznutra (29 miliona dolara) iz 2006. godine.[23] Zaradio je 7,4 miliona dolara tokom drugog vikenda i 5,3 miliona tokom trećeg, završivši na sedmom i osmom mestu.[24][25]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Na sajtu Rotten Tomatoes, film ima rejting odobravanja od 96% na osnovu 447 recenzija, sa prosečnom ocenom 8,3/10. Kritički konsenzus veb-sajta glasi: „Film koristi istoriju da ponudi strašne komentare o aktuelnim događajima — i iznosi neke od najtežih tema Spajka Lija u decenijama na tom putu”.[26] Na sajtu Metacritic, film ima prosečnu ponderisanu ocenu od 83/100, na osnovu 56 kritičara, što ukazuje na „univerzalno priznanje”.[27] Publika koju je anketirao CinemaScore dala je filmu prosečnu ocenu „A−“ na skali od A+ do F, dok je PostTrak izvestio da je 85% gledalaca dalo pozitivnu ocenu, a da ga 67% njih „definitivno preporučuje”.

Piter Bredšo iz novina The Guardian dao je filmu tri od pet zvezdica, napisavši: „To je zabavan spektakl, ali briljantna tonska ravnoteža u nečemu poput satire Džordana Pila Beži! čini ovo malo izloženim. Ipak, žestoko, prezrivo reaguje na grubost u srcu Trampovog režima i radosno mu odvraća”.[28] Za IndieWire, Dejvid Erlih je dao filmu ocenu „B+” i napisao da je „daleko zastrašujući nego što je smešan” i da „pakuje tako teške i ultra-relevantne teme u formu divlje neujednačene, ali dosledno zabavne noći u bioskopu”.[29]

A. O. Skot, koji je pisao za The New York Times, video je film kao politički i provokativan u otvaranju diskusije o pravovremenim temama nakon Šarlotsvila. Izjavio je: „Posvećeni antirasisti mogu mirno da sede ili se ljubazno smeju kada se izgovaraju stvari mržnje. Epiteti izrečeni u ironiji mogu se ozbiljno ponoviti. Najšokantnija stvar u vezi sa Flipovom (tajnom detektivskom ulogom Adama Drajvera) prevarom je koliko lako izgleda, koliko prirodno deluje i zvuči. Ova uznemirujuća autentičnost je delimično svedočanstvo sposobnosti gospodina Drajvera da ugura jednu predstavu u drugu, ali takođe svedoči o oštroj i neprijatnoj istini. Možda nisu svi koji su belci rasisti, ali rasizam je ono što čini nas belim. Ne spavajte na ovom filmu.”[30]

U svojoj recenziji filma za Vulture, Dejvid Edelštajn je otkrio da je film moćan protivotrov za prethodne filmove za koje Li smatra da neopravdano podržavaju rasističko gledište u prošlosti, kao što je Grifitovo Rađanje jedne nacije. Edelštajn je izjavio: „Sam Li ima propagandističku crtu, i zna da ništa nikada nije prodalo poruku emaskulacije belaca i egzistencijalnu neophodnost zadržavanja crnaca, kao i Grifitov film iz 1915. godine. On je oživeo Klan i još uvek se smatra orijentirom narativnog filma. Da nema drugog razloga da se napravi Crni član KKKlana, ovaj bi bio dovoljno dobar.”[31]

