Čedadsko četvorojevanđelje

Čedadsko četvorojevanđelje

i ime srpskog kneza Pribislava (891—892)

(Čedadsko četvorojevanđelje)

Čedadsko četvorojevanđelje

„Carski čovek“ sa sveštenicima koje je poslao vizantijski Vasilije I (867—886) preveli su Srbe konačno u hrišćanstvo. To je bilo oko 873. godine. Stvorena je posebna srpska episkopija s episkopom koji je bio pored srpskoga kneza Mutimira, bez određenog sedišta, a potčinjen splitskoj arhiepiskopiji. S latinskim obrednim jezikom, tada je splitska arhiepiskopija bila pod carigradskom patrijaršijom, a ne pod rimskim papom. Zbog toga se papa zauzimao da Srbi dođu pod panonsku arhiepiskopiju, koja je sasvim nedavno obnovljena pod slovenskim prosvetiteljem Metodijem. U tome smislu je papa pisao srpskome knezu Mutimiru (vladao sam, bez braće Strojimira i Gojnika, od 860. do 891. god.). Vizantijski car nije, naravno, pristao da se vrše administrativne promene, ali je svakako dao saglasnost da u Srbiju pređu slovenski učenici sa slovenskom pismenošću, do koje je i došlo zahvaljujući Vizantiji. Tako su Srbi, nešto već tada a nešto malo docnije, dobili bez sumnje i najstarija dela slovenske književnosti, i to pesme slovenskog prosvetitelja Konstantina-Kirila: Po tuđim zemljama i gradovima hodeći (postala između 863. i 866. god.) i Slušajte, slovenski narode sav (iz vremena između 863. i 869. god.), kao i biografiju Konstantina-Ćirila, verovatno od Klimenta Ohridskog (sastavljena između 869. i 876. god.).

Srpski kneževi morali su se ponašati kao i drugi hrišćanski vladari i feudalci u to doba. Bilo je tada veoma poštovano jedno pergamentno Jevanđelje na latinskom, za koje se tvrdilo da ga je pisao sam apostol Marko u I veku naše ere. Od 1409. godine nalazi se u Čedadu (Cividale), gradu u italijanskoj provinciji Udine (Videm). Zbog toga se u nauci zove Čedadsko jevanđelje (Evangeliarium Cividalense). Dva njegova tabaka odneo je Karlo IV u Prag 1354. godine, a pet tabaka 1420. godine preneto je u Veneciju. U IX veku to je Jevanđelje bilo u nekom manastiru i mnogi su dolazili da pred tom velikom svetinjom izraze svoja pobožna osećanja. Svoja imena upisivali su ili davali da se upišu pored teksta Jevanćelja, ili između redova. Neki su upućivali svoje izaslanike s nalogom da se postaraju da i njihova imena budu u tom svetom rukopisu. Tim imenima je ispunjeno prvih devet listova, tako da nije ostalo praznog prostora ni pored teksta ni između redova u tekstu. I na docnijim stranama nalaze se imena, ali sve manje gusta. Unošenje imena trajalo je dva puna veka, od kraja VIII do kraja X veka.

Rukopis nije sadržavao samo jedno jevanđelje, po Marku, niti je to autograf apostola Marka. Bilo je to Četvorojevanđelje, koje je, po paleografskoj proceni prof. Viktora Novaka, pisano krajem VI ili početkom VII veka.

Među imenima na Jevanđelju nalaze se i južnoslovenski vladari: knez Braslav, knez Panonske Hrvatske (880—896), bugarski vladar Boris-Mihailo (852—889) i njegova porodica, hrvatski knez Trpimir (oko 845— 864) sa sinom Petrom, hrvatski knez Branimir (879— 892) i njegova žena Maruša („Mariosa cometissa") i dr.

Pri kraju spiska imena kod Fr. Račkog i Fr. Kosa nalazi se, iza kneza Branimira i knjeginje Maruše, ime: Preuui(sclao). To je Prvislav ili Pribislav. U njemu po svoj prilici treba videti srpskoga kneza Pribislava. Ime mu je zapisano na grčkom (Pribesthlabos) kod Konstantina Porfirogenita, pa nismo sigurni kako je upravo glasilo. Kod Srba je uobičajeno da se naziva Pribislav, ali ga Konstantin Jireček zove Prvoslavom.