Reditelj Buts Rajli, čiji je dugometražni debi Izvinite na smetnji takođe premijerno prikazan 2018. godine, kritikovao je film zbog njegove političke perspektive.[32] Dok je Rajli nazvao izgled filma „majstorskim” i naveo Lija kao veliki uticaj na njegov rad, smatrao je da je film nepošteno reklamiran kao istinita priča i kritikovao je njegove pokušaje da „učini policajca protagonistom u borba protiv rasističkog ugnjetavanja”, kada se Afroamerikanci svakodnevno suočavaju sa strukturalnim rasizmom „od strane policije”. Konkretno, Rajli je tvrdio da je film zamaglio Stolvortovo vreme koje je proveo radeći za COINTELPRO da „sabotira crnačku radikalnu organizaciju” i prigovorio je izboru filma da se Stolvortov partner prikaže kao Jevrejin i da se fikcionalizuje bombaški napad „kako bi policija izgledala herojski”.[33][34][35] Li je odgovorio u intervjuu za The Times 24. avgusta, navodeći da iako su njegovi filmovi „bili veoma kritični prema policiji... Nikada neću reći da je sva policija korumpirana, da svi policijci mrzi obojene ljude”.[36][37]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Film je osvojio Gran pri na Filmskom festivalu u Kanu.[38] Kasnije je nominovan za četiri Zlatna globusa, uključujući najbolji film – drama.[39] Li je bio nominovan za nagradu Udruženja režisera Amerike za najbolji dugometražni film, a producenti su bili nominovani za nagradu Udruženja američkih producenata za najbolji bioskopski film.[40][41]

Film je takođe bio nominovan za četiri Filmske nagrade po izboru kritičara, uključujući najbolji film,[42] sedam nagrada Satelit, uključujući najbolju režiju (Li),[43] a bio je nominovan i za nagradu Spirit za najboljeg glumca u sporednoj ulozi (Drajver),[44] kao i tri nagrade Udruženja filmskih glumaca, uključujući i najboljeg glavnog glumca (Vošington).[45] Američki filmski institut ga je uvrstio u svojih 10 najboljih filmova godine.[46]

Film je bio nominovan za šest Oskara, od kojih je osvojio onaj za najbolji adaptirani scenario. Nominacije su uključivale najbolji film, najbolju režiju (Li) i najboljeg sporednog glumca (Drajver). Film je takođe bio nominovan za najbolju montažu, a kompozitor Terens Blenčard je bio nominovan za najbolju originalnu muziku.[47]

Istorijska tačnost[uredi | uredi izvor]

Stolvort na potpisivanju knjiga u februaru 2019.

Iako je zasnovan na istinitoj priči, film dramatizuje nekoliko događaja:[48][49]

  • Istraga se odvijala između 1978. i 1979. godine, iako je radnja filma smeštena u 1972. (Dejvid Djuk je postao veliki čarobnjak Klana tek 1974, a Stoukli Karmajkl je promenio ime u Kvame Ture tek 1978. godine)
  • Pravi identitet Stolvortovog partnera ostaje tajna, a u memoarima se pominje samo kao „Čak”; takođe nije bio Jevrejin kao što je prikazano u filmu. Postojao je i drugi beli policajac („Džim”) koji je takođe bio na tajnom zadatku pored Čaka.
  • Stolvort i drugi policajci nikada nisu radili na tajnom razotkrivanju i hapšenju rasističkog policajca (kao što je prikazano u filmu), iako on u memoarima pominje policajca koji je upucao i ubio mladog dečaka, ali su ga zaštitili kolege policajci.
  • Stolvort je radio na obezbeđenju, upoznao se i fotografisao sa Djukom kada je on posetio Kolorado, iako je to bio mnogo intimniji skup od velike ceremonije prikazane u filmu, a maska njegovog partnera nikada nije razotkrivena.
  • Zavera o bombi protiv Unije crnih studenata je izmišljena, iako je Stolvort primetio da je ogranak Klana u jednom trenutku imalo planove da napadne lokalni gej bar.
  • Lik Patris je izmišljen, iako Stolvort pominje da se zabavljao sa mladom ženom dok je vodio istragu.
  • Stolvort nikada nije pozvao Djuka da prizna da je zapravo crnac; Djuk nije saznao istinu sve dok ga jedan novinar 2006. nije zamolio da proveri činjenice.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „BlacKkKlansman (2018)”. Box Office Mojo. IMDb. Arhivirano iz originala 10. 4. 2019. g. Pristupljeno 30. 10. 2019. 
  2. ^ Salisbury, Mark (14. 2. 2019). „'BlacKkKlansman' producers on pitching Spike Lee and the film's lasting impact”. Screen Daily (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 6. 12. 2019. g. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  3. ^ Rabinowitz, David; Charlie Watchel (10. 8. 2018). „'BlacKkKlansman' Writers On Handing 'Our Baby' to Spike Lee and Finding a Home for Their Screenplay Without an Agent”. IndieWire. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 15. 8. 2018. g. Pristupljeno 21. 8. 2018. 
  4. ^ Kit, Borys (8. 9. 2017). „'Black Klansman' KKK Thriller in the Works From Spike Lee, Jordan Peele (Exclusive)”. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Arhivirano iz originala 10. 8. 2018. g. Pristupljeno 16. 5. 2018. 
  5. ^ a b D'Alessandro, Anthony (25. 10. 2017). „Adam Driver Joins Spike Lee's 'Black Klansman'”. Deadline Hollywood. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 2. 5. 2019. g. Pristupljeno 16. 5. 2018. 
  6. ^ Kroll, Justin (8. 9. 2017). „Spike Lee, Jordan Peele Team Up on KKK Crime Thriller 'Black Klansman'”. Variety. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 20. 11. 2017. 
  7. ^ McNary, Dave (25. 10. 2017). „Adam Driver Joins Spike Lee's 'Black Klansman' Thriller”. Variety. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 13. 11. 2017. g. Pristupljeno 20. 11. 2017. 
  8. ^ Busch, Anita (31. 10. 2017). „Topher Grace Joins Spike Lee's 'Black Klansman'”. Deadline Hollywood. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 19. 11. 2017. g. Pristupljeno 20. 11. 2017. 
  9. ^ Galuppo, Mia (31. 10. 2017). „Corey Hawkins Joins Spike Lee's 'Black Klansman' (Exclusive)”. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Arhivirano iz originala 19. 11. 2017. g. Pristupljeno 20. 11. 2017. 
  10. ^ N'Duka, Amanda (9. 11. 2017). „'I, Tonya' Actor Paul Walter Hauser Joins Spike Lee's 'Black Klansman'”. Deadline Hollywood. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 19. 11. 2017. g. Pristupljeno 20. 11. 2017. 
  11. ^ Kroll, Justin (16. 11. 2017). „Spike Lee's 'Black Klansman' Adds 'Vikings' Actor Jasper Paakkonen (EXCLUSIVE)”. Variety. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 19. 11. 2017. g. Pristupljeno 20. 11. 2017. 
  12. ^ Busch, Anita (17. 11. 2017). „Ryan Eggold, Who Played Fan Favorite Tom Keen In 'The Blacklist,' Joins Spike Lee's 'Black Klansman'”. Deadline Hollywood. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 20. 11. 2017. g. Pristupljeno 20. 11. 2017. 