Posle smrti kneza srpskog Mutimira nasledio ga je najstariji sin Pribislav (891—892), ali mu već posle godinu dana preotima presto brat od strica Petar Gojniković (892—917), koji je dotle živeo u Hrvatskoj. Pribislav, s braćom Branom i Stefanom, nalazi sklonište u Hrvatskoj. Pribislavljev je sin docniji srpski knez Zaharija (920—923). Da se njegovo ime unese u čuveno Jevanđelje, Pribislav se postarao možda za vreme svoje vladavine, a pre će biti da je to učinio posle gubitka prestola, kad je živeo u Hrvatskoj, gde su mu u tom pogledu mogli da služe kao primer knez Trpimir i njegov sin Petar, a i knez Branimir i njegova žena Maruša.

Za ovu identifikaciju Pribislava iz Čedadskog jevanđelja i srpskog kneza Pribislava ima jedna teškoća. Postojao je knez slovenački Pribislav (Priwizlauga), koji je iz vremena oko 800. godine. Imena su unošena ipak po nekom redu, koji se nametao već po tome što su najpre ispunjavani raniji listovi. Hrvatski knez Branimir (879—892) zapisan je na listu 102b, a Pribislav na listu 145a. Zbog toga je verovatnije da je Pribislav bio iz vremena nešto posle Branimirove vladavine, da je s kraja IX a ne s početka tog veka, što znači da je bio srpski a ne slovenački knez.

Na istom listu i na istoj strani Jevanđelja, ispred Pribislavljevog imena, stoji: Sedeslao. Rački je kod tog imena primetio: „Da li kod Hrvata Sedeslav, prethodnik Branimirov, ovde treba da se podrazumeva, ne može se odrediti u toliko manje što imenu ne prethodi nikakva titula." Arturo Kronia se zadržao na tom imenu i izgledalo mu je da će to ipak biti hrvatski knez Sedeslav — Zdeslav, iako je i u Jevanđelju bez ikakvog apelativa, „što uostalom ne bi bio jedini slučaj“. Za to identifikovanje — kazuje dalje Kronia — govorila bi činjenica da je u Jevanđelju, naravno na mnogo ranijim stranama, Zdeslavljev otac Trpimir (na listu 56 : „domno Tripimiro", na listu 23a : „Petrus, filius domno Tripemero"). Ako bi to zaista bio hrvatski knez Zdeslav (878—879), znatno bi se povećala verovatnoća da je Pribislav iz Jevanđelja srpski knez.

Zdeslav je ubijen, a na hrvatski presto došao je knez Branimir (879—892), iz druge dinastije, verovatno sin hrvatskog kneza Domagoja (oko 864—876). U doba vladavine kneza Branimira, u drugoj polovini njenoj ili možda pri samom kraju, dobegao je u Hrvatsku, sa dvora srpskog kneza Mutimira, Petar Gojniković (rođen oko 874). Knez Branimir je umro „nekako na početku 892". Svakako pre njegove smrti, ali ne mnogo pre, Petar Gojniković je upao u Srbiju i zbacio s vlasti Mutimirove naslednike, Pribislava i njegova dva brata. To nije moglo biti bez borbe i sigurno se ušlo dublje u 892. godine kad se Petar ustalio na vlasti. U Hrvatskoj je ponovo došla na presto dinastija Trpimirovića, postao je knezom Zdeslavljev mlađi brat Mučimir, otac docnijeg prvog hrvatskog kralja Tomislava (u povelji iz 892. god.: Muncimir, a u natpisu iz 895. god.: Muncimyr; srpski knez Mutimir: Montemer u pismu pape Jovana VIII, Muntimiros kod Konstantina Porfirogenita). Zbog te promene na hrvatskom prestolu Pribislav i njegova dva brata mogli su naći sklonište u Hrvatskoj, da odatle, posle Pribislavljeve smrti, Bran, stariji od te dvojice, napadne 895. godine na Petra, bude „pobeđen, zarobljen i oslepljen“.

Tako su svi podaci iz srpske i hrvatske istorije u najlepšoj saglasnosti. Izlazi kao najverovatnije da je Pribislavljevo ime uneto u Čedadsko jevanđelje između 892. i 895. godine.

Literatura

• Trifunović, Đorđe (1990). Azbučnik srpskih srednjovekovnih književnih pojmova (2. izd.). Beograd: Nolit.