  13. ^ N'Duka, Amanda; Patrick Hipes (4. 12. 2017). „Pedro Pascal Joins Barry Jenkins' 'If Beale Street Could Talk'; Ashlie Atkinson Cast In 'Black Klansman'”. Deadline Hollywood. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 15. 5. 2018. g. Pristupljeno 14. 5. 2018. 
  14. ^ Barboza, Craigh (20. 11. 2017). „Spike Lee Talks 'Black Klansman' Movie and Why He Regrets the Rape Scene in 'She's Gotta Have It' Film”. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Arhivirano iz originala 22. 11. 2017. g. Pristupljeno 20. 11. 2017. 
  15. ^ Matsuda, Akiko (27. 10. 2017). „Spike Lee filming movie in Ossining”. The Journal News. Gannett Company. Arhivirano iz originala 4. 1. 2018. g. Pristupljeno 21. 8. 2018. 
  16. ^ a b „RK Pharma Leases Space AT IRG Site; Film Production Continues Too”. Rockland County Business Journal. 16. 1. 2019. Pristupljeno 22. 3. 2021. 
  17. ^ Ordona, Michael (8. 2. 2019). „'BlacKkKlansman': Spike Lee discusses why he changed the original ending”. Los Angeles Times. Pristupljeno 10. 2. 2019. [mrtva veza]
  18. ^ „The 2018 Official Selection”. Festival de Cannes 2021. Cannes Film Festival. 12. 4. 2018. Arhivirano iz originala 13. 4. 2018. g. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  19. ^ Debruge, Peter; Elsa Keslassy (12. 4. 2018). „Cannes Lineup Includes New Films From Spike Lee, Jean-Luc Godard”. Variety. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 21. 4. 2018. g. Pristupljeno 12. 4. 2018. 
  20. ^ Siegel, Tatiana; Chris Gardner (14. 5. 2018). „Cannes: Spike Lee's 'BlacKkKlansman' Draws 10-Minute Ovation”. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Arhivirano iz originala 16. 5. 2018. g. Pristupljeno 16. 5. 2018. 
  21. ^ McClintock, Pamela (8. 8. 2018). „Box-Office Preview: Big-Budget 'The Meg' Heads for Tepid $20M-Plus U.S. Debut”. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Arhivirano iz originala 8. 8. 2018. g. Pristupljeno 8. 8. 2018. 
  22. ^ D'Alessandro, Anthony (10. 8. 2018). „'The Meg' Bigger Than Expected At $36M... But Is It Big Enough? – Midday Box Office”. Deadline Hollywood. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 10. 8. 2018. g. Pristupljeno 10. 8. 2018. 
  23. ^ D'Alessandro, Anthony (12. 8. 2018). „'August Audiences Get Hooked On 'Meg' Shelling Out $44.5M”. Deadline Hollywood. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 12. 8. 2018. 
  24. ^ D'Alessandro, Anthony (19. 8. 2018). „'Crazy Rich Asians' Even Richer On Saturday With $10M+; Weekend Bling Now At $25M+ With $34M 5-Day Debut”. Deadline Hollywood. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 16. 8. 2018. g. Pristupljeno 19. 8. 2018. 
  25. ^ D'Alessandro, Anthony (26. 8. 2018). „'Why 'Happytime Murders' Reps A Solo Career B.O. Low For Melissa McCarthy In A 'Crazy Rich' Weekend – Update”. Deadline Hollywood. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 16. 5. 2019. g. Pristupljeno 26. 8. 2018. 
  26. ^ „BlacKkKlansman (2018)”. Rotten Tomatoes. Fandango. Arhivirano iz originala November 29, 2018. g. Pristupljeno Šablon:RT data.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  27. ^ „BlacKkKlansman Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. 2018. Arhivirano iz originala 1. 2. 2019. g. Pristupljeno 29. 11. 2018. 
  28. ^ Bradshaw, Peter (14. 5. 2018). „BlacKkKlansman review – Spike Lee's clanging rebuke to the New Trump Order”. The Guardian. Guardian News and Media. Arhivirano iz originala 20. 5. 2018. g. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  29. ^ Ehrlich, David (14. 5. 2018). „'BlacKkKlansman' Review: Spike Lee Detonates a Funny and Righteously Furious 'Fuck You' to Trump – Cannes 2018”. IndieWire. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 22. 5. 2018. g. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  30. ^ Scott, A. O. (9. 8. 2018). „America's Heart of Darkness”. The New York Times. Arhivirano iz originala 20. 8. 2018. g. Pristupljeno 21. 8. 2018. 
  31. ^ Edelstein, David (6. 8. 2018). „Spike Lee's BlacKkKlansman Is an Entertaining and Effective Piece of Melodrama”. Vulture. New York Media. Arhivirano iz originala 22. 8. 2018. g. Pristupljeno 21. 8. 2018. 
  32. ^ Riley, Boots [BootsRiley] (17. 8. 2018). „Ok. Here's [sic] are some thoughts on #Blackkklansman.” (tvit). Arhivirano iz originala 20. 3. 2019. g. — preko Twitter-a. 
  33. ^ Kaplan, Ilana (19. 8. 2018). „Boots Riley pens essay on problems with 'BlacKkKlansman'”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 20. 8. 2018. g. Pristupljeno 21. 8. 2018. 
  34. ^ Dessem, Matthew (18. 8. 2018). „Sorry to Bother You Director Boots Riley Has a Blistering Critique of Spike Lee's BlacKkKlansman”. Slate. The Slate Group. Arhivirano iz originala 20. 8. 2018. g. Pristupljeno 21. 8. 2018. 
  35. ^ Shoard, Catherine (20. 8. 2018). „Boots Riley attacks Spike Lee over 'made up' BlacKkKlansman”. The Guardian. Guardian News and Media. Arhivirano iz originala 20. 8. 2018. g. Pristupljeno 21. 8. 2018. 
  36. ^ „Spike Lee: Trump is a racist. I don't care if you wear a hood or a suit, that's who you are”. The Times. Times Newspapers Limited. 24. 8. 2018. Arhivirano iz originala 8. 9. 2018. g. Pristupljeno 7. 9. 2018. 
  37. ^ Darville, Jordan (24. 8. 2018). „Spike Lee responds to Boots Riley's BlacKkKlansman criticisms”. The Fader. Arhivirano iz originala 8. 9. 2018. g. Pristupljeno 7. 9. 2018. 
  38. ^ Debruge, Peter (19. 5. 2018). „Japanese Director Hirokazu Kore-eda's 'Shoplifters' Wins Palme d'Or at Cannes”. Variety. Penske Business Media. Arhivirano iz originala 22. 5. 2018. g. Pristupljeno 19. 5. 2018. 
  39. ^ Staff (6. 12. 2018). „'Vice,' 'The Assassination of Gianni Versace' lead 2019 Golden Globe nominations”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 6. 12. 2018. g. Pristupljeno 6. 12. 2018. 
  40. ^ Nolfi, Joey (8. 1. 2019). „Bradley Cooper, Spike Lee land Directors Guild of America Award nominations: See the full list”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 9. 1. 2019. g. Pristupljeno 9. 1. 2019. 
  41. ^ Nolfi, Joey (4. 1. 2019). „A Star Is Born, Black Panther, more gain Oscar momentum with Producers Guild nominations”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 7. 1. 2019. g. Pristupljeno 9. 1. 2019. 
  42. ^ Harris, Hunter (10. 12. 2018). „The Favourite, Black Panther Lead Critics' Choice Awards Nominations”. Vulture.com. Arhivirano iz originala 11. 12. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  43. ^ „2018 Nominees”. 28. 11. 2018. Arhivirano iz originala 29. 11. 2018. g. Pristupljeno 29. 11. 2018. 
  44. ^ Erbland, Kate (16. 11. 2018). „2019 Independent Spirit Awards Nominees, 'Eighth Grade' & 'We the Animals' Lead”. IndieWire. Arhivirano iz originala 17. 11. 2018. g. Pristupljeno 16. 11. 2018. 
  45. ^ Hipes, Patrick (12. 12. 2018). „SAG Awards Nominations: 'A Star Is Born', 'Mrs. Maisel', 'Ozark' Lead Way – The Full List”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 13. 12. 2018. g. Pristupljeno 12. 12. 2018. 
  46. ^ Tapley, Kristopher (4. 12. 2018). „'Black Panther,' 'A Quiet Place,' 'Atlanta' and More Selected for AFI Awards”. Variety. Arhivirano iz originala 5. 12. 2018. g. Pristupljeno 5. 12. 2018. 
  47. ^ „Oscars 2019: The nominees in full”. Bbc.com. 22. 1. 2019. Arhivirano iz originala 25. 2. 2019. g. Pristupljeno 9. 2. 2019. 
  48. ^ „Editorial: why the movie 'Blackkklansman' matters”. The Roanoke Times. 17. 8. 2018. Arhivirano iz originala 17. 8. 2018. g. Pristupljeno 9. 9. 2018. 
  49. ^ Sanders, Jasmine (10. 8. 2018). „What's Fact and What's Fiction in BlacKkKlansman”. Slate. Arhivirano iz originala 10. 6. 2020. g. Pristupljeno 10. 6. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vikicitat ima citate vezane za članak Crni član KKKlana.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црни_члан_КККлана&oldid=27032727